Republikanac Donald Tramp zatražio je podršku muslimanskih glasača u Mičigenu, dok je Mišel Obama iskazala podršku Kamali Heris na skupu demokrata u ovoj državi, jednoj od onih koje će odlučiti američke predsedničke izbore 5. novembra.
Harisova i Tramp bore se u Mičigenu za glasače koji uključuju arapsko-američko i muslimansko stanovništvo zabrinuto zbog izraelskog bombardovanja Gaze, prenosi Radio Slobodna Evropa.
Tramp je rekao na mitingu u Detroitu da se upravo sastao sa grupom lokalnih imama i da zaslužuje podršku muslimanskih glasača jer će okončati sukobe i donijeti mir na Bliskom istoku.
„To je sve što žele“, rekao je Tramp u predgrađu Detroita.
Tramp u potpunosti podržava Izrael, ali nije rekao na koji bi način okončao sukob na Bliskom istoku.
U gradu Kalamazu, na jugu Mičigena, Harisova je ukazala na kontrast između sebe i Trampa o pitanjima kao što su prava na abortus, porezi i zdravstvena zaštita.
Mišel Obama, popularna supruga bivšeg predsjednika Baraka Obame, uzburkala je publiku povlačeći razlike između dva kandidata po ličnom karakteru i kvalifikacijama, rekavši da postoje dvostruki standardi u ponašanju prema Trampu i Harisovoj.
„Nadam se da ćete mi oprostiti što sam pomalo frustrirana što neki od nas biraju da ignorišu Trampovu ogromnu nesposobnost dok traže od Kamale da nas zasljepljuje na svakom koraku“, rekla je bivša prva dama i pozvala sve neodlučne birače da se „izvuku iz magle“.
Govor Harisove je u jednom trenutku prekinuo demonstrant koji je više puta uzviknuo „Dosta je rata u Gazi“.
„Na temu Gaze, moramo da okončamo taj rat“, odgovorila je Harisova, a zatim je nastavila tamo gde je stala, tražeći od birača da „okrenu stranicu kada je reč o strahu i podelama“.
Američka predsednička kampanja kulminira na službeni dan izbora 5. novembra, pri čemu su potpredsednica demokrata Kamala Haris i njen republikanski protivnik, bivši predsednik Donald Tramp, fokusirani gotovo isključivo na sedam politički ključnih država koje će najverovatnije odrediti ishod.
Nacionalne ankete pokazuju da je ova predsednička trka među najtesnijim u poslednjih nekoliko decenija.
Američki predsednički izbori ne odlučuju se nacionalnim narodnim glasanjem, već glasanjem Elektorskog kolegijuma, koji izbore pretvara u 50 nadmetanja od države do države, pri čemu 48 od 50 država dodeljuje sve svoje izborne glasove pobedniku u svojim državama, bilo Haris ili Trampu, dok Nebraska i Maine dodeljuju svoje prema prebrojavanju glasova u državi i u kongresnom okrugu.
Broj elektorskih glasova u svakoj državi zasniva se na broju stanovnika, tako da najveće države imaju najveći uticaj u određivanju ukupnog nacionalnog ishoda, a pobedniku je potrebno 270 od 538 elektorskih glasova da bi dobio novi četvorogodišnji mandat u Beloj kući, počevši od januara.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.