Ministar: Energetika i Luka Bar Crnu Goru mogu da učine bogatom

Ovo je saopšteno na današnjem radnom doručku za novinare koje je organizovalo Ministarstvo za kapitalne investicije Crne Gore. Na sastanku je govorio resorni ministar Mladen Bojanić sa saradnicima, državnim sekretarom Markom Perunovićem i Zoranom Radunovićem.

„Preliminarni rezultati o potencijalima ležišta nafte prilikom istražnog bušenja u crnogorskom podmorju, koje obavlja konzorcijum kompanija Eni i Novatek, mogli bi biti poznati krajem septembra“, rekao je državni sekretar za energetiku i rudarstvo u Ministarstvu kapitalnih investicija Marko Perunović.

On je kazao da konzorcijum kompanija Eni i Novatek, koje su u martu počele prvo istražno bušenje nafte u crnogorskom podmorju u moru između Bara i Ulcinja, napreduje dobro u tom poslu.

“Trenutno je izbušeno 4,7 hiljada metara. Zaštitna kolona je stavljena do 4,3 hiljade metara, jer je bilo malo problema za prolaz do totalne dubine od 4,7 hiljada metara, tako da je ona cementirana“, kazao je Perunović.

Saopštio je i da će se potom ući u pretposlednju fazu istražnog bušenja, koja će obuhvatiti  interval bušotine između 4,7 hiljada do šest hiljada metara, gde se otpriike očekuje ulaz u zonu karbonata koji bi trebalo da budu crnogorsko ležište od kojeg se dosta očekuje.

„Ono što bi trebalo da bude sledeći deo procedure jeste da u to ležište uđemo u toku narednih 20 dana do mesec, tako da bismo negde krajem septembra imali neke preliminarne rezultate kako izgleda to naše ležište i koji je njegov potencijal“, rekao je Perunović.

Ukoliko bi se ispostavilo da je pozitivan nalaz, naredna faza bi bila razrada ležišta u trajanju od dve do tri godine i početak proizvodnje koji bi, u nekom pozitivnom scenariju, mogao da bude u toku 2024. godine, ako bi sve išlo prema proceduri.

Govoreći o aktuelnim projektima u oblasti energetike Perunović je naveo i aktivnosti koje se tiču rudnika Brskovo koji bi kao projekat mogao da preporodi sever države i crnogorsku ekonomiju, jer se prema projektu u tom rudniku planira zapošljavanje između 500 i 700 ljudi na period od 15 do 18 godina, u zavisnosti od faze radova.

Za crnogorsku energetiku, prema rečima Perunovića, značajan je i projekat koji realizuje Elektroprivreda Crne Gore kada je u pitanju TE Pljevlja, podsetivši da je taj energetski objekat potrošio dozvoljenih 20 hiljada radnih sati, te je Energetska zajednica  otvorila slučaj protiv Crne Gore zbog kršenja ugovora.

„Sada smo u fazi da tražimo rešenje koje mora da obuhvati ekološku rekonstrukciju koja će koštati otprilike 15 miliona evra više od projektovanih 54 miliona. Pitanje je šta da radimo posle toga, odnosno koliko će biti isplativo da radimo tu rekonstrukciju“, rekao je Perunović.

Kada je u pitanju  stanje u saobraćaju i pomorstvu državni sekerar Zoran Radunović je rekao da imaju planove za razvoj, posebno za Luku Bar koja ne može samostalno da funkcioniše.

„Pored toga, trenutno smo u pregovorima da jedna strana kompanija dođe i u okviru Slobodne zone Luke Bar investira 35 do 45 miliona dolara, iskljlučivo u proizvodne programe i pogone. To se odnosi na zakup zemljišta i investicije“, kazao je Radunović.

Kada je reč o stanju u vazdušnom saobraćaju, Radunović je rekao da prate rad nove nacionalne avio-kompanije Er Montenegro, za koju je bilo značajno što je krenula sa letovima zbog realizacije turističke sezone.

„Očekujemo da ćemo organizaciono, strukturno i kadrovski, unaprediti tu kompaniju“, poručio je Radunović.

On je naveo i da su u sektoru saobraćaja i pomorstva zatekli zapušteno i haotično stanje, što je u nastavku rezltiralo i stečajem Montenegro Erlajnsa , da su železnička preduzeća kojih ima četiri najveći poreski dužnici i da je infratstruktura u lošem stanju. U železničku infrastrukturu uloženo je oko 150 miliona evra ali i dalje ima sporih vožnji i zaustavljanja.

Ministar Mladen Bojanić podsetio je na najznačajnije aktivnosti tog Vladinog resora od kada je formiran i dodao da je obim posla bio ogroman, ali da su morali prvo da se bave hitnim rešenjima, odnosno „gašenjem požara“.

„Crna Gora može da bude veoma ekonomski bogata zemlja ukoliko ostvarimo neki od projekata iz energetike i ukoliko Luku Bar, zajedno sa zaleđem i putnim i željezničkom infrastrutukrom, stavimo u punu funkciju“, smatra Bojanić.

Na pitanje koliko je Er Montenegro dosad koštao državu, Bojanić je odgovorio da je osnivački kapital 30 miliona evra, da je do sada uplaćeno 26 miliona i da ostalo još četiri miliona da Vlada kao osnivač uplati toj kompaniji.