Minusi i plusevi Federike Mogerini

Nuklearni sporazum sa Iranom, koji je Mogerini proglasila krunom EU diplomatije, „torpediran je ubrzo pošto se Donald Tramp uselio u Belu kuću i sada je na održavanju života“, napisao je u autorskom tekstu direktor Centra EU-Azija i viši savetnik Centra za evropske politike (EPC) Frejzer Kameron.

Kada je stupio na dužnost, Tramp je doveo NATO u sumnju, izveo SAD iz Pariskog klimatskog sporazuma i ocarinio evropski čelik.

I bez Trampa, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost preuzela je dužnost u veoma komplikovanom međunarodnom okruženju – odnosi sa Moskvom su zamrznuti zbog aneksije Krima i podrške seperatistima u Donbasu, Arapsko proleće nije donelo demokratiju u susedstvu EU, migrantska kriza dominirala je evropskom politikom najveći deo njenog mandata a tu je i Bregzit.

To je Mogerini ostavilo malo vremena da se bavi drugim strateškim partnerima, uključujući Kinu, Indiju i Japan.

I Turska je bila zanemarena a EU je bila gotovo odsutna iz sirijske krize.

Na Zapadnom Balkanu, Mogerini je imala samo malu ulogu u postizanju sporazuma o imenu između Grčke i Makedonije dok je dugotrajni spor Srbije i Kosova ostao otvoreno pitanje, napisao je Kameron u tekstu „Zamrljano nasleđe Mogerinijeve“ za EURACTIV.com.

Udarac Federiki Mogerini zadao je i njen patron Mateo Renci koji njen mandat smatra neuspehom a njen uticaj na evropsku spoljnu politiku ocenjuje „blizu nule u gotovo svim najvažnijim pitanjima“.

Ipak, smatra Kameron, bilo bi pogrešno za sve okriviti Mogerini.

Naime, ona je imala slabu podršku (predsednika Evropskog saveta) Donalda Tuska i (predsednika Evropske komisije) Žan-Kloda Junkera koje spoljna politika nije mnogo interesovala.

Mogerini je trpela i kada su demokrate izgubile vlast u Italiji i ona nikada nije bila u najboljim odnosima sa vladom populista u Rimu.

Šefica evropske diplomatije je kao socijalista u manjini i u Evropskoj komisiji.

Mada neki partneri ističu da je Mogerini bila jedini stalni sagovornik po mnogim pitanjima širom sveta, drugi joj zameraju što je urušila kredibilitet stalnim saopštenjima sa izjavama ili o tome s kim se srela a bez nekog političkog rezultata.

Među uspehe Federike Mogerini Kameron je ubrojio postavljanje osnove za bližu vojnu saradnju članica kroz PESCO, očuvanje barem dela sporazuma sa Iranom kroz sporazum o mehanizmu plaćanja za kompanije koje trguju sa tom zemljom, održavanje zajedništva EU pred pritiskom SAD, prvi samit EU-Arapska liga, ugovore o migraciji sa brojnim afričkim zemljama.

On piše i da, s obzirom na obim posla, sledeća Komisija treba ozbiljno da razmotri pitanje jednog ili više zamenika Visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost.

Kada je reč o budućnosti Federike Mogerini, Kameron podseća da se njen patron Renci povukao sa političke scene, tako da je ne vidi u italijanskoj politici, ali i da je ona odbila mesto u Evropskom parlamentu.

Prema njegovim rečima, odgovarao bi joj neki međunarodni posao a sigurno bi za nju bilo mesta i na nekom prestižnom univerzitetu.