Milioni Avganistanaca na ivici gladi

Prema proceni Programa UN za razvoj, do sredine 2022. će 97 odsto stanovnika Avganistana biti pogođeno siromaštvom. Čak milion dece mlađe od pet godine bi moglo da umre do kraja godine zbog krize s hranom u zemlji i nestašice vode i manjka sanitarnih usluga, saopštio je UNICEF.

Situaciju dodatno komplikuju niske zimske temperature. UNICEF upozorava da se zbog problema sa zagrevanjem domova povećava rizik od bolesti. Ako je dete neuhranjeno, veća je verovatnoća da će se razboleti, a njegov oporavak može da traje duže.

„Približavamo se kritičnoj fazi kada je reč o deci u Avganistanu, pošto zima donosi mnoštvo opasnosti po njihovo zdravlje“, navodi se u saopštenju od 15. januara Abdula Kadira Musea, bivšeg avganistanskog zastupnika u UNICEF-u. „Nema vremena za gubljenje. Bez hitnog, koordinisanog delovanja, uključujući obezbeđivanje garancija da imamo resurse za dodatne transfere novca i dostavu zimskih zaliha, mnoga deca u zemlji neće doživeti proleće.“

Finansijska situacija među Avganistancima postaje još veći izazov pošto su zamrznute aktive od više od devet milijardi dolara nakon što su Talibani preuzeli vlast u avgustu prošle godine.

Strane rezerve su zamrznute da bi se sprečilo da resursi padnu u ruke Talibana. Ujedinjene nacije imaju u Avganistanu humanitarnu pomoć u vrednosti od 135 miliona dolara, ali ne mogu da pristupe tom novcu, pošto centralna banka pod rukovodstvom Talibana nema infrastrukturu za konvertovanje u avgani, avganistansku valutu.

Da bi se pomoglo porodicama, UNICEF je u decembru uputio molbu za dve milijarde dolara da bi se zadovoljile osnovne potrebe 24 miliona Avganistanaca.

SAD takođe učestvuju u obezbeđivanju pomoći za Avganistan koji se suočava sa sve većom humanitarnom krizom. Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) je najavila da će humanitarnoj pomoći za Avganistance doprineti sa više od 308 miliona dolara, čime će ukupna pomoć za zemlju od oktobra 2020. iznositi 782 miliona dolara.

„SAD i dalje apeluju na Talibane da omoguće nesmetani pristup humanitarnoj pomoći, garancije bezbednosti za humanitarce, nezavisno obezbeđivanje pomoći za sve ugrožene i slobodu kretanja za humanitarne radnike svih polova“, navodi se u tadašnjem saopštenju, preneo je Ej-Bi-Si njuz.

SAD su, međutim, pod sve većim pritiskom da odmrznu avganistanske aktive. U januaru su u Oslu održani sastanci iza zatvorenih vrata Talibana i zapadnih diplomata iz SAD, Britanije, Francuske, Italije i Norveške na kojima su razgovarali o humanitarnoj krizi koja pogađa milione Avganistanaca.

„Zahtevamo da odmrznu avganistanske aktive i da ne kažnjavaju obične Avganistance zbog političkog diskursa“, rekao je za AP 23. januara delegat Talibana Šafiulah Azam. „Zbog gladi, smrtonosne zime, mislim da je vreme da međunarodna zajednica podrži Avganistance, a ne da ih kažnjava zbog političkih sporova.“

Bez novca i resursa pojedine porodice su prisiljene da donose užasne odluke da bi došle do novca, čak i ako to znači da prodaju sopstvenu decu.

„Ovo dete trenutno pripada meni; imam pravo da ga prodam“, rekao je za Ej-Bi-Si Kodej Ram, koji jedva prehranjuje sebe i svoju porodicu. „Ako bi se stvari popravile, dopustio bih mu da studira. Ali smo ostavljeni u ovakvoj situaciji. Uobičajeno je da prodajemo ćerke, ali situacija je tako loša, moram da prodam sina jer smo gladni. Šta se dešava s mojim sinom kada ga prodam više nije na meni. Na kraju bi mogao da bude ubijen, a mogao bi i da završi u školi.“

Kako je preneo Ej-Bi-Si njuz, neki se odlučuju da prodaju organe da bi došli do novca za hranu. „Nisam mogao da izađem na ulicu i prosim. Onda sam otišao u bolnicu i prodao bubreg, tako da bar izvesno vreme mogu da hranim svoju decu“, rekao je Gulam Hazrat za Ej-Bi-Si njuz.

Više od 2,5 miliona registrovanih avganistanskih izbeglica predstavljaju najveću populaciju izbeglica na svetu. Prema Agenciji UN za izbeglice, oko 2,2 miliona je u Iranu i Pakistanu. Zbog sve intenzivnijih konflikata i uspona talibana na vlasti, UNHCR prognozira da će taj broj nastaviti da raste.