Mihail Gorbačov – izopštenik u otadžbini Rusiji, na čijim greškama su najboje učili Kinezi

Ono što je uradio, navodno je koristilo zapadu, koji ga zbog toga poštuje, uvažava i odaje mu priznanje, a na domaćoj sceni doveo je samo do promašaja, grešaka i nesrećnih ishoda.

Tako jedan od današnjih ruskih uglednika navodi da je Gorbačov omogućio početak raspada Komunističke partije Sovjetskog Saveza – KPSS „političkog jezgra saveza“, a da to nije trebalo tako „dokazuje današnja Kina“.

Drugi navodi da je on „čovek koji je zavisio od svoje žene i bio izuzetno slab i neefikasan državnik“.

Njegova krivica za raspad SSSR je velika, proći će mnogo decenija, ali percepcija Gorbačova se neće promeniti: „Uništio je ono što je trebalo toliko dugo da se gradi i sadašnje rukovodstvo zemlje mora da obnovi Rusko carstvo. Mihail Gorbačov zamenio je SSSR za prijateljsko tapšanje zapadnih političara, za komad žutog metala u vidu Nobelove nagrade. Gorbačov je, zapravo, izopštenik u svojoj otadžbini i to će ostati još dugo i nakon smrti. Počinio je državni zločin, dozvolio raspad Sovjetskog Saveza, a to je nešto najgore što mu se moglo dogoditi. Ni na kraju svog života Gorbačov nije mogao da shvati svu tragediju do koje su njegove aktivnosti dovele.“

PUTIN KORIGUJE GORBAČOVA: Jedna varijacija takvog razmišljanja plasira se i na zapadu.

Fred Kampan tvrdi da je „Gorbačovljeva tragedija“ bila to što je „mislio je da može SSSR učiniti zapadnijim – dozvoljavajući slobodne ideje i slobodna tržišta – a da pritom zadrži kontrolu KP nad njenom politikom“, ali „Partija nije mogla da preživi šokove; nije se mogla temeljno reformisati a da se ne raspadne“.

Kaplan ukazuje da je to „bila lekcija koju su drugi autoritarni lideri, posebno u Kini, naučili gledajući izdaleka: prvo reformiši ekonomiju, a ne politiku“.

Zapadni autori veruju da je nemoguća ekonomska, bez političke liberalizacije, pa se pitaju koliko će Kina još dugo da uspeva u svom konceptu.

Tema smrti bivšeg lidera Sovjetskog Saveza privukla je ogromnu pažnju javnosti na kineskim društvenim mrežama sa ukupno 770 miliona puta pročitanih relevantnih postova na kineskoj mreži Veibo sa više od 80.000 diskusija.

Zanimljivo je da se reakcije ruskih kritičara Gorbačova gotovo „u dlaku“ slažu sa kineskim.

Za razliku od ruske javnosti koja pita „šta će reći Gorbačov kad sretne Petra Velikog i Ivana Groznog“, kineska varijacija pitanja glasi „hoće li se postideti kad sretne Karla Marksa i Vladimira Iliča Lenjina“.

To na jednoj strani izražava novu harmoniju u rusko-kineskim odnosima, a na drugoj snažno lično slaganje dvojice predsednika, Putina i Sija.

Osim što se kritički odnose prema Gorbačovu, kineski mediji i stručnjaci upravo ističu ruskog predsednika Putina kao čoveka koji koriguje Gorbačovljeve greške.

Dok su zapadni političari hvalili njegovu istorijsku ulogu u približavanju svoje zemlje Zapadu i okončanju hladnog rata, kineski posmatrači su ga smatrali tragičnom figurom koja je besprincipijelno uslužila SAD i Zapad, napravila velike greške u procenjivanju međunarodne situacije i izazvala haos u domaćem ekonomskom poretku.

Sve to opominje druge zemlje da budu oprezne u pogledu bilo kakvog pokušaja mirne evolucije u skladu sa željama zapadnih sila.

