Milošević nije odlučio da li će otići u Knin

Poziv koji je zvanično upućen predstavnicima Srba u Hrvatskoj da se nakon 25 godina od „veličanstvene pobede“ nađu zajedno u Kninu za jedne je akt provokacije, dok je drugi doživljavaju kao mogućnost da se, uprkos svemu, krene napred.

Potpredsednik hrvatske vlade Boris Milošević iz Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) potvrdio je za Danas da odluka još nije doneta, ali, kako je ranije izjavio, „spreman je na svaki gest koji bi poboljšao status srpske zajednice u Hrvatskoj i atmosferu u hrvatskom društvu“.

To je, prema Miloševićevom mišljenju, važno jer „nikad na takav način nismo razgovarali i nikad visoki predstavnik SDSS-a nije bio u Kninu tada“.

„Ova Vlada može jamčiti smanjenje tenzija u društvu. Dosadašnji vladajući narativi i kod Srba i Hrvata išli su na razdvajanje. Moj odlazak ili neodlazak u Knin za mnoge će značiti pogrešku. Za većinu Srba „Oluja“ je traumatično iskustvo. Ne mogu zaboraviti nevine civile ubijene nakon same akcije“, kazao je Milošević za televiziju N1 Zagreb.

Moguć dolazak Miloševića u Knin bio je predmet senzacionalističkih objava i prozivanja za nacionalnu izdaju u provladinim tabloidima u Srbiji.

Tako je Informer nepotvrđeno Miloševićevo prisustvo ceremoniji juče nazvao „legalizacijom najvećeg etničkog čišćenja u Evropi“ uz tvrdnju na naslovnoj strani „Srbin ide da slavi Oluju“.

Takve objave je Milošević za Danas prokomentarisao s ironijom: „Ma ja sam ostvario dječački san, naslovnica tabloida“.

Dolazak Miloševića u Knin, gde bi prema najavama govor 5. avgusta trebalo da održi Ante Gotovina, jedan od ključnih zapovednika u operaciji „Oluja“, bio bi važan na više nivoa, ocenjuje se u hrvatskoj štampi.

Kako piše Večernji list, premda će 5. avgusta Hrvati „uvek slaviti kraj četvorogodišnjeg terora i okupacije, a Srbi tugovati za mrtvima i izbeglima nakon Oluje, bio bi to hrabar simbolički čin najave nekih boljih vremena u kojima će se zajednički odati počast žrtvama bez obzira na nacionalnost i veru“.

Kako se ističe, „prilika za popravni ispit mogao bi biti upravo dolazak Borisa Miloševića u Knin, sutra i u Vukovar“.

Ocene su i da ko god je to savetovao Miloševiću „dobro je postupio“ uz podsećanje na „neshvatljiv odlazak Milorada Pupovca prošle godine na komemoraciju Oluje sa Aleksandrom Vučićem na Fruškoj gori“.

Predsednik Hrvatske Zoran Milanović će, prema najavama, 4. avgusta uveče na Kninskoj tvrđavi dodeliti šest unapređenja mahom generalskih činova, kao i devet visokih odličja Petar Krešimir i to zapovednicima u „Oluji“ koji do sada nisu odlikovani.

Predviđeno je da se Milanović kao vrhovni zapovednik govorom obrati okupljenima uz poštovanje epidemioloških mere što znači i ograničeni broju ljudi koji će prisustvovati svečanosti.

Narednog dana će održati govor, a pored njega predviđeno je obraćanje premijera Andreja Plenkovića, predsednika Sabora Gordana Jandrokovića i predstavnika udruženja ratnih veterana.

Kada je reč o tome da li Pupovac, lider SDSS i Milošević, kao potpredsednik vlade, treba da idu u Knin, iz kancelarije hrvatskog predsednika poručuju da bi bilo neprimereno da pred njih stavljaju očekivanja.

Kada je reč o odlasku u Grubore, oko čega se ovih dana u Hrvatskoj vodi polemika, Milanović je poručio da će otići u Grubore, ali na dan kada su se dogodila ubistva srpskih civila 25. avgusta.

Predsednik Odbora za odbranu u Hrvatskom saboru Franko Vidović (SDP) pozdravio je ideju da Milošević ide u Knin jer su, kako je rekao, „manjine naše bogatstvo, a nikako prepreka“.

Naglasio je i da je sazrelo vreme i da predstavnik vlade ode u Grubore gde se odaje počast stradalim srpskim civilima, te se prisetio da je bivši predsednik države Ivo Josipović to davno učinio.

„Ne postoji nikakav valjani razlog da hrvatska vlada i gestom ne osudi ono što se tada dogodilo u Gruborima. Svaki zločin ima ime i prezime, kao što i svaka žrtva ima ime i prezime i ljudi koji su ubijeni u Gruborima zaslužili su da im se takođe oda spomen“, poručio je Vidović.

Za razliku od Vidovića, predstavnici stranke Hrvatski suverenisti navode da su „šokirani i zgroženi vladinim izjednačavanjem veličanstvene akcije Oluja sa pojedinačnim zločinima nad srpskim civilima u Gruborima“.

Poslanik Željko Sačić je rekao da je to je isto „kao kada bi se neko usudio na dan veličanstvene ruske pobede nad Hitlerovim fašističkim snagama u velikom vojnom mimohodu Putinu spočitava da mora poslati neku delegaciju koja će se pokloniti žrtvama silovanja ruskih vojnika u Berlinu“.

U hrvatskoj akciji „Oluja“ je, prema podacima srpskog Komesarijata za izbeglice, proterano 250.000 Srba, 1.856 je ubijeno, a 836 osoba još se vode kao nestale.