Foto: EPA-EFE/SASA STANKOVICApelacioni sud u Beogradu poništio je osuđujuću presudu za jedno od najozloglašenijih političkih ubistava iz doba predsednika Slobodana Miloševića, piše ruski Komersant.
Optužnice su povučene protiv bivšeg šefa bezbednosti Radeta Markovića i trojice njegovih potčinjenih, koji su ranije osuđeni na zatvorske kazne od 20 do 30 godina za ubistvo istaknutog opozicionog novinara i izdavača Slavka Ćuruvije 1999. godine, piše dopisnik Komersanta sa Balkana Genadij Sisojev.
Odluka beogradskog suda negativno je primljena na Zapadu i u OEBS-u, a srpska opozicija je odgovornost za likvidaciju novinara i oslobađajuću presudu organizatorima njegovog ubistva svalila na aktuelnog predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
„Ne postoje direktni ili posredni dokazi koji bi nedvosmisleno potvrdili da su optuženi počinioci krivičnog dela za koje se terete“, obrazložio je sud svoju odluku, koju su mnogi u Srbiji i inostranstvu smatrali neočekivanom, pa čak i senzacionalnom.
Činjenica je da je beogradski Apelacioni sud svojom odlukom radikalno revidirao verziju jednog od najozloglašenijih političkih atentata iz doba bivšeg predsednika Slobodana Miloševića – likvidacije u aprilu 1999. poznatog novinara i urednika popularnog lista Dnevni Telegraf Slavka Ćuruvije.
Presudu u ovom slučaju doneo je Specijalni sud u Beogradu 2019. godine, 20 godina posle krivičnog dela visokog profila.
U presudi je navedeno da je ubistvo planirao šef Službe državne bezbednosti Srbije Rade Marković, a za sprovođenje je odgovoran šef beogradske tajne policije Milan Radonjić – obojica su osuđeni na 30 godina zatvora.
Samu operaciju izveli su operativci Ratko Romić i Miroslav Kurak, dobili su po 20 godina. Presudom je „nepoznata osoba“ imenovana kao direktni ubica – sud je potom utvrdio da tužilaštvo nije moglo da dokaže da je Miroslav Kurak pucao na novinara, kako je navedeno u optužnici.
Slika samog zločina detaljno je rekonstruisana. Dva dana pre atentata, načelnik beogradske tajne policije naredio je stalni nadzor Slavka Ćuruvije i da mu svakog minuta izveštava o kretanju novinara.
Ukupno 28 operativaca je bilo uključeno praćenje. Slavko Ćuruvija ubijen je sa nekoliko hitaca ispred ulaza u zgradu u centru Beograda.
Ubistvo Slavka Ćuruvije jako je odjeknulo, iako je krajem devedesetih čitav niz političkih atentata protutnjao Srbijom: šef Ministarstva unutrašnjih poslova Jugoslavije Radovan Stojičić, komandant specijalnih snaga „Tigrovi“ Željko Ražnatović (Arkan), šef Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije Zoran Sokolović, ministar odbrane Jugoslavije Pavle Bulatović i bivši predsednik Srbije Ivan Stambolić.
I nije samo po prvi put u Srbiji poznati novinar i izdavač bio žrtva ubice.
Mira Marković, u to vreme svemoćna supruga predsednika Slobodana Miloševića, odmah je imenovana kao nalogodavac zločina, piše Komersant.
Deset dana pre likvidacije novinara direktno je optužila Slavka Ćuruvije za izazivanje NATO bombardovanja i obećala mu narodni sud. Šef državne bezbednosti Rade Marković smatran je štićenikom Mire Marković.
Iako sud nije direktno imenovao glavnog organizatora, novinari su tada nedvosmisleno saopštili: „Presuda nedvosmisleno potvrđuje da je ubistvo organizovala država preko kontrolisane Službe državne bezbednosti“.
Aktuelni predsednik Aleksandar Vučić dao je sličnu ocenu odluke suda u to vreme.
„Niko nema pravo da ubija, čak i ako misli da to radi iz državnih razloga“, rekao je on posle izricanja presude. Ranije je Aleksandar Vučić bio još eksplicitniji: „Slavka Ćuruvija je likvidirala država, vlast koja je ubijala protivnike“.
I mada je aktuelni predsednik Srbije i sam bio deo te vlade (u aprilu 1999. bio je ministar informisanja), on, prema njegovim rečima, nije učestvovao u tim zločinima i nije znao ništa o njima.
Ipak, aktuelni predsednik Srbije je bio taj koga je opozicija okrivila i za likvidaciju novinara i za oslobađanje organizatora njegovog ubistva.
„Slavko Ćuruvija je ubijen u vreme Vučića, koji mu je pretio. Počinioci ubistva su takođe pušteni na slobodu za vreme Vučića. Krug je zatvoren“, rekla je Marinika Tepić, jedna od liderki srpske opozicije.
Odluka beogradskog suda negativno je ocenjena na Zapadu i u rukovodstvu OEBS-a. „Razočaravajuće je što istina i odgovornost nisu došli do ubica Slavka Ćuruvije 25 godina posle ovog zločina“, saopštio je američki Stejt department.
OEBS je upozorio da odluka beogradskog suda „ozbiljno postavlja pitanje vladavine zakona“ u Srbiji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
