Misli makroregionalno, deluj lokalno

Inicijativa, koju je, pre dve i po godine, pokrenuo zvanični Brisel okuplja osam država – Srbiju, Crnu Goru, Grčku, Albaniju, Hrvatsku, Sloveniju, Bosnu i Hercegovinu i Italiju, i sadrži četiri stuba – plavi rast, povezivanje, unapređenje kvaliteta životne sredine i održivi turizam.

Za Srbiju je posebno značajan segment koji se odnosi na povezivanje regiona, imajući u vidu podatak da je, zajedno sa Italijom, koordinator tog stuba Strategije. Navedeni