Gledajući unazad, Gorbačov je naivan i nezreo, ocenjuju kineski posmatrači, i predstavljao je određeni istorijski period SSSR, kasnije Rusije, koji se kreće između puteva „traženja nezavisnog puta“ i „prihvatanja Zapada“.

Slepo obožavanje zapadnog sistema dovelo je do toga da SSSR izgubi nezavisnost, a ruski narod je trpeo zbog političke nestabilnosti i teških ekonomskih teškoća, što je Kina smatrala glavnim upozorenjem i lekcijom za izvlačenje iskustva za sopstvenu sudbinu, kažu posmatrači.

KINA IDE DRUGIM PUTEM: Niko verovatno nije tako pažljivo izučavao Gorbačova, njegove uspehe i padove kao i lekcije sovjetskog kolapsa tako studiozno kao Kina. Za čitavu generaciju kineskih lidera, Gorbačov je bio model nekritičkog prihvatanja demokratskih reformi i zapadnih obrazaca koji je osuđen na popast.

Nasleđe Gorbačova osetljivo je u Kini i zbog državne posete bivšeg sovjetskog lidera Pekingu u maju 1989, koja je tada privukla ogromnu pažnju svetskih medija, u trenutku početka velikog unutarkineskog društvenog obračuna.

Gorbačov je stigao u Peking dok su studentti okupirali Trg Tjenanmen u okviru masovnog pokreta koji poziva na demokratske reforme u Kini. Nije bilo teško uspostaviti vezu između studentskih zahteva i Gorbačovljeve poltike.

Studenti su dočekali Gorbačova kao „ambasadora demokratije“ i tako poremetili planove tadašnjeg kineskog lidera Deng Sjaopinga za državnu posetu na kojoj bi se proslavljalo približavanja Kine Sovjetskom Savezu.

Umesto toga, Gorbačov je proširio svoju viziju pravca socijalizma tokom obraćanja u Pekingu, izrečenog u vreme kad je u Kini već bio poznat ne samo po svojim tržišnim reformama već i po otvaranju sovjetskog političkog sistema.

„Ekonomske reforme neće funkcionisati ako ih ne podrži radikalna transformacija političkog sistema“, rekao je Gorbačov.

„Učestvujemo u veoma ozbiljnoj prekretnici u razvoju svetskog socijalizma“, dodao je Gorbačov. Ti njegovi komentari nisu emitovani u Kini. Nedeljama kasnije, kineski lideri su krenuli drugačijim putem, naredivši upotrebu sile protiv studentskih demonstranata.

Među onima za koje se veruje da su pomno posmatrali dinamiku koja je dovela do pada SSSR je kineski lider Si Đinping. Tokom svoje decenije na vlasti, Si je revitalizovao ulogu KP u svakodnevnom životu, postavio socijalističku ideologiju kao ključnu za uspon Kine i učinio mnoge reforme koje štite kinesku KP od zapadnog uticaja.

U govoru 2013, nekoliko meseci nakon dolaska na vlast, Si je upitao zašto su se SSSR i njegova vladajuća KP raspali. Odgovor mu je bio jasan: „Ideološka konfuzija“ kao politička borba unutar zemlje negirala je istoriju SSSR, njegovu partije i bivših lidera poput Lenjina i Josifa Staljina“. Zbog toga, rekao je Si, „partijske organizacije na svim nivoima gotovo da nisu imale efekta, pa čak ni vojska više nije bila pod rukovodstvom partije. Na kraju se raspala sovjetska KP, tako ogromna partija“. Već u prvom Sijevom mandatu, kineske KP je organizovala produkciju dokumentarnih filmova o raspadu SSSR, prebacujući krivicu na Gorbačovljevo uvođenje demokratskih reformi zapadnog stila i neuspeh u održavanju postojećeg sistema. A državni mediji objavljivali su članke u kojima su upozoravali na rizike za Kinu ako krene sličnim putem.

