Novi premijer Francuske ima važan zadatak u EU: Može li Mišel Barnije sprečiti da Pariz bude kažnjen?

Rok koji nova francuska vlada ima da pošalje planiranu potrošnju za naredne godine u Brisel je do 20. septembra ali su zatražili produženje koje bi moglo da traje do 15. oktobra.

Paralelno, mora da se podnese francuskom parlamentu budžet za sledeću godinu do 1. oktobra.

Francuska se suočava sa takozvanom procedurom prekomernog deficita zbog kršenja pravila Evropske unije o javnoj potrošnji prošle godine.

Francuski deficit iznosio je 5,5 odsto BDP-a 2023. godine, znatno iznad tri procenta koji zahtevaju pravila EU. Perspektiva i ove godine izgleda sumorno, uz rizik da bi deficit mogao da se pogorša.

Prema pravilima o potrošnji bloka, Pariz bi se mogao suočiti sa kaznama EU ako ne smisli ozbiljne planove za smanjenje svog ogromnog duga u narednih nekoliko godina.

Tabor francuskog predsednika Emanuela Makrona sada se nada da bi, s obzirom na njegov pedigre u Briselu, Barnije mogao biti pravi čovek koji će pomoći da se ispravi kurs.

„On zna sve detalje evropske mašine“, rekla je francuska evroposlanica Stefani Jon Kurten, koordinatorka grupe Renev u komitetu za ekonomska i monetarna pitanja Evropskog parlamenta.

„On je čovek koji vodi pregovore“.

Nova pravila o potrošnji EU, koja su ponovo stupila na snagu nakon što su stavljena na čekanje tokom pandemije koronavirusa, zaista dozvoljavaju određenu fleksibilnost, ako zemlje članice uspeju da iuznesu valjan argument.

Pariz može dobiti dodatno vreme, sedam godina umesto četiri, da smanji svoj dug ako pokaže da sprovodi reforme za rast ili ulaže u strateške sektore.

I tu bi Mišel Barnije mogao da napravi razliku.

„Komisija će sigurno biti susretljivija prema francuskoj vladi koja ima opštu volju da igra po evropskim pravilima, čak i ako će njena stvarna sposobnost da to učini biti ograničena u visoko polarizovanom i fragmentiranom francuskom političkom pejzažu“, smatra Andreas Eisl, sa Instituta Žak Delor u Parizu.

„Imenovanje Barnijea za francuskog premijera je sigurno uverljivo na evropskom nivou“.

Pregovore o budžetu sa Briselom vodi ministar finansija, što znači da će mnogo zavisiti i od toga ko će na tom mestu naslediti Bruna Le Mera.

Obično u Francuskoj premijer nije na prvoj liniji pregovora u Briselu. Ministri predstavljaju interese vlade u pregovorima sa EU, dok francuski predsednik prenosi glas zemlje u Brisel u dosijeima na visokom nivou.

Ali sa Barnijeom na vlasti, stvari bi mogle biti drugačije.

S obzirom na njegovu prošlost u EU – bio je evropski komesar i glavni pregovarač EU za Bregzit – očekuje se da će Barnije igrati veću ulogu u poslovima oko EU u poređenju sa svojim prethodnicima.

Tu nadu dele i Francuska i Barnijeov politički tabor.

Bernd Lange, koji predsedava trgovinskim odborom Evropskog parlamenta i dobro poznaje Barnijea nakon što je sa njim radio dok je pregovarao o sporazumu o Bregzitu, veruje da bi bilo pametno da Makron ostavi Barnijeu više prostora za manevrisanje u EU.

„Da sam na mestu predsednika Francuske, oslonio bih se na njega, verovao njegovom iskustvu i dao mu malo prostora da brani interese Francuske u Evropskoj uniji“, rekao je nemački socijalistički poslanik u Evropskom parlamentu, koji je takođe pohvalio Barnijeove veštine kao pregovarača.

Sledeći francuski budžet će verovatno biti Barnijeov prvi politički test. Parlamentarno glasanje o budžetu pokazaće koliko dobro može da radi sa većinom poslanika u Narodnoj skupštini Francuske, donjem domu zakonodavnog tela zemlje.

Barnije je pod pritiskom da masovno smanji francusku javnu potrošnju koja je tokom pandemije porasla na neodrživ nivo.

Odlazeća vlada predložila je zamrzavanje potrošnje u 2025. na istom nivou kao ove godine (492 milijarde evra).

Ali da bi se uskladila sa novim pravilima EU, Francuska mora da smanji za najmanje 30 milijardi evra sledeće godine, navodi se u belešci francuskog ministarstva finansija koju je dobio Politico.

Tokom ceremonije primopredaje u palati Matignon, zvaničnoj rezidenciji premijera, Barnije je rekao da je uloga premijera „a kaže istinu, čak i ako je ta istina teška“, uključujući „istinu o finansijskom dugu“.

Kao znak da je ovo glavni prioritet, Barnije je imenovao za šefa kabineta Žeroma Furnela, koji je bio najviši zvaničnik zadužen za budžet u ministarstvu finansija i šef kabineta odlazećeg ministra finansija Le Mera.

Fournel je izabran „da se bavi budžetskom situacijom i budućim evropskim pregovorima“, saopštila je Barnijeova kancelarija.

Barnije se u prošlosti zalagao za smanjenje potrošnje kako bi javne finansije doveo u red. Ali to je lakše reći nego učiniti.

I krajnja levica i krajnja desnica u francuskoj Narodnoj skupštini više puta su se protivili smanjenju potrošnje. A opstanak Barnijeove vlade zavisi od prećutnog podržavanja krajnje desničarskog Nacionalnog skupa Marin Le Pen, koji se, kao i levičarski tabor, nedavno zalagao za skupe mere koje bi pogoršale dug Francuske.

Barnijeovi fanovi su uvereni da bi on mogao da uradi prljav posao i da se odupre pritiscima stranaka koje podržavaju potrošnju.

Francuz Jon Kurten, koji je bio deo Barnijeovih republikanaca pre nego što se pridružio Makronovim redovima, napravio je paralelu između Barnijea i Marija Montija, bivšeg evropskog komesara koji je imenovan za premijera Italije 2011. kako bi sredio katastrofalan italijanski budžet.

Ali u Briselu nisu svi u to uvereni.

„Imenovanjem Barnijea, Makron je postao obavezan krajnjoj desnici“, koja se protivi smanjenju budžeta, upozorio je diplomata EU, koji je dobio anonimnost da iskreno govori o političkoj situaciji u drugoj zemlji.

„Evropa je zabrinuta zbog toga“.