Mir zahteva proaktivnu spoljnu politiku

Jedna od njih će biti posvećena trenutnoj situaciji u mapiranju konflikta i kapaciteta za medijaciju u okviru članstva u Organizaciji za Islamsku saradnju (OIS), a na drugoj će se razmatrati širok spektar pitanja, kao i odnosa između održivog razvoja, mira i medijacije; načina da se poveća rodna inkluzija, kao i inkluzija mladih, u procese medijacije; kao i stimulativne sesije o „big data“ i veštačkoj inteligenciji u analizi konflikta i medijacije. Možda postoje mišljenja da su konferencije samo konferencije, ali su se Istanbulske konferencije o medijaciji pokazale kao prilično uticajne u kultivaciji zajedničkog razumevanja problema, a i kao agenda za akciju u polju medijacije i mirnog rešenja konflikata. Kao domaćin ovih konferencija i jedina kopredsedavajuća zemlja Grupe prijatelja medijacije u tri različite i značajne međunarodne organizacije – UN, OIS i OEBS – Turska je u mogućnosti da podeli saznanja ovih konferencija u gore navedenim međunarodnim organizacijama.

Činjenica je da se čovečanstvo suočava sa izrazitim izazovima u 21. veku. Baš kad su mnogi pomislili da je čaša polupuna u vezi sa dostignućima u oblasti međunarodnog prava, institucija, demokratije i vladavine zakona, kao i odgovornosti, slobodne trgovine, rodne ravnopravnosti i ostalog, prazan deo čaše je ponovo počeo da preuzima kontrolu. Simptomi su nam svima poznati i nema potrebe da se podsećamo na njih. Trgovinski ratovi, nove forme međunarodne eksploatacije, geopolitička rivalstva, posrednički ratovi velikih sila, dezintegrisane nacionalne države, terorizam, ksenofobija, animozitet prema islamu, rastuće nejednakosti i nepravde su deo savremenih trendova koji čine čašu polupraznom. Izazovi sa kojima se suočava čovečanstvo izjedaju njegova dostignuća i mogućnosti. Koja strana će da odnese pobedu? Odgovor zavisi od toga kako reagujemo na izazove, uključujući i to u kojoj meri mi kao ljudi možemo da radimo zajedno u smeru pozitivnih ishoda. Jedna stvar je jasna: ako ne preuzmemo inicijativu i ne postanemo proaktivni i humanitarni, loša strana će prevagnuti. „Wait and see“ stav više nije održiv. Opcije politike se kreću od medijacije do upotrebe sile protiv terorista.

Uzmimo kao primer situaciju u Siriji. Turski proaktivni i humanitarni pristup je očistio ukupnu površinu od 4.000 kilometara od dve terorističke organizacije – DEASH i PKK/PYD/YPG. Da nismo intervenisali, naš narod bi bio pod kontinuiranim napadima ovih terorista i političko rešenje sirijske tragedije bi bilo nedostižno. Turska čini sve da olakša humanitarne patnje, primajući najveći broj izbeglica širom sveta, trošeći više od najveće ekonomije u svetu kao zemlja koja najviše izdvaja za humanitarne troškove. Takođe, Turska organizuje sporazume koji spašavaju desetine, ako ne i stotine hiljada života i promoviše političko rešenje koje se zasniva na teritorijalnom integritetu susedne Sirije.

Postoji razlog zašto sam naveo primer Sirije. Sirija nam još jednom pokazuje da je prevencija važna jer kad žar konflikta jednom obuzme naciju, jedina stvar koja se tada može predvideti je da će ta država imati nepredvidive posledice. Jedna generacija građana će biti izgubljena na jedan ili drugi način; budućnost će takođe biti mračna. Svi, uključujući i one koji su hiljadama kilometara daleko, će biti izloženi patnji, u formi terorističke pretnje, ekonomskog šoka, neregularne migracije ili povređene ljudske savesti.

Ako su prevencija i mirno rešavanje konflikata od izuzetne važnosti, onda moramo da ih ozbiljno shvatimo. Ovakvo razumevanje vodi napore Turske u oblasti medijacije kao kopredsedavajuću zemlju Grupe prijatelja medijacije u UN, OEBS i OIS i kao domaćina programa obuke za jačanje kapaciteta medijacije i dve gore pomenute konferencije o medijaciji koje ćemo da organizujemo u toku ove nedelje.

* Autor je ministar spoljnih poslova Republike Turske