ISTORIJA KAŽNJAVA ONR KOJI KASNE: Dok NJujork tajms tvrdi da „Putin vidi rat u Ukrajini kao deo svoje bitke za poništavanje nasleđa Gorbačova“, a Boris Džonson, upoređujući Putina sa Gorbačovim, poziva ga da zaustavi vojnu operaciju u Ukrajina, kineski posmatrači ocenjuju da je tokom protekle decenije ruski lider „učio iz lekcija sovjetskog lidera iz 1990-ih, držeći se sopstvenog puta“.

Na slične kritike ukazao je dnevnik Global tajms u članku u kojem je raspad SSSR pripisao „delimičnoj demokratizaciji sovjetskog društva pod Gorbačovom“.

„Kao lekciju za vlastito upravljanje Kinom, KPK podržava sopstveni socijalistički put sa kineskim karakteristikama, naglašavajući političku zrelost i trezvenost“, navodi se u članku.

„Tokom perioda dok je bio na funkciji lidera SSSR, napravio je ozbiljne greške u procenjivanju i domaće i međunarodne situacije, a činjenice su pokazale da je politika koja je sprovedena bila katastrofalna po zemlju“, rekao je veteran iz Pekinga, stručnjak za međunarodne poslove koji je želeo da ostane anoniman.

„Nezrelo upravljanje ostavilo je sve do danas, dugotrajane posledice po Rusiju“, rekao je on.

Isti stručnjak tvrdi da se najvažniji uzrok ruske vojne operacije u Ukrajini može tražiti u politici Gorbačova, posebno kad je pravio kompromise bez principa u razgovorima sa Evropom i SAD, o ponovnom ujedinjenju Nemačke, što je dovelo do današnje tragedije.

„Lekcija koju Kina treba da izvuče iz takve tragedije je da ostane budna prema zapadnim silama koje sprovode mirnu evoluciju u drugim zemljama, jer bez obzira na zapadnjačke ideje ili planove, Gorbačov je udovoljio Zapadu bez principa, što je takođe oslabilo uticaj i snagu SSSR u međunarodnim poslovima“, rekao je on.

Delimična demokratizacija sovjetskog društva pod Gorbačovim dovela je do porasta nacionalističkih i antiruskih osećanja u većini od 15 sovjetskih republika. Sovjetski Savez se raspao dramatičnom brzinom tokom druge polovine 1991, a bivši sovjetski lider se suočio sa ogromnim kritikama.

Koristeći tu lekciju za vlastito upravljanje Kinom, KPK podržava sopstveni socijalistički put sa kineskim karakteristikama, naglašavajući političku zrelost i trezvenost.

„Gorbačova je Zapad prevario. U kritičnom trenutku nije mogao da spase SSSR niti KPSS“, rekao je direktor Instituta za međunarodne poslove na Univerzitetu Renmin u Kini, Vang Jivej. Otvaranje Kine zasniva se na pridržavanju četiri kardinalna principa, uključujući podržavanje socijalističkog puta i vođstva KPK umesto da traži zapadnjaštvo kao što je to činio SSSR“, kaže Vang.

Kineski mediji ipak ističu da je i Gorbačov smatrao da je Zapad predvođen SAD bio taj koji je podstakao sukobe između Rusije i Ukrajine, uprkos tome što zapadni mediji pokušavaju da konfrontiraju Putina i Gorbačova po ovom pitanju, odajući počast Gorbačovu dok demonizuju Putina.

Gorbačov, Jeljcin, Putin, Deng Sijaoping i Si Đinping predstavljaju u jednom smislu celinu. Oni su talas koji želi promenu u odnosima u svetskom sistemu. Gorbačov reformama, Jeljcin potpunom slaglasnošću sa Zapadom, a Putin ratom. Za to vreme, zapadne sile nastoje da očuvaju status kvo.

Uglavnom su uspevali oni koji su tražili promene, a retko sile status kvoa. Zapad će morati ovo što pre da shvati. Ili će „istorija da kazni one koji kasne“, kao što je to rekao Gorbačov.