Migranti štrajkuju glađu širom Grčke

Najnoviji u nizu slučajeva štrajka glađu zabeležen je u nedelju u kampu Eliniko u napuštenom sportskom kompleksu koji se sastoji od četiri stadiona izgrađenih za Olimpijadu 2004. Na tom prostoru je smešteno hiljadu ljudi, uključujući porodice s malom decom.

Štrajk je prošle nedelje počeo i 23-godišnji Hesam Gafelpor, azilant iz Irana, zajedno s još nekoliko migranata. On poslednja tri meseca živi u šatoru u kampu na ostrvu Samos. U kampu koji je smešten u blizini obale smešteno je oko sto ljudi. Kaže da je situacija „veoma loša“, da se zahtevi za azil ne procesuiraju dovoljno brzo, te ljudi moraju da provode zimu u šatorima.

„Hrana je loša i nemamo tople vode za tuširanje. Odnedavno nema dovoljno ni sredstava za higijenu, toaletnog papira, šampona, deterdženta za pranje veša. Ne mogu sve da ih pobrojim jer ovde ima mnogo problema“, rekao je. Gafelpor i ostali u kampu su bili bez ikakvih toaleta mesec dana, sve do dana kada su započeli štrajk. Neki su tada prestali sa štrajkom glđu, drugi su ga započeli, a jedna osoba je odvedena u bolnicu nakon tri dana bez hrane.

Prema pisanju EUobzervera, situacija nije bolja ni na drugim mestima. U kampu kod stare tvrđave na obali ostrva Hios ljudi pale cepanice iz šume da bi se zgrejali. Prošle nedelje ih je nekoliko umrlo. Od početka ove godine na već prebukirana ostrva je došlo još 1.500 ljudi.

Gradonačelnici Lezbosa, Hiosa, Samosa, Kosa i Lerosa nedavno su izdali zajedničko saopštenje u kojem zahtevaju da se stotine ljudi prebace u kontinentalni deo Grčke. Samo na Lezbosu 4.800 ljudi živi u dva kampa iako je kapacitet jednog premašen za oko hiljadu ljudi.

Nikos Jionakis, šef Dnevnog centra Babel, koji migrantima i izbeglicama pru`a usluge nege mentalnog zdravlja, rekao je da način na koji se humanitarna pomoć nudi nije human. „Ljudi dolaze u Evropu očekujući sigurnost, dostojanstvo, ljudska prava ili da se pridruže svojim porodicama. Ali žive u lošim uslovima, u logorima s malo ili nikakvim informacijama o tome šta će s njima biti. Generalno govoreći, mogu da kažem da ljudi nisu tretirani kao ljudska bića“, rekao je Jionakis i naglasio da je situacija naročito loša na grčkim ostrvima.

„Da bi došli do kopnenog dela moraju da dokažu da pripadaju jednoj od ugroženih kategorija. Ako to ne urade, moraju da ostanu u logorima ko zna koliko dugo“, rekao je Jionakis. Međutim, u kontinentalnom delu Grčke, gde ima oko 62.000 pridošlica, samo je neznatno bolje.