Mišelov predlog dobitak za siromašnije članice

Evropski lideri, koji su pod sve većim pritiskom da postignu dogovor o višegodišnjem budžetu, prvom posle Bregzita, sastaće se danas u Briselu da pokušaju da se dogovore o novom finansijskom okviru.

Predlog o uvođenju poreza na ugljenik i plastiku je „veoma značajan korak napred“ za finansije EU, izjavio je visoki evropski zvaničnik novinarima, uoči sastanka lidera zemalja EU čija je glavna tema dugoročni budžet.

„Ukoliko ga usvoji Evropski savet, predlog bi bio pojedinačno najveća promena ikada u sopstvenim izvorima prihoda EU“, izjavio je zvaničnik.

Budžet za period 2021-2027. biće prvi usvojen posle Bregzita, koji će ostaviti rupu u finansijama EU od 75 milijardi evra tokom sedam godina.

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel predložio je sredinom februara kompromis, nadajući se da će prevazići razlike između bogatih zemalja, kao što su Nemačka i Holandija, koje žele da ograniče nacionalne doprinose budžetu EU, i najvećih primalaca sredstava iz budžeta, kao što su Poljska, Rumunija i Mađarska, koje žele da sačuvaju sredstva za siromašnije regione.

„Relativno siromašnije zemlje članice kao što su Mađarska i Poljska bi bile na dobitku“ prihvatanjem Mišelovog predloga, rekao je visoki zvaničnik, dodajući da bi takva promena donela oko 5,4 milijardi evra dodatnih prihoda za siromašnije regione EU u poređenju sa ranijim predlogom.

Mišelov kompromisni predlog za budžet EU uključuje nove detalje o uvođenju poreza na ugljenik i plastiku u celoj Uniji, što je predloženo prvim nacrtom budžeta Evropske komisije 2018. Da bi nadomestila gubitke nastale izlaskom Velike Britanije i da bi smanjila zavisnost Unije od nacionalnih doprinosa, Komisija je predložila da se 20 odsto prihoda od trgovine emisijama ugljen-dioksidom direktno uplaćuje u budžet EU.

Komisija je predložila i da se uvede porez na plastični otpad koji se ne reciklira, što evropski zvaničnici smatraju „najviše obećavajućim“ načinom da se obezbede dodatni izvori prihoda.

Prema predlogu, zemlje članice bi plaćale 0,80 evra po kilogramu nerecikliranog plastičnog otpada. To je međutim izazvalo nervozu siromašnijih istočnih zemalja EU, koje nemaju razvijeni sistem recikliranja kao bogatije zapadne članice, pa bi morale da daju veće doprinose na ime tog poreza.

Da bi uspostavio ravnotežu, Mišelov kompromis uključuje „mehanizam da se izbegne preterani regresivni uticaj na nacionalne doprinose“. Time bi se ograničila suma koju bi plaćale siromašnije države štiteći ih od nesrazmernog finansijskog udarca, kaže zvaničnik EU.

„Siromašnije zemlje bi izdvajale malo manje“ nego što bi činile da se ne primenjuje nikakav mehanizam, objašnjava zvaničnik, dodajući da takav sistem treba da „ublaži distributivni uticaj“ poreza i zaštiti siromašnije zemlje članice. Ipak je još nejasno kako bi tačno novi mehanizam funkcionisao u praksi.

Kritičari su, međutim, izrazili zabrinutost u vezi sa smanjivanjem prihoda od poreza, jer što se više plastike reciklira, vremenom će ti porezi na plastični otpad nestati. Visoki zvaničnik EU ipak nije zabrinut zbog toga.

„Ovi prihodi će se smanjiti“ vremenom jer recikliranje plastike postaje norma.

„Ali ako pogledate primer poreza na cigarete“, prihodi su se stabilizovali, uprkos smanjenju prodaje cigareta.