Milanović ili Plenković: Za koga navijaju u Berlinu?

Poslednjih dvadesetak godina bilateralni susreti hrvatskih i nemačkih političara u Berlinu praćeni su izjavama o „bliskim odnosima“ partnera koje „povezuju članstvo u NATO-u i Evropskoj uniji“.

Neizostavno se pominju i „čvrste veze“ kojima doprinose kako Hrvati koji žive i rade u Nemačkoj, tako i milioni nemačkih turista koji svake godine posete Hrvatsku.

„Odnosi su bliski i bez problema. Nemačka ima posebnu ulogu u Hrvatskoj zbog njenog ranog priznanja nezavisnosti i zato što je najveći trgovinski partner zemlje“, kaže za DW Tomas Braj, dugogodišnji dopisnik nemačke agencije dpa sa Balkana.

„Treba reći i da su kontakti između HDZ-a i nemačkih demohrišćana tradicionalno posebno bliski“, dodaje Braj.

Plenković rado viđen gost

Aktuelni hrvatski premijer Andrej Plenković je rado viđen gost i otkako u kancelarskom uredu sedi socijaldemokrata Olaf Šolc. Njihov prvi susret dogodio se u junu 2022, nekoliko meseci nakon ruske agresije na Ukrajinu i protekao je u demonstrativnom pokazivanju sloge oko pomoći Kijevu.

I po drugim pitanjima Plenković se pokazuje kao timski igrač što se u Berlinu izuzetno ceni posebno ako se uzmu u obzir glavobolje koje zapadnim zemljama donese svojeglavi solisti s istoka poput mađarskog premijera Viktora Orbana.

„S Plenkovićem imamo pouzdanog partnera a to je u nesigurnoj situaciji u kojoj se nalazimo najveće blago koje možete imati, neko ko se drži dogovorenog“, kaže u razgovoru za DW Kristijan Haze, poslanik Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i član parlamentarnog odbora za Severni Jadran.

Značaj Hrvatske za nemačku poslednjih godina je dobio na važnosti zbog ponovnog buđenja interesa Evropske unije i posebno Nemačke za jaču integraciju regije Zapadnog Balkana. Naravno, u pozadini sve jačeg uticaja Rusije na ovaj deo Evrope.

I tu je Hrvatska s Plenkovićem odigrala jaku i uglavnom pozitivnu ulogu. I po pitanju drugog najvećeg gorućeg problema za Nemačku, pitanju neregulisane migracije, Hrvatska s Plenkovićem na čelu podržava smeli plan o proveri zahteva za azil na samoj granici – što je ideja Berlina.

I naš drugi sagovornik iz odbora za Severni Jadran, liberalni poslanik Oliver Lukšić, potvrđuje neproblematičnu ulogu Hrvatske u spoljnoj političkoj agendi Nemačke.

„Nama treba pouzdana Hrvatska“

No pri pomenu mogućih promena na vrhu Hrvatske nakon parlamentarnih izbora ove srede (17. april), raspoloženje kod naših berlinskih sagovornika se menja.

„U slučaju promene vlasti bi došlo do temeljnih promena i poteškoća jer dosadašnje čvrsto opredeljenje Hrvatske za EU i NATO je jako važno i poželjno za Berlin“, kaže Lukšić.

Razlog strahu od mogućih promena leži u hrvatskom predsedniku i mogućem premijeru Zoranu Milanoviću.

„Mi zaista s određenom dozom zabrinutosti gledamo na neke njegove pozicije. Mnogi su iritirani i njegovom kandidaturom, ali i nekim izjavama poput: ‘Hrvatska na prvom mestu’. Zatim neki stavovi prema BiH su sporni, otrovni komentari na račun EU, a na kraju i stav prema ratu u Ukrajini“, nabraja Lukšić i nastavlja:

„Pa zatim i neke izjave u vezi sa sukobom na Bliskom Istoku. Ukratko: u slučaju pobede Milanovića postoji bojazan da bi Hrvatska mogla odjedriti u istom smeru kao i Slovačka.“

„Milanović je inteligentan, ne znam zašto govori to što govori“

Kritika na račun Milanovića dolazi i iz socijaldemokratskih redova u Bundestagu. Jedan od, po stažu, najdugovečnijih poslanika, Josip Juratović, ni do sada nije štedeo kritike prema nekim Milanovićevim potezima posebno kad je u pitanju Bosna i Hercegovina.

Juratović ne skriva čuđenje Milanovićevoj retorici koja već duže vreme odvraća pažnju od njegove predsedničke uloge.

„Ne znam zašto se Milanović ponaša tako. Ja sam ga upoznao, on je inteligentna osoba“, govori nam Juratović na marginama jednog sastanka parlamentarnog odbora za odnose s Evropskom unijom.

Pogotovo neke njegove antimigrantske i nacionalističke izjave su uzdrmale socijaldemokrate u Berlinu. „Jedno se može sigurno reći a to je da Milanović nije klasični socijaldemokrata“, kaže Juratović.

Pri tom je Milanovićeva povezanost s takozvanim „Leks Perković“ u međuvremenu pala u zaborav. Ovaj zakon je nekoliko dana pre zvaničnog ulaska Hrvatske u Evropsku uniju trebalo da stvori temelje za odbijanje izručenja Josipa Perkovića i Zdravka Mustača, koji su kasnije u Nemačkoj osuđeni na doživotni zatvor zbog Udbinih egzekucija.

Čak i kod demohrišćana, čija tadašnja kancelarka Angela Merkel je navodno odbila da prisustvuje svečanosti ulaska Hrvatske u EU upravo zbog ponašanja tadašnjeg premijera Milanovića, ova epizoda više ne igra neku ulogu.

„Svet je danas, jedanaest godina kasnije, jedan potpuno drugi svet. Niko se u Berlinu toga više ne seća“, kaže Haze. Važnije je, naglašava, kako se Milanović ponaša i što govori danas.

„Milanovićevi stavovi o Rusiji se itekako registruju u Berlinu i u diplomatskom obliku i kritikuju. I inače ono što Milanović u poslednje vreme govori nije dostojno jednog predsednika. Recimo kada vlastiti Ustavni sud opisuje kao gangstere ili muhe. Ono što on trenutno provodi miriše na autokratiju i ne znam da li je to dobro za Hrvatsku“, kaže demohrišćanski političar.

I on Milanovića vidi u društvu, ne toliko s Orbanom, koliko zbog socijaldemokratske pozadine bližem slovačkom premijeru Robertu Ficu.

„On pokušava da SDP smesti desnije nego HDZ. Takav primer imamo sada u Slovačkoj s premijerom Ficom koji takođe istupa pod krinkom socijaldemokratije i prodaje desne teze“, kaže Haze.

Želja za kontinuitetom

No kad je u pitanju odnos prema BiH, za političkog analitičara Braja niti jedan od mogućih budućih predsednika vlade u Hrvatskoj ne blista stavovima.

„Milanović je očito veći nacionalista kada je u pitanju BiH. No, Plenković je već dosta toga blokirao u BiH i ignorisao državne institucije poput kolektivnog Predsedništva kako bi ostvario prava tamošnjih Hrvata“, kaže on.

„Plenković je do sada uspeo dobro da sprovede tu poziciju u EU, a takođe i u Nemačkoj preko Evropske narodne stranke ili nemačkih demohrišćana i ima moćnog saveznika u Visokom predstavniku“, kaže Braj, misleći na Kristijana Šmita, bavarskog konzervativca.

Iako i on smatra da bi Berlinu nakon izbora u sredu bio draži kontinuitet, on i u ponašanju Plenkovića vidi neke antidemokratske tendencije.

„Nemačke analitičare pomalo zabrinjava Plenkovićev sve autoritarniji politički stil, koji će tim putem nastaviti ako se iznevere njegove evropske političke ambicije u kojima on sebe vidi na nekoj važnoj poziciji u Briselu“, kaže Braj i zaključuje da Plenković u Orbanu i srpskom predsedniku Aleksandru Vučiću može imati zanimljiv primer za politiku suprotstavljanja Briselu.

Poslednji put kad je bio u Berlinu, Milanović se u septembru 2020, kao prvi gost u predsedničkoj palati nakon završetka pandemijskog lokdauna, obrušio na Mađarsku koja se bodljikavom žicom bori protiv izbeglica i rekao kako bi on „da je premijer“, prihvatio raspodelu izbeglica čime je zaradio simpatije domaćina.

Danas se iz Berlina mogu čuti drugačije poruke koje zvuče poput vapaja. „Nadamo se da će u ovim teškim bezbednosnim vremenima s hibridnim ratom iz Moskve Hrvatska ostati čvrsto usidrena na Zapadu“, zaključio je Lukšić.