Minić: Izjava Sergeja Lavrova poruka da Moskva ima poverenje u Srbiju

Prema njenim rečima, prst strašnog suda, na kome se određuje sudbina jedne velike evropske zemlje, a po svoj prilici i mnogo širih pravila igre, upravljen je na Beograd.

„Da li će, indirektno, to uvući i Srbiju i čitav region u destabilizaciju i sukobe koje mnogi političari i analitičari ili slute ili direktno najavljuju? Videćemo“ , kaže naša sagovornica.

Razmatrajući pitanje zašto je izabran ovaj trenutak za tu objavu, Minić podseća da nas samo nekoliko dana deli od parlamentarnih, predsedničkih i beogradskih izbora.

„Poruka da Rusija ima poverenja u Srbiju, u trenutku kada je čitava severna hemisfera viđena kao neprijatelj, istovremeno je poruka našim proruskim glasačima da vlast ne treba menjati. To Srbiji otežava neki veći postizborni zaokret ka usklađivanju sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, a donosi siguran ruski gas od koga u potpunosti zavisimo, ukoliko se gasovod preko Bugarske ne zatvori“, navela je Minić.

Kako dodaje, drugo vremensko poklapanje je dolazak novog američkog ambasadora Kristofera Hila u Beograd, koji je uoči dolaska najavio da SAD imaju u 2022. godini novi pogled na Srbiju kao zemlju koju vide „kao važnog partnera i prijatelja“.

„Velika šahovska partija se nastavlja, ali to sada nije samo Balkan, već čitava Evropa, od čega je visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku EU, gospodin Borelj, strepeo još od trenutka stupanja na dužnost u novoj Evropskoj komisiji u januaru 2020“, ističe Jelica Minić.

Ona kaže da je Balkan uvek bio zgodan da obezbedi neki dobar povod za tuču koja je prethodno dogovorena. „A mi smo sa nevericom i podsmehom komentarisali iznenadno i naizgled potpuno van konteksta upozorenje bivšeg američkog predsednika Trampa iz 2018, samo godinu dana nakon ulaska Crne Gore u NATO“, podseća Minić.

„Oni su vrlo jaki ljudi, veoma agresivni. Mogu da postanu još agresivniji i čestitam, mi smo u Trećem svetskom ratu“, rekao je tada Tramp. „A izbori u Srbiji, podsetimo, u velikoj meri određuju i konstelaciju na političkoj sceni Crne Gore. Ovako ili onako, u nekim novim istorijskim knjigama koje će se tek pisati, Srbija će biti opisana kao enormno odgovorna u ovim strašnim danima u Evropi, zaključuje sagovornica Danasa.

Lavrov je u ponedeljak izjavio da je „Rusija spremna da razmotri susret sa Ukrajinom u drugim gradovima, na primer, u Beogradu“ i naglasio da mesto sastanka mora biti prihvatljivo za oba tima. „Beograd sa svojm statusom, kao grad i tačka gledišta u potpunosti odgovara za bilo kakve pregovore i na svim nivoima“, rekao je Lavrov, preneo je Tanjug.

„Sastanci u Beogradu između Rusije i Ukrajine isključivo su prihvatljivi ako se time ne obeležava nekakva nova geopolitička realnost Zapadnog Balkana i Srbije, van pripadnosti Evropskoj uniji, odnosno ‘ruska sfera’ koju promoviše spoljna politika Sergeja Lavrova“, izjavio je za Danas Srećko Đukić, bivši ambasador Srbije u Belorusiji.

On kaže da je u interesu mira svako mesto prihvatljivo, ako su obe strane saglasne, ali ističe i da su Beograd i srpska nisu javnost pokazali potrebnu distancu prema sukobljenim stranama već, naprotiv, nesumnjivu naklonost i podršku ruskoj strani u odnosu na ukrajinsku.

Ideju ruskog šefa diplomatije komentarisao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. „Ne mešamo se ni u šta, ali ako neko misli da je Beograd najbolje mesto – spremni smo da ponudimo Beograd ruskim i ukrajinskim prijateljima za pregovore“, rekao je Vučić u gostovanju na TV Hepi.

Prve tri runde rusko-ukrajinskih pregovora oči u oči održane su 28. februara, 3. marta i 7. marta u Belorusiji, iako nije postignut značajniji napredak. Predsednici Rusije i Turske Vladimir Putin i Redžep Tajip Erdogan dogovorili su nastavak pregovora za 29. i 30 mart.