Mir u Ukrajini je trenutno iluzoran

Sto dana. Da li je mnogo ili malo? Ko pobeđuje, a ko gubi? Kada se sumira bilans rata u Ukrajini, moraju se primenjivati drugačiji standardi nego kada je u pitanju bilans neke nove vlade.

Sto dana je mnogo, jer je ne mali broj ljudi, pre svega na Zapadu, u početku verovao da vlada u Kijevu ruskom napadu može da odupre ne više od dva-tri dana. To je verovatno bio jedan od razloga zašto su neke zemlje, uključujući i Nemačku, oklevale sa isporukama oružja. Bila je to greška. Drugi, a najviše SAD i Velika Britanija, isporučuju Ukrajini oružje kao na montažnoj traci. Na taj način su pomogli Ukrajini i sprečili njen poraz. Zato prva lekcija od početka rata glasi: brze pošiljke oružja spasavaju živote.

Ostanimo na primeru Nemačke: prelaz sa isporuka šlemova obećanih u februaru, na aktuelnu najavu da će Ukrajini biti isporučeni najsavremeniji sistemi protivvazdušne odbrane IRIS-T trajao je gotovo tri meseca. To je suviše dugo, čak i ako uzmete u obzir nemačku istoriju. Berlin može bolje, a poslednja najava kancelara daje nadu da može i drugačije. Nastavite tako i bez odlaganja!

Rusija želi da okupira veći deo Ukrajine

Ali sto dana i nije mnogo, jer rat tek počinje. Rusija je u početku bezuspešno pokušala da vodi blickrig, a sada je prešla na taktiku iscrpljivanja. Prema motu: jabuku nikad ne progutaš u jednom zalogaju, da se ne ugušiš, nego se odgriza komad po komad. Ukrajina je poput jabuke – i to nas dovodi do druge pouke ovog rata.

Rusija je, na žalost, baš toliko luda kao što se u propagandnim tok-šou emisijama godinama govorilo – a što su mnogi ignorisali. To ne sluti na dobro za Ukrajinu, za Evropu i za čitav svet. Predsednik Vladimir Putin započeo je revanšistički rat uništenja i neće stati. Pretnja Moskve nuklearnim oružjem nije blefiranje.

Posledica je sledeća: sada, a ne nekad kasnije se mora učiniti sve da se Putin zaustavi. Jer kasnije može da bude prekasno. Ukrajina svakog dana i svakog sata gubi vojnike, civile i teritorije. Procenjuje se da ima desetine hiljada mrtvih – i to je dosadašnji gorki bilans prvih sto dana rata. Ruski ciljevi sada su jasni: kratkoročno i srednjoročno, Rusija želi da okupira veliki deo Ukrajine, da odseče toj zemlji pristupa moru i izbriše u njoj sve što je ukrajinsko. Ako bude uspela, druge zemlje u istočnoj Evropi biće izložene uceni da se povinuju željama Moskve ili će rizikovati rat.

Zamor od rata preti da smanji spremnosti na pomoć

Najopasnija faza ovog rata tek počinje. Najžešće borbe vode se u donbaskom basenu s nalazištima kamenog uglja. Jedinice ukrajinske vojske koje su tamo najbolje su pripremljene – za to su imale osam godina. Zato je Rusija u početku teško napredovala u Donbasu. To se sada menja, jer Moskva svu svoju snagu koncentriše na jedan deo fronta, stvarajući jasnu nadmoć.

Ako Rusija uspe u Donbasu, mogla bi bombardovanjem brže da trasira svoj put prema centralnoj Ukrajini, da ponovo da pokuša da zauzme Kijev i sruši vladu. Putin nije zainteresovan za pregovore, jer misli da ima više vojnog potencijala.

Ova faza je opasna i zbog toga što je rat postao svakodnevica. Na naslovnim stranama dominiraju druge teme, ratni zamor počeo je neposredno pre praznika. Fokusiranost na Ukrajinu se smanjuje, a zamor od rata preti da umanji i spremnost da se pomogne – što se ne sme dogoditi.

Mir je trenutno iluzoran. Ukrajini je hitno potrebno teško naoružanje, ali i strože sankcije Rusiji. S mukom dogovoreni naftni embargo mora konačno da stupi na snagu i da bude pooštren. Čas za diplomatiju će kucnuti tek kada se rusko napredovanje u najmanju ruku zaustavi. Vruće ratno leto je na pomolu. Važan je svaki dan.