Broj ljudi sa migrantskim poreklom u Nemačkoj je prošle godine dostigao oko 18,6 miliona. To je porast od 8,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu i novi rekord, kako je juče objavila Savezna kancelarija za statistiku u Visbadenu.
Istovremeno je to najveći porast uopšte otkako su počela istraživanja 2005. godine, preneo je Velt.
Udeo stanovnika sa poreklom iz drugih država sada iznosi 22,5 odsto. Uzrok velikog porasta tog udela su pre svega visoki nivoi migracija 2015. i 2016. godine. Najveći broj stanovnika migrantskog porekla u Nemačkoj ima korene u Evropi, ali su, u tom smislu, u poslednjih pet godina i drugi kontinenti „dobili na značaju“ – prema zvaničnoj statistici.
Do sada je takođe izbrojano 2,3 miliona ljudi poreklom sa Bliskog istoka i Srednjeg istoka. To je porast od gotovo 51 odsto u poređenju sa 2011. godinom. Na značaju, prenosi Velt, dobijaju i migracije iz Afrike. Oko 740.000 ljudi u Nemačkoj potiče sa „crnog kontinenta“, što je dobrih 46 odsto više nego 2011. Turska ostaje „najvažnija“ pojedinačna zemlja porekla, ali je njen značaj poslednjih godina umanjen.
Najveći broj Nemaca migrantskog porekla poseduje nemačko državljanstvo na osnovu mesta rođenja (42 odsto). Najmanje jedan roditelj, kada je reč o pojedincima iz ove grupacije stanovništva, potiče iz inostranstva, naturalizovan je ili je povratnik. Narednih 33 odsto došli su kao etnički Nemci povratnici, dok je preostalih 25 odsto naturalizovano.
Podaci pokazuju i razlike kada je reč o obrazovanju. Kod stanovništva starosnog doba između 25 i 35 godina, više je osoba migrantskog porekla bez završene srednje škole (devet odsto), nego među onima sa domaćim korenima (dva odsto). Uz to, migranti su češće bez profesionalne kvalifikacije (32 odsto prema devet odsto).
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
