foto EPA-EFE/NABIL MOUNZERNovoimenovani mandatar libanske vlade Nedžib Mikati pozvao je na jedinstvo u cilju rada na oporavku od razorne ekonomske i finansijske krize koja potresa zemlju, poručivši da će dati sve od sebe da oformi novi kabinet, ali da je situacija previše ozbiljna da bi bila prevaziđena pomoću uobičajeno isfragmentirane politike.
“Ja sam nemam čarobni štapić i ne mogu da izvedem čuda. U veoma smo teškoj situaciji. To je zahtevna misija koja može da bude uspešna samo ako svi radimo zajedno”, rekao je Mikati obraćajući se novinarima posle zvaničnog imenovanja, prenosi AP.
Mikati je izabran gotovo bez konkurencije, osvojivši 72 glasa, dok je bivši ambasador Navaf Salam dobio samo jedan, 42 člana parlamenta su predala prazne listiće, a tri nisu uopšte glasala.
On je imenovan samo 11 dana pošto je Saad Hariri podneo ostavku na to mesto, posle devet meseci političkog zastoja i nesuglasica sa predsednikom Mišelom Aunom.
“Uz saradnju sa predsednikom, oformićemo vladu u skladu sa francuskom inicijativom”, rekao je Mikati, aludirajući na plan ekonomskih i strukturnih reformi koji je u avgustu prošle godine Libanu predstavio francuski predsednik Emanuel Makron.
Iako su Libanci na protestima tražili da bude izabrana ličnost koja nije deo političke elite, libanski parlament je imenovao tajkuna milijardera koji je ranije već dva puta vodio zemlju, kako piše Gardijan – sa malo uspeha, a 2019. ga je državno tužilaštvo optužilo za proneveru, što on poriče i opisuje kao politički motivisanu optužbu.
Nije jasno da li će ovaj biznismen iz Tripolija, za koga se naširoko smatra da je deo političke klase koja je dovela zemlju do bankrota, moći da okonča dugotrajni zastoj u formiranju nove vlade.
Novi kabinet će imati monumentalni zadatak da sprovede preko potrebne reforme, da nastavi razgovore sa Međunarodnim monetarnim fondom o paketu pomoći, kao i da organizuje nove opšte izbore zakazane za sledeću godinu.
Ekonomska i finansijska kriza u Libanu počela je krajem 2019. i od tada se stalno pogoršava.
Tokom proteklih meseci siromaštvo u zemlji je sve rasprostranjenije i vladaju ozbiljne nestašice lekova, goriva i električne energije.
Libanska funta je izgubila oko 90 odsto vrednosti u odnosu na dolar, što je izazvalo hiperinflaciju.
Mikatijevo imenovanje je do sada treće od kako je vlada Hasana Dijaba podnela ostavku posle razorne eksplozije koja je potresla luku u Bejrutu u avgustu prošle godine.
Osim što ga očekuje zadatak da imenuje članove kabineta koje će prihvatiti Aun, on mora i da osvoji podršku donorskih zemalja koje su obećale da više neće pružati finansijsku podršku Libanu ako ne budu sprovedene tražene reforme.
Međunarodna zajednica, predvođena Francuskom i Evropskom unijom, su Libanu donirale milijarde dolara pomoći pod uslovom da budu sprovedene sveobuhvatne reforme u svim aspektima i da bude izabran lider koji će moći da uvede fundamentalne izmene u vlasti.
Kako je Liban tonuo u sve dublju krizu, lideri zemlje su bili suočeni sa rastućim pretnjama sankcijama Francuske i EU.
Evropski lideri smatraju da Mikati nije izbor kakav su zahtevali, ali kažu da će sa iznošenjem svog stava sačekati dok on ne imenuje ministre.
“Nakon toga, preostaje da se vidi da li će ti ministri zaista moći da rade stvari na različit način”, rekao je jedan neimenovani evropski zvaničnik za Gardijan.
Međutim, on je naglasio i da Mikati za protestni pokret predstavlja otelotvorenje loših postupaka prethodnih vlada i pokazatelj kako se politička klasa ponašala u prošlosti, postavljajući svoje sebične interese na prvo mesto, a isto tako on je primer koji najbolje oslikava jaz koji postoji u Libanu kada su u pitanju bogatstvo i nejednakost.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
