Mijatović: Razočarana sam kako su vlasti RS postupile u vezi sa slučajem Dragičević

„Hapšenje njegovih roditelja, kao i način na koji je policija tretirala učesnike protesta, samo je pogoršalo situaciju. Umesto primene represije prema onima koji traže pravdu, vlasti su trebale ozbiljnije pristupiti u potrazi za istinom i u potpunosti rasvetliti okolnosti pod kojima je David Dragičević preminuo“, kazala je Mijatović u intervjuu za banjaučki portal „Buka“.

Ona je dodala da je obaveštena o nekoliko istraga, koje je pokrenula Institucija ombudsmana za ljudska prava u vezi sa hapšenjima i policijskom primenom sile nad građanima Banjaluke koji su podržali zahteve roditelja Davida Dragičevića da se uhapse odgovorni za smrt njihovog sina.

„Čekam da vidim rezultate ovih istraga i pozivam vlasti da u potpunosti sarađuju sa Ombudsmanima i pruže im sve neophodne informacije. Očekujem da vidim istinsku pravdu u ovom slučaju i u slučaju Dženana Memića, u kojem takođe još uvek nisu utvrđene okolnosti pod kojima je preminuo“, istakla je Mijatović.

Prema njenim rečima, čekaju se i „koraci koje će preduzeti pravosuđe na utvrđivanju istine i privođenju počinilaca ovih zločina pravdi“.

Komesarka za ljudska prava Saveta Evrope dalje je navela da je veoma zabrinuta zbog situacije u kojoj se nalaze novinari i drugi medijski radnici u Bosni i Hercegovini, ali i šire u regiji.

„Atmosfera mržnje i nepoverenja prema njima, koju mnogi političari stvaraju, ne može se prihvatiti, kao što se ne može tolerisati da kritički glasovi budu etiketirani kao neprijatelji naroda ili strani plaćenici“, naglasila je Mijatović.

Ona je istakla da će nastaviti da glasno brani bezbednost novinara i slobodu štampe u okviru svojih zvaničnih poseta, kao i u tematskom radu na ovim pitanjima.

„Neću se libiti da potegnem to pitanje u dijalogu sa vlastima kada god to bude neophodno. Ali to nije dovoljno. Potrebno je da političari konačno prihvate da budu izloženi visokom nivou kritike i da se suzdrže od retoričke stigmatizacije i napada na novinare i medijske kuće“, ocenila je Mijatović.

Ako BiH i zemlje Zapadnog Balkana, dodala je, istinski žele postati prava demokratska društva, to je cena koju treba platiti.

Prema njenim rečima, osim toga, svi napadi i pretnje usmereni protiv novinara i aktivista za ljudska prava moraju biti hitno istraženi, što sada nije slučaj.

Komentarišući najavu vlasti RS da će u izmenama Krivičnog zakona kleveta ponovo postati krivično delo, Mijatović je ocenila da je BiH „već dekriminalizovala klevetu i ne bi trebalo ići unazad u tom smislu“.

„Naravno, neophodno je zaštititi ugled svake osobe, ali ne pomoću mera koje mogu voditi u autocenzuru. Ispravke i izvinjenja su mnogo prikladnija sredstva nego krivične sankcije“, istakla je ona.

Govoreći o odnosu vlasti prema migrantima u BiH, komesarka za ljudska prava Saveta Evrope je ocenila da je došlo do određenih pozitivnih pomaka u načinu na koji se vlasti nose sa situacijom sa migrantima, od prošlog maja, kada im je uputila pismo.

„Međutim, dobijam izveštaje o lošim uslovima u kojima žive migranti, da nemaju pristup zdravstvenoj zaštiti, uključujući psihološku pomoć, pa čak i o nasilju unutar migrantskih kampova“, navela je ona.

Mijatović je naglasila da očekuje od vlasti da rešavaju sva ova pitanja i da osiguraju da svi migranti imaju pristup osnovnim ekonomskim i socijalnim pravima, bez obzira na njihov status.