Milatović je dobra vest za ceo region: Reakcije posle predsedničkih izbora u Crnoj Gori

Pobeda Jakova Milatovića se uglavnom opisuje kao dobra vest za Crnu Goru, ali i za čitav region. Predsednik Srbije je takođe dodao kako se nada da će Beograd biti jedno od prvih mesta koje će posetiti novi predsednik Crne Gore, piše Dojče Vele.

Verovatno je zanimljivo da su među prvima pobedu Milatoviću čestitale nacionalne i desne stranke, dok su proevropske stranke za sada oprezne u čestitkama i komentarima na promenu političkog pejzaža u Crnoj Gori. Ta opreznost se delimično može objasniti činjenicom da je Jakov Milatović mlad političar, i relativno nepoznato ime u Srbiji, i da se njegov politički uspon uglavnom povezuje sa političarima koji su se izdigli na talasu crnogorskih litija, i koji su tvrdi se okrenuti Beogradu i Moskvi.

Srbija čeka dalje poteze

Velika su očekivanja od novog predsednika Crne Gore i u prvim reagovanjima se optimistički ističe da je ovo početak nekakve nove ere u političkom životu Crne Gore. Kao jedno od možda ključnih pitanja je i budućnost srpsko-crnogorskih odnosa, koji su proteklih godina bili daleko od očekivanih.

Vesna Mališić, zamenik glavnog urednika nedeljnika NIN za DW kaže „kako se svakako očekuje da će Jakov Milatović insistirati da se uspostave neki bolji odnosi između Crne Gore i Srbije, i ako bude rešio da se Crna Gora priključi Otvorenom Balkanu, da su mu tu otvorena vrata za neku veću saradnju. Pretpostavljam da će Srbija strateški sačekati kakvi će biti dalji potezi Crne Gore“.

Odnosi dve zemlje su bili loši, nastavlja naša sagovornica, „jer je zaista bilo primetno mešanje Srbije u politički život Crne Gore,
što se ovog puta za predsedničke izbore nije desilo i to je pozitivan razvoj događaja. Tu više nade polažem u to da će Demokratski front ublažiti svoju radikalnu retoriku i da će to uticati na smirivanje tenzija koje postoje između tog prosrpskog i procrnogorskog biračkog tela“, smatra Vesna Mališić.

Demokratizacija Crne Gore

Pobeda Milatovića će dovesti do demokratizacije Crne Gore i do smirivanja tenzija u samoj zemlji, ocenjuje za DW politički analitičar Dragomir Anđelković.

„Mislim da će mnogo manje biti važna ta srpsko-crnogorska podela i da će to biti korisno i za region. Ali, kao što je Crna Gora imala autokratu Mila Đukanovića, koji je brinuo samo o svojim interesima, Srbija ima Vučića koji ne stavlja akcenat na nacionalne interese nego na sopstveni opstanak na vlasti. Sada ćemo videti da li će Vučićeva vlast proceniti da li im je u interesu smirivanje strasti, ili će, kao što je to bio slučaj sa Zdravkom Krivokapićem, zvanični Beograd nastaviti da drži tenzije jer procenjuje da mu se to isplati“, smatra Anđelković.

Unutrašnje i spoljne protivrečnosti

Tokom kampanje Milo Đukanović je svog protivkandidata optuživao da politički funkcioniše na platformi Velike Srbije. Tvrdilo se da je Jakov Milatović neko ko je blizak Srpskoj pravoslavnoj crkvi (SPC), kao i Beogradu i Moskvi, i da će to biti neki novi momenat na političkoj sceni Crne Gore, uprkos tome što je naziv njegovog pokreta „Evropa sad“.

Vesna Mališić misli „da se potencijalna veza Milatovića sa SPC negde povezuje sa periodom vladavine Zdravka Krivokapića, i da je SPC negde i spona njegovih veza sa Beogradom. Što se tiče Moskve, to je teško reći u ovom trenutku, ali sve ono što smo čuli je da se on distancira od svake druge politike koja nije izrazito proevropska. Videćemo u narednom periodu da li je to bio samo deo kampanje“, kaže zamenica glavnog urednika nedeljnika NIN.

Ta vrsta kritika nema osnova, napominje Dragomir Anđelković, koji navodi „da Milatović nema nikakve posebne veze sa Beogradom i Moskvom, ali da ima sa SPC, koja uživa najveće poverenje građana Crne Gore. Izrazito nacionalistički krugovi u Srbiji ga vide kao kukavičje jaje, da je umivenija verzija Mila Đukanovića i NATO igrač. A sa druge strane ga optužuju da je eksponent velikosrpskih i ruskih interesa. Mislim da greše i jedni i drugi, i da je reč o nekome ko će pokušati da pomiri unutrašnje i spoljne protivrečnosti Crne Gore“, ističe Anđelković.

Akcenat na ekonomiji

Ako je suditi na osnovu dosadašnjih izjava, novi predsednik Crne Gore reklo bi se pokušava da napravi otklon od velikih političkih i geopolitičkih tema i da mu fokus bude na ekonomiji i ekonomskoj saradnji regiona. Vesna Mališić kaže da je „najverovatnije da će Milatović želeti da se povuče iz slike čoveka bliskog Srbiji ili Rusiji, i da se pokaže kao neko čiji je cilj ekonomija. Crna Gora jeste siromašna zemlja, i tu ima i puno posla i mogućnosti, i pretpostavljam da će se okrenuti tome“.

Akcenat na ekonomiju, demokratizaciju i pravnu državu sigurno doprinosi smirivanju strasti, skreće pažnju Dragomir Anđelković.

„Ako se bude samo pričalo o srpsko-crnogorskim polarizacijama, crkvi, geopolitici, onda nećemo daleko stići. Ako se pozabavimo životnim stvarima, onda će ljudi moći sa mnogo manje strasti da se bave i drugim političkim pitanjima“, kaže ovaj analitičar.

Opomena za Vučića

Svaki veliki politički potres ove vrste i smena dugogodišnje vlasti koja je razrušila institucije i svela se na vlast jednog čoveka, u Srbiji je uvek prilika da se to predstavi kao dobar primer koji bi trebalo slediti. Pri tome je uvek prisutna i velika doza samokritike, koja se otprilike svodi na rečenicu: eto, i oni su uspeli da se izbore sa autokratskom vlašću, samo Srbija tapka u mestu.

Vesna Mališić, ipak, primećuje „da je bez obzira na sve u Crnoj Gori sve bilo demokratičnije nego u Srbiji“.

„Zatvorenost medija i kontrola svih segmenata društva je mnogo veća nego u Crnoj Gori. Tamo je bilo moguće da se pojave neki novi ljudi, koji su promovisani u javnosti. Ovde su na osmatračnici vlasti nemilosrdni prema svakome ko ima neki potencijal za političke promene“, ocenjuje naša sagovornica.

Aleksandar Vučić je svakako bio inspirisan načinom vladanja Mila Đukanovića, primećuje Dragomir Anđelković i dodaje:

„Mislim da će ipak nakon Đukanovićevog poraza Vučić sada krenuti da razmišlja o svojoj politici. Ipak ne bi trebalo očekivati
sada zbog toga pad Vučića, jer je on pre svega kraće na vlasti, a i nije imao neku veliku krizu kao Đukanović sa Crkvom. Međutim, on ima problem Kosova, i sada je pitanje hoće li politički preživeti ono što oko Kosova od njega traži Zapad. Po principu asocijacije, verovatno sada možda razmišlja da li će za njega Kosovo biti ono što je za Đukanovića bio sukob sa Srpskom pravoslavnom crkvom“, zaključuje Dragomir Anđelković.