Minusi i plusevi Federike Mogerini 1Foto: Beta/European Union/Christos Dogas/MO

Sa približavanjem kraja mandata šefice diplomatije EU Federike Mogerini počelo je preispitivanje njenog nasleđa kome su, paradoksalno, najveću štetu nanele SAD, najbliži saveznik Brisela, napadajuću posvećenost EU multilateralizmu.

Nuklearni sporazum sa Iranom, koji je Mogerini proglasila krunom EU diplomatije, „torpediran je ubrzo pošto se Donald Tramp uselio u Belu kuću i sada je na održavanju života“, napisao je u autorskom tekstu direktor Centra EU-Azija i viši savetnik Centra za evropske politike (EPC) Frejzer Kameron.

Kada je stupio na dužnost, Tramp je doveo NATO u sumnju, izveo SAD iz Pariskog klimatskog sporazuma i ocarinio evropski čelik.

I bez Trampa, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost preuzela je dužnost u veoma komplikovanom međunarodnom okruženju – odnosi sa Moskvom su zamrznuti zbog aneksije Krima i podrške seperatistima u Donbasu, Arapsko proleće nije donelo demokratiju u susedstvu EU, migrantska kriza dominirala je evropskom politikom najveći deo njenog mandata a tu je i Bregzit.

To je Mogerini ostavilo malo vremena da se bavi drugim strateškim partnerima, uključujući Kinu, Indiju i Japan.

I Turska je bila zanemarena a EU je bila gotovo odsutna iz sirijske krize.

Na Zapadnom Balkanu, Mogerini je imala samo malu ulogu u postizanju sporazuma o imenu između Grčke i Makedonije dok je dugotrajni spor Srbije i Kosova ostao otvoreno pitanje, napisao je Kameron u tekstu „Zamrljano nasleđe Mogerinijeve“ za EURACTIV.com.

Udarac Federiki Mogerini zadao je i njen patron Mateo Renci koji njen mandat smatra neuspehom a njen uticaj na evropsku spoljnu politiku ocenjuje „blizu nule u gotovo svim najvažnijim pitanjima“.

Ipak, smatra Kameron, bilo bi pogrešno za sve okriviti Mogerini.

Naime, ona je imala slabu podršku (predsednika Evropskog saveta) Donalda Tuska i (predsednika Evropske komisije) Žan-Kloda Junkera koje spoljna politika nije mnogo interesovala.

Mogerini je trpela i kada su demokrate izgubile vlast u Italiji i ona nikada nije bila u najboljim odnosima sa vladom populista u Rimu.

Šefica evropske diplomatije je kao socijalista u manjini i u Evropskoj komisiji.

Mada neki partneri ističu da je Mogerini bila jedini stalni sagovornik po mnogim pitanjima širom sveta, drugi joj zameraju što je urušila kredibilitet stalnim saopštenjima sa izjavama ili o tome s kim se srela a bez nekog političkog rezultata.

Među uspehe Federike Mogerini Kameron je ubrojio postavljanje osnove za bližu vojnu saradnju članica kroz PESCO, očuvanje barem dela sporazuma sa Iranom kroz sporazum o mehanizmu plaćanja za kompanije koje trguju sa tom zemljom, održavanje zajedništva EU pred pritiskom SAD, prvi samit EU-Arapska liga, ugovore o migraciji sa brojnim afričkim zemljama.

On piše i da, s obzirom na obim posla, sledeća Komisija treba ozbiljno da razmotri pitanje jednog ili više zamenika Visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost.

Kada je reč o budućnosti Federike Mogerini, Kameron podseća da se njen patron Renci povukao sa političke scene, tako da je ne vidi u italijanskoj politici, ali i da je ona odbila mesto u Evropskom parlamentu.

Prema njegovim rečima, odgovarao bi joj neki međunarodni posao a sigurno bi za nju bilo mesta i na nekom prestižnom univerzitetu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari