Minut ćutanja za bivšu Mađarsku

„Ovim diktatom je dve trećine teritorije zemlje i 63 odsto njenog stanovništva odsečeno od nas; tako se svaki treći Mađar našao izvan naših granica. Presuđeno je očito smrtnom kaznom“, rekao je ranije ove godine mađarski premijer Viktor Orban u obraćanju naciji.

U parlamentu je danas održana posebna sednica, organizovan je niz debata, prikazan prigodan film na državnoj televiziji.

Gradonačelnik Budimpešte Gergelji Karačonji, inače pripadnik opozicije, tražio je da se svi autobusi, tramvaji i linije metroa zaustave u 16.30 zbog minuta ćutanja.

Sećanje na Trijanonski sporazum usledilo je u trenutku napetosti u regionu, nekoliko nedelja pošto je Nacionalni savet za borbu protiv diskriminacije novčano kaznio rumunskog predsednika Klausa Johanisa zbog komentara o mađarskoj manjini u Rumuniji, podseća politico.eu.

Johanis je optužio rivalsku Socijaldemokratsku partiju da se „u tajnosti bori u parlamentu da se Transilvanija preda Mađarima“.

Kažnjen je sa 5.000 rumunskih leja ili oko hiljadu evra, ali je rekao da je ta kazna „duboko politička“ i da će uložiti žalbu.

Orban je u maju izazvao podozrenje u susedstvu, pošto je u postu na Fejsbuku srednjoškolcima poželeo sreću na ispitu iz istorije uz mapu stare Mađarske.

„Razumljivo je i ispravno da objave mapa koje se ponavljaju, a koje bi mogle da budu shvaćene kao izraz teritorijalnih pretenzija nailaze na odbacivanje i zabrinutost demokratske javnosti i politike, uključujući i mene kao predsednika republike“, rekao je reagujući predsednik Slovenije Borut Pahor.

Za mnoge koji govore mađarski i žive u susednim zemljama 4. jun je odlučujući trenutak u istoriji.

„S obzirom na to da je ovo datum kada je mađarska zajednica Transilvanije postala manjina, on sigurno nije za nas dan za slavlje“, rekao je Lorant Vince, član Evropskog parlamenta koji zastupa Demokratski savez Mađara u Rumuniji.

„Ovo je početak dugog perioda našeg ponovnog definisanja, nastojanja da pronađemo nove načine da preživimo i uspemo“, rekao je za politico.eu.

Portal podseća da iako su pojedini mađarski susedi sada članovi EU i NATO, Trijanonski sporazum je i dalje jedno od najspornijih i najosetljivijih pitanja u regionu, koje je dodatno zakomplikovalo savezništvo Mađarske s nacističkom Nemačkom i pokušajima da povrati izgubljene teritorije za vreme Drugog svetskog rata.

Tenzije su rasle proteklih godina, pošto je Budimpešta izrazila zabrinutost za prava mađarskih manjina u Rumuniji i Ukrajini dok su zvaničnici iz okolnih zemalja s nelagodom gledali na to što je Orbanova vlada ulila velike sume novca u mađarska govorna područja u susednim državama.

Mađarska vlada je prošle godine povukla finansijsku podršku za festival u Slovačkoj koji je organizovala ultradesničarska grupacija pošto je njena podrška za događaj postala predmet ispitivanja.

Rezultati jedne ankete koja je sprovedena 1991. širom Evrope su pokazali da je Mađarska, koja je tada upravo postala demokratija, imala najveću većinu ispitanika koji su rekli da delovi susednih zemalja pripadaju njima – 68 odsto.

Orban svake godine svoj najvažniji politički govor ne drži u Mađarskoj, nego u Rumuniji. Često se osvrće na Trijanonski sporazum i govori sledbenicima o slavnoj prošlosti.

Orbanova vladajuća partija Fides je pre deset godina proširila glasačka prava i prava na državljanstvo onima koji govore mađarski u okolnim zemljama, a koji su postali jedni od najlojalnijih glasača partije.

Delegacija partije Fides u Evropskom parlamentu trenutno ima jednog člana mađarske zajednice u zapadnoj Ukrajini.

Mađarska ima „ustavnu obavezu prema Mađarima koji žive u inostranstvu. Ovo se ne tiče vraćanja u prošlost ili osporavanja granica“, rekao je Vince.

On je dodao da „ono što Mađarska želi jeste čvrst odnos manjina-većina u svakoj državi koji stvara uslove da mađarske zajednice napreduju, a koji je osnažen jakim bilateralnim odnosima sa Slovačkom, Rumunijom, Srbijom jer je to opet način na koji bi mađarske zajednice najviše profitirale“.

Međutim, iako Orban neguje dobre veze s nekim regionalnim liderima i izbegava svaku priču o promeni granica, pojedini ljudi bliski Fidesu nagoveštavaju da ima takvih nada.

„Obe strane iskorišćavaju etnička pitanja zarad izbornih poena“, rekao je rumunski član Evropskog parlamenta Kristijan Ginea iz Saveza sa spas Rumunije.

„Johanis je koristio retoriku i ton koji je bio agresivan bez presedana. Ali prema mom mišljenju, krivica za aktuelne tenzije je na strani Budimpešte. Orban nastoji da neguje nostalgiju i revanšizam svojom kampanjom u vezi s godišnjicom Trijanonskog sporazuma“, rekao je Ginea.

Stručnjaci, pak, ocenjuju da se nacionalistička retorika Budimpešte ne shvata ozbiljno u Bukureštu.

„Rumunija nema razlog da bude zabrinuta zbog žaljenja koji pojedini iskazuju zbog Trijanonskog sporazuma“, rekao je Valentin Naumešu, vanredni profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Babeš-Boljaj u Kluž-Napoki, koji je i visoko rangirani diplomata. On je dodao da članstvo Rumunije i Mađarske u NATO i EU „učvršćuje posleratni evropski poredak“.