„Milanović u Njujorku rekao istinu, ali na neprimeren način“

Milanović smatra da je EU verovatno najkompleksnije političko udruženje u istoriji čovečanstva.

„Teško je njime upravljati, nedostaje političke legitimnosti jer ga većinom vode birokrate. Za moju zemlju je od najveće važnosti pitanje šta će biti s EU u idućih 10 godina“, kazao je hrvatski predsednik na Univerzitetu Kolumbija u okviru Foruma svetskih lidera na temu „Krize u nastajanju i konkurentski narativi“.

Iako, kako je rekao, jugoistok Evrope teži članstvu u EU, Milanović smatra da nisu sve zemlje dovoljno motivisane za ulazak u Uniju.

„Najteža stvar“ jeste, kaže, to što je srpski predsednik Aleksandar Vučić „bio jedan od najistaknutijih ratnih huškača 90-ih“ te da je to prepreka na putu ka EU.

Milanović smatra da za razliku od Severne Makedonije i Albanije koje se „snažno trude i bore“ Srbija nema snažnu nameru da uđe u EU.

„Ma ko da je to izjavio, pa i Milanović, koji otvoreno kritikuje Srbiju a i često zaluta u hrvatski nacionalizam što ja neodobravam, u pravu je u oceni“, kaže za Danas sociološkinja Vesna Pešić komentarišući istup predsednika Hrvatske.

Mada, dodaje naša sagovornica, Milanovićeva motivacija da to kaže može biti i to što su odnosi Hrvatske i Srbije daleko od idealnih a i sam hrvatski predsednik je, podseća, imao i neke izjave koje nisu baš prijatne, ne o Srbiji, nego ni za hrvatske uši onih koji su levo liberalno i nenacaionalistički orijentisani.

Pešić ukazuje da Vučić jeste bio desna Šešeljeva ruka, i ne samo da su, kaže, radikali ratni huškači, oni su imali i svoju vojsku koja je priznavala srpsku odnosno srpsko/bosansku komandu.

„Današnji radikali i Vučić sa svojom SNS kao neoradikalskom strankom je ukinuo demokratiju i institucije, sudstvo i tužilaštvo itd. i uveo ličnu vlast. A  razvoj institucija, slobode i prava su uslovi za ulazak u EU, što znači da on radi protiv uslova za ulazak u EU“.

Vučić je, ističe naša sagovornica, principijelno protiv Zapada, njegova spoljno politička orijentacija je „proruska i kineska“. Navodi da Vučić gaji određene odnose sa EU i „lažno im se predstavlja zato što više od 70 odsto našeg izvoza ide u EU“.

Dodaje da Severna Makedonija i Albanija zaista žele u EU članstvo i članice su NATO. Problem njihovog ulaska u EU nije, kaže sagovornica Danasa, da oni neće na Zapad, nego što zaostale zemlje teško uspevaju da razviju i modernizuju svoja društva kako bi postigli tražene kriterijume. Problem su, zaključuje Pešić, i EU zemlje gde je većina, za sada, protiv proširenja.

Davor Đenero, politički analitičar iz Hrvatske, u izjavi za Danas konstatuje da je nesumnjivo da je retorika Zorana Milanovića „neprimjerena poziciji predsjednika Republike, nesumnjivo je i to da je njegov diskurs takav zato što se naspram europejskom i centrističkom premijeru Andreju Plenkoviću, koji izbjegava svaki verbalni duel sa Srbijom, nastoji uspostaviti kao heroj nacionalističkih radikala u Hrvatskoj“.

Činjenica je, međutim, dodaje Đenero, i to da ništa što je rekao nije suprotno istini, ali je činjenica i to da je uticaj Milanovića na formiranje hrvatske politike unutar EU ravan nuli.

„Otkad je Andrej Plenković premijer, Hrvatska sustavno izbjegava biti među državama koje koče bilo koju fazu pristupnih pregovora Srbije s EU, čak i onda kad postoje ozbiljni bilateralni problemi. Plenković hrvatske interese u odnosu na Srbiju u EU štiti onako kako je to uobičajeno u EU, bez konfrontacije i uz „malo pomoći prijatelja”.

Nedvojbeno je, dodaje naš sagovornik, da je za Srbiju nepovoljno to što njen autoritarni vladar ima takve repove iz nedavne prošlosti kakve ima Vučić, što je u „mladosti” umesto današnjeg pristupa pasivnije agresije, „nastupao kao otvoreno agresivni zagovornik politike koja je stvorila kaos na području bivše Jugoslavije, a u tom svom pristupu je išao tako daleko da je odmah nakon genocida u Srebrenici međunarodnoj zajednici prijetio odmazdom prema Bošnjacima, u slučaju bilo kakve intervencije protiv združenih agresorskih snaga u BiH, pa neki smatraju da je nepravedno izmakao interesu haškog tužiteljstva, zbog poticanja na genocid“.

Činjenica je da je Vučićev režim razorio slobodne medije, demokratsku političku arenu, da je unazadio Srbiju u demokratskom smislu, u odnosu na ono što je postignuto u demokratskoj tranziciji nakon 2000. i da je Srbija danas u daleko slabijoj demokratskoj kondiciji nego što je bila u vreme administracije Borisa Tadića, smatra Đenero.

Činjenica je, dodaje, i da Vučićev režim izvozi nestabilnost, „da je sudjelovao u pokušajima državnih udara u Crnoj Gori i Makedoniji, da je destabilizira proeuropsku i atlantističku Crnu Goru, a da je pregovarački proces s EU u slijepoj ulici“.

Takođe, navodi, da je činjenica i to da je „Vučićev autoritarni režim nespojiv s Europom koja je zasnovana na principima vladavine prava, političkih i ekonomskih sloboda. Činjenica je i to da je pod Vučićevom autoritarnom vlašću Srbija izgubila one ambicije koje je imala s Đinđićem, ali i s Tadićem, među kojima su bile i razvoj demokracije, jačanje vladavine prava, obuzdavanje korupcije, pa i članstvo u EU“.

To, međutim, ne znači, smatra Đenero, da je racionalno ponašanje predsednika Hrvatske, koji doduše govori istinu, „ali prije svega zato da bi potakao odgovore poput onih što će doći iz uobičajenih izvora, naravno ne od Vučića, nego od njegovih „ljubimaca”.

Nepotrebni verbalni sporovi, zaključuje naš sagovornik, koji, kaže, ne doprinose ublažavanju problema što ih generira Vučićev autoritarni režim, „služe jačanju položaja Zorana Milanovića kao novonastajućeg lidera onog političkog polja u Hrvatskoj, koje samom sebi pretenciozno tepa kao „desnici”, a radi se o primitivnim nacionalističkim radikalima, upravo onakvima kakvi u Srbiji ulaze u duel s takvim Milanovićem“.

Mladen Lišanin, istraživač i saradnik Instituta za političke studije, u izjavi za Danas ocenjuje da iza svega ovoga ne stoji nikakvo naročito kompleksno političko promišljanje.

„Zoran Milanović uviđa da postoji opasnost da mu Andrej Plenković preotme podršku jednog dela umerenih birača, pa se trudi da zaoštrenom nacionalističkom retorikom on zauzvrat animira deo ekstremnijih. Tako nešto smo u prošlosti već imali prilike da vidimo na primeru Stjepana Mesića“, zaključuje Lišanin.

Crna Gora kao geopolitički plen

Crnu Goru neki ponovo gledaju kao na geopolitički plen, ocenio je predsednik Hrvatske, Zoran Milanović, govoreći na Forumu svetskih lidera na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku. On je istakao da su Vašington i Brisel ostali uglavnom nemi na dešavanja u Crnoj Gori u poslednje dve sedmice. „To je nešto što zahteva više vremena i koncentracije i mislim da se time nećemo baviti ovde“, rekao je Milanović.