Misija u Avganistanu „strateški propala“

Procena nemačkog angažmana na Hindukušu koji je trajao skoro dvadeset godina je nemilosrdna. Prilikom čitanja izveštaja na više od 330 stranica to vrlo brzo postaje jasno.

„Najveći i najskuplji ratni angažman, s najvećim brojem žrtava – pre svega zapadne – zajednice država“ okončan je „strateškom propašću“, stoji u dokumentu posvećenom vojnoj misiji u Avganistanu u koji je uvid imao javni servis NDR.

Kritike na račun izvršne vlasti

Izveštaj je sastavila tzv. , radna grupa koja se sastoji od poslanika Bundestaga i eksperata iz raznih područja. U njemu su prilično jasne ocene pojedinih aspekata misije, a između ostalog, navode se i konkretne greške, odnosno propusti:

„Nije bilo u dovoljnoj meri kontinuirane, samokritične inventure misije, s obzirom na veoma visoko postavljene ciljeve“, kritikuje komisija. Ona time praktično upućuje poruku svim nemačkim vladama koje su bile odgovorne za misiju na Hindukušu, i to u periodu od 2001. do 2021.

Osim toga kritikuje se i činjenica da se nadležna ministarstva, dakle ministarstva spoljnih poslova, unutrašnjih poslova, odbrane i ministarstvo razvoja, nisu dovoljno dobro koordinirala po pitanju misije. U izveštaju se tako npr. koristi i pojam „egoizmi resora“ – pri čemu se misli na resore nemačke vlade. Drugim rečima, a kako kaže predsednik komisije Mihael Miler (SPD), nemački „umreženi koncept“ nije funkcionisao.

Suviše malo ljudi na terenu

Komisija koju je angažovao Bundestag osim toga je mišljenja da sredstva koja su Nemci stavili na raspolaganje za misiju nisu bila dovoljna. „Oprema i sposobnosti Bundesvera jednim delom nisu bila dovoljno dinamično prilagođena situaciji u Avganistanu po pitanju pretnji na terenu“.

Što se tiče kadrovskih resursa, civilnog ljudstva ili policije, komisija smatra da oni nisu bili dovoljni za proklamovani cilj misije, a to je bilo „izgradnja države“, odnosno namera da Avganistan „profunkcioniše kao država“.

Nemačka se dobrovoljno prijavila kao zemlja koja je htela da pomogne u izgradnji struktura avganistanske policije, ali je Berlin već u ranoj fazi te misije bio kritikovan zbog malog broja službenika koje je Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova poslalo na Hindukuš. To je jednostavno bilo „smešno“, ocenjuje jedan neimenovani bivši diplomata.

Pogrešna procena uticaja talibana

Ali, to nije sve: u izveštaju se navodi i da su precenjene „receptivnost i kapaciteti avganistanskih partnera“, odnosno da je potcenjen rastući uticaj talibana u toj zemlji. Suviše kasno i „nedovoljno dosledno“ se trudilo oko pronalaženja političkog rešenja za konflikt, navodi se u izveštaju.

Danas su u Avganistanu na vlasti talibani, isti oni za koje se 2001. verovalo da su doživeli poraz. Nemačka je, „zajedno sa svojim međunarodnim partnerima, strateški propala“ – to je gorak zaključaj komisije.

Nemačka je „pouzdan saveznik“…

U izveštaju kojim dominiraju mračni tonovi, ipak tu i tamo ima i tračka optimizma: Nemačka se, kako se navodi, dokazala kao „pouzdan saveznik“. Tokom čitavog trajanja misije „Nemci su bili jedna od zemlja s najvećim vojnim kontingentom na terenu, a preuzeli su i odgovornost za rukovođenje“, pohvalili su protekle nemačke vlade članovi komisije.

Izveštaj koji se danas i zvanično predstavlja, nije finalni bilans misije u Avganistanu. Zaključni izveštaj sa konkretnim predlozima za budućnost komisija namerava da predoči u proleće iduće godine.