Mineralni vladar 21. veka

Ako se neko pita šta je iza nagle ljubavi američkog predsednika Trampa prema severnokorejskom lideru Kim DŽong Unu, odgovor bi morao da potraži u dubokim tajnama zemljine kore.

Moguće je da je srž stvari u zagrljaju Kim DŽong Una i administracije Trampa u vezi sa jednim od najvećih ležišta retkih zemaljskih elemenata (REE) u svetu, koje se nalazi samo 150 kilometara severozapadno od Pjongianga i potencijalno vredi trilione dolara.

Ono što sadrži severnokorejsko tlo, dovoljno je snažan motiv da se i najveća sila na svetu odobrovolji prema njoj. Severna Koreja je posednik najvećih svetskih rezervi brojnih retkih metala, koji je nalaze na „listi 17“ periodičnog sistema elemenata.

Moglo bi, stoga, da se kaže da je nova tehnološka revolucija, koja se zasniva na nano tehnologijama i veštačkoj inteligenciji, a posebno industrija naoružanja pete i viših generacija, nemoguća bez severnokorejskog učešća.

Trenutno Kina kontroliše preko 95 odsto svetske proizvodnje retkih metala, sa procenjenih 55 miliona tona rezervi. Severna Koreja sa svog dela poseduje najmanje 20 miliona tona.

Američki geološki institut (USGS) procenjuje da Severna Koreja ima 2,3 milijarde tona rezervi magnezita i da je njena ukupna proizvodnja rude magnezita u 2018. godini bila 270.000 tona.

Iako je ovo pad od procene od 380.000 metričkih tona za 2017. godinu, zbog međunarodnih sankcija uvedenih tokom 2017. i dalje su važan izvozni proizvod za Severnu Koreju.

Među državama koje su kupile magnezit od Severne Koreje u poslednjih 10 godina, Kina je najveći kupac sa velikom maržom. Strani analitičari, posebno u Južnoj Koreji, veruju da su velike kineske dugoročne kupovine severnokorejskih retkih i obojenih minerala, uključujući magnezit, sastavni deo strategije za onemogućavanje konkurenata i kontrolu cena na svetskom tržištu.

Retki zemaljski elementi nisu jedini visoko strateški minerali i metali u ovoj igri moći. Ista ležišta su izvori volframa, cirkonijuma, titanijuma, hafnijuma, renijuma i molibdena; sve ovo je apsolutno važno, ne samo zbog bezbroj vojnih primena, već i zbog nuklearne energije.

Svi aspekti svakodnevnog života koji se tiču tehnologija 21. veka oslanjaju se na hemijska i fizička svojstva 17 dragocenih elemenata na periodnom sistemu elemenata.

„Retka zemaljska metalurgija“ takođe je od presudne važnosti za američki, ruski i kineski sistem naoružanja. THAAD-ovom sistemu potrebni su ti elementi, kao i ruskim protivraketnim odbrambenim sistemima S-400 i S-500.

Istraživač Mark Sils u svom radu „Kriza strateškog materijala i konflikt velikih sila“, navodi: „Sukob zbog strateških materijala je naizbežan. Drame će se verovatno odvijati u rudnicima ili u njihovoj blizini, ili uz saobraćajne linije kojima materijal mora da putuje, posebno na svetskim strateškim tačkama koje generalno američka vojska treba da kontroliše. Opet je napisana jednačina moći koja uključuje i kontrolu posedovanja i sprečavanje posedovanja od drugih“.

Detaljni radovi poput „Kineska industrija retkih zemljanih elemenata“, autorke Sindi Harst (2010), koju je objavio Institut za analizu globalne bezbednosti (IAGS) ili „Retki metali u izabranim američkim odbrambenim zahtevima“, autora DŽemsa Hedrika, predstavljeni na 40. Forumu o geologiji industrijskih minerala 2004. godine, ubedljivo su predstavili sve veze retkih metala i tehnološke i vojne budućnosti našeg veka.

Sils naglašava kako se samo čini da minerali i metali privlače pažnju jedino u rudarskim trgovinskim publikacijama: „I to bi delom moglo da objasni zašto je takmičenje zbog retkih metala u Koreji izbeglo pažnju. Metali nisu baš u modi. Ali oružje jeste.“

Metali su sigurno moderni i za američkog državnog sekretara Majka Pompea, ako se setimo da je kao direktor CIA, u maju 2017. godine rekao Senatskom odboru kako strana kontrola retkih metala izaziva „vrlo stvarnu brigu“.

Godinu dana kasnije, kada je Pompeo, koji je preuzeo Stejt department, pokušao je da kod Kim DŽong Una isposluje dogovor, ali u njemu bi Kina i Rusija morale da budu isključne. Nije teško zamisliti da je kineski predsednik Si shvatio implikacije.

Severna Koreja je možda na korak od integrisanja u ogroman lanac snabdevanja „Gvozdenim putem svile“, sa istovremenim rusko-kineskim strateškim partnerstvom gde se ulaže u železnice, gasovode i luke paralelno do specijalnih ekonomskih zona Severne i Južne Koreje (SEZ).

Zamenik generalnog direktora Gasproma Vitalij Markelov otkrio je da je „južnokorejska strana zatražila od Gasproma da ponovo pokrene ključni projekat – gasovod preko Severne Koreje, pupčanu vezu između Južne Koreje i evroazijskog kopna“.

U jednom od ključnih razgovora na samitu o Dalekom istoku u Vladivostoku u septembru 2017. godine, predviđen je plan da Južna Koreja, Kina i Rusija priključe Severnu Koreju integraciji u Evroaziji, razvijajući svoje poljoprivredna, hidroenergetska i – presudno – mineralna bogatstva.

Ma koliko da je Trampova administracija zakasnila u ovoj igri, nezamislivo je da bi se Vašington odrekao svog dela rudarskih akcija Severne Koreje, koje je demonstrirao čvrstim ličnim simpatijama američkog predsednika prema Kim DŽong Unu. On, naravno, to zna i zato ne žuri da potrči na prve gestove ljubaznosti, čekajući da ponude postanu više i ozbiljnije.