Mišel Aun napustio predsedničku palatu u Bejrutu, nema naslednika

Njegov naslednik nije izabran, pa se može očekivati pogoršanje ekonomske krize, koja se ocenjuje kao najveća u savremenoj istoriji Libana.

Ta zemlja ima prelaznu vladu pošto posle parlamentarnih izbora 15. maja mandatar Nadžib Mikati nije uspeo da obrazuje novu.

Aun i njegove pristalice su upozorile da prelazna vlada nema puno ovlašćenje da vodi zemlju i da predstoji „ustavni haos“.

U govoru ispred palate Aun je rekao hiljadama pristalica da je prihvatio ostavku Mikatijeve vlade a taj potez će, kako se očekuje, još više umanjiti legitimitet prelazne administracije i pogoršati postojeću političku napetost u zemlji.

Auna (87) maronitskog hrišćanina i bivšeg vojnog komandanta neki smatraju braniocem hrišćanske zajednice u zemlji koji je ozbiljno pokušao da se suprotstavi korupciji.

Protivnici ga kritikuju za ulogu u gradjanskom ratu od 1975. do 1990. godine i savezništva sa proranskim Hezbolahom, najmoćnijom vojnom i političkom snagom u zemlji.

On je takodje kritikovan jer je nastojao da ga zameni zet, te zbog ekonomske krize ukorenjene u decenijama korupcije i lošeg upravljanja.

Aun je bio 13. predsednik Libana od 1943. godine kada je ta zemlja postala nezavisna od Francuske.

Bio je svedok pogoršanju istorijskih veza Bejruta sa naftom bogatim zemljama Zaliva zbog jačanja Hezbolaha i jedne od najvećih nenuklearnih eksplozija na svetu u avgustu 2020. u bejrutskoj luci, u kojoj je poginulo više od 200 ljudi.

Aun je kritikujući svoje političke protivnike rekao da su ga sprečili da izvede pred lice pravde guvernera centralne banke Rada Salameha, koji je pod istragom u nekoliko evropskih zemalja, uključujući Švajcarsku, Francusku, Luksemburg i Lihtenštajn, za navodno pranje novca i proneveru.

On je rekao da ”ostavlja pokradenu zemlju” i dodao da su svi Libanci oštećeni jer gube svoju životnu uštedjevinu u lokalnim bankama i dodao da su neki političari sprečili istragu eksplozije u luci.

Aunovo najveće dostignuće je nedavno potpisivanje sporazuma o pomorskoj granici s Izraelom, u kojem su posredovale SAD.

Sporazum će, kako se očekuje, omogućiti eksploataciju prirodnog gasa u Sredozemlju i pomoći Libanu da prevazidje ekonomsku krizu koju je Svetska banka opisala kao jednu od najgorih od sredine 19. veka.

Parlament Libana je od kraja septembra održao četiri sednice u nastojanju da izabere predsednika, ali nijedan kandidat nije osvojio potrebnih dve trećine glasova.

Kao i na prethodnim izborima parlamentarni blokovi će morati da se dogovore konsenzusom o kandidatu za tu funkciju jer nemaju većinu poslaničkih mandata.

Aun je izabran za predsednika 2016. godine posle dvogodišnjeg „vakuuma“.

Uprkos podršci Hezbolaha, izabran je tek kada je dobio podršku bloka svojih glavnih rivala hrišćanske partije Libanske snage i bloka bivšeg premijera Saada Haririja.

Na osnovu sporazuma o podeli funkcija u Libanu predsednik mora biti maronitski hrišćanin, predsednik parlamenta šiit, a premijer suni musliman.

Ministarska mesta su jednako podeljena izmedju hrišćana i muslimana. Hrišćani, suniti i šiiti čine po trećinu od ukupno pet miliona stanovnika Libana.