Ministri EU u utorak o proširenju, na jesen zeleno svetlo za Skoplje, ne i za Tiranu

Ali među članicama EU nema saglasnosti da se proces proširivanja više podstakne, budući da neki ključni partneri u Uniji istrajavaju na stavu da se najpre mora iznutra stabilizovati EU, uključujući posledice izlaska iz članstva Velike Britanije.

Ujedno se itekako vodi računa da prema ulasku novih zemalja u Uniju postoji vidan otpor u političkim snagama i medju građanima ne malog broja članica EU.

Zvaničnici u Briselu su dodali da se istovremeno odluka o datumu početka pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom odlaže za jesen.

U radnim dokumentima za ministarski sastanak u utorak se samo navodi da će biti razmotreni strategija i izveštaji EK, dok se odluke o Skoplju i Tirani ne spominju.

O tome će prethodno raspravljati ambasadori članica EU i sad je već izvesno da bi možda u septembru ključno „zeleno svetlo“ za pregovore sa Skopljem mogao dati nemački parlament, kao što je to nagovestio makedonski premijer Zoran Zaev posle razgovora s kancelarskom Angelom Merkel u Berlinu.

Vlasti u Skoplju smatraju da se ta odluka za Severnu Makedoniju koja je ispunila ključni uslov sporazuma o imenu s Atinom, mora razdvojiti od konačnog stava prema Albaniji, zbog činjenice da u toj zemlji vladaju velika politička nestabilnost i sukobi vlasti i opozicije.

A takođe i zato što više uticajnih članica Unije imaju i dalje krupne zamerke zbog opšte korupcije i raširenog kriminala, naročito vezanog za drogu koja se preko albanskih mreža rastura po Evropi.

Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk i predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker su pre tri dana, posle susreta u Briselu s makedonskim predsednikom i premijerom Stevom Pendarovskim i Zoranom Zaevom, objasnili da „nisu sve zemlje EU spremne da ovih dana usvoje odluku“ o davanju datuma za pregovore.

Više članica, mahom iz istočne EU, ali i Italija, Austrija i Malta, u poruci partnerima u Uniji zatražile su da se Severnoj Makedoniji i Albaniji odobri početak pregovora, ističuci da EU mora da ispuni „predanost evropskoj integraciji Zapadnog Balkana, jer je to ulaganje u mir i stabilnost u Evropi i jačanje otpornosti na spoljne, štetne interese drugih aktera“.

Zvaničnici u Parizu i Hagu, kao i izvori u Savetu ministara EU novinarima su rekli da su, medjutim, prema tome prilično uzdržane posebno Francuska, Danska i Holandija, a Nemačka bi izgleda bila spremna da se datum odobri bar Severnoj Makedoniji.

Holandija je upravo od Evropske komisije zatražila da stavi van snage režim bez viza za ulazak Albanaca u šengenski prostor Unije.

Izvori EU u Briselu navode da je medju članicama Unije bilo i zamerki na to što je Evropska komisija izveštaje o reformama u zemljama Zapadnog Balkana objavila tek krajem maja pa nije bilo dovoljno vremena da se sve dobro proceni.

Takođe je objašnjeno da neke članice, naročito Nemačka i švedska, moraju da u parlamentu dobiju saglasnost za početak pregovora s nekom zemljom, a to traži dodatno vreme.

Severna Makedonija ima izgleda da na jesen dobije dugo čekani datum pregovora o članstvu s EU, ali, uprkos preporuci Evropske komisije, više članica EU su krajnje odbojne prema takvoj odluci i za Albaniju.

U medijima EU su ovih dana objavljene analize koje bacaju vrlo nepovoljno svetlo na političke sukobe i naročito korupciju i kriminal vezan za drogu koja se preko albanskih mreža rastura po celoj Evropi.

U portalu „Euobserver“ je i sam savetnik Vlade u Tirani, bivši britanski diplomata Hugo Strajd ukazao na to da je nemački visokotiražni list Bild ovih dana objavio video snimke koji albanskog premijera Edija Ramu povezuju s mrežama organizovanog kriminala.

Savetnik Strajd navodi da „razmimoilaženja medju članicama Unije oko ulaska novih zemalja u članstvo i rešavanja problema imigracije prirodno stvaraju nove prepreke za Zapadni Balkan“.

On smatra da je „Albanija nažalost stvorila sama sebi stvorila problematičnu sliku…i jasno je da se u Evropi veruje da je albanska politička klasa deo šireg problema“.

Mediji i stručnjaci za kriminal u EU navode da su izuzetno moćne mreže albanske mafije u trgovanju drogom na područjima vezanim za luke Roterdam, Amsterdam i Anvers, a preko same Albanije stiže i droga iz Turske i Avganistana.

Britanski list Gardijan je objavio opširnu analizu iz koje proizilazi da je albanska mafija zajedno s italijanskom Ndrangetom sad preuzela kontrolu nad švercom i uvozom kokaina u celoj Velikoj Britaniji, čija se vrednost procenjuje na pet milijardi funti godišnje.