Ministri EU sutra o pregovorima sa Skopljem i Tiranom - većina za, neki protiv 1Foto: EPA-EFE OLIVIER HOSLET

Dragan Blagojević, dopisnik agencije Beta Šefovi diplomatija Češke, Slovačke, Madjarske i Poljske zatražili su da se sutra, na ministarskom zasedanju EU, odobri datum početka pregovora o članstvu sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

On je istaka da bi „takva moćna odluka bila jasan znak da EU priznaje da su ispunjeni uslovi za to i Zapadni Balkan bi dobio novi podstrek za reforme i preobražaj“.

Ova poruka četvorice ministara članica EU dolazi u času kad Francuska, Holandija i još po neka članica Evropske unije i dalje misle da zbog manjkave vladavine zakona nije uputno da EU odobri datum pregovora sa Skopljem i Tiranom.

Briselski portal Politiko tvrdi da je „nepopustljivi stav Francuske o ulasku novih članica (u EU) i pretnja Pariza da će zaustaviti Severnu Makedoniju i Albaniju izazvao ljutnju mnogih ambasadora EU“ na poslednjem sastanku.

Ministri četiri članice EU, Tomaš Petriček, Miroslav Lajčak, Peter Sijarto i Jacek Čapuitovič, podvlače u zajedničkoj poruci da bi odobrenjem početka pregovora Skoplju i Tirani „Evropska unija potvrdila predanost stabilnosti, demokratiji i boljitku regiona“.

„Takodje“, kako su istakli, „da bi time priznala činjenicu da jedino uključivanjem Zapadnog Balkana EU može biti potpuna i njeni dugoročni interesi valjano očuvani“.

Velika većina članica EU jeste za početak pregovora sa Skopljem i Tiranom, jer se smatra da bi blokada procesa proširivanja izazvala moguću destabilizaciju u okruženju Unije, prenosi portal Politiko i navodi mišljenje diplomata EU da bi to „stvorilo strategijski vakuum na području jugoistočne Evrope“.

Francuska i Holandija, ali donekle i još neke članice EU su još uzdržane, jer smatraju da Skoplje i posebno Tirana još nisu ispunili ključne uslove vezane za vladavinu zakona.

Francuska ministarka za Evropu Ameli Monšalen je u parlamentu u Parizu objasnila da, uprkos napretku u reformama i posebno uspehu Skoplja u rešenju spora s Atinom oko imena, problema s nezavisnošću pravosudja i najnoviji slučaj korupcije u samom vrhu vlasti, pokazuju da još uvek nisu sprovedene ključne reforme.

I Albanija, kako je primetila francuska ministarka, ima vidnih problema da primeni na delu reforme u pravosuđu.

Holandija ima slične zamerke i smatra da početak pregovora s Tiranom i Skopljem treba razdvojiti i naglašava da je i nemački parlament Bundestag zeleno svetlo za pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom uslovio „sprovodjenjem svih preduslova“.

Šefovi diplomatija EU sutra o tome treba da donesu odluku, a ukoliko oni ne budu uspeli, konačnu reč će morati da daju lideri Unije koji se sastaju u četvrtak i petak.

Ovi izvori ističu i da se posebno iz francuskih, holandskih i danskih krugova čulo da bi neko prihvatljivo rešenje moglo biti da se bar Skoplju, posebno zbog zasluga za rešenje spora s Atinom oko imena, odobri početak pregovora, ali da se za kasnije ostavi odluka kad će biti održana i prva medjuvladina konferencija s EU, dakle sam početak pregovora.

Bugarska je, istovremeno, unela novu nedoumicu oko odobrenja pokretanja pregovora s Tiranom i Skopljem, pošto su vlada i parlament u Sofiji zatražili da Severna Makedonija svoj jezik ne naziva makedonskim, da istorijske ličnosti poput Goceta Delčeva priznaje jedino kao bugarske, da, pored ostalog, bugarske fašističke okupacione snage i njihove zločine više ne nazivaju „bugarskim fašističkim okupatorima“.

Sofija ne kaže izričito da će staviti veto, ali izgleda da zahteva da se to unese u okvir za pregovore Severne Makedonije i EU, dok od Tirane traži da kao „bugarsku nacionalnu manjinu“ prizna izvestan broj stanovnika slovenskog porekla koji žive u Albaniji.

Ministri češke, Slovačke, Madjarske i Poljske smatraju da uprkos unutrašnjim velikim problemima EU oko Bregzita, ekologije, jačanja digitalne privrede i industrije, kao i novog žarišta u Siriji, treba odobriti početak pregovora sa Skopljem i Tiranom jer je to zamajac za reforme na celom Zapadnom Balkanu.

Pariz je, medjutim, na stanovištu da je „proširenje složeno pitanje i možda pozitivno“.

I, kako je istakla ministarka Monšalen, „mora se najpre voditi računa o sposobnosti Evropske unije da primi nove članice i da bude osposobljena novim delotvornijim mehanizmima unutrašnjeg odliučivanja, a to znači pospešenim funkcionisanjem“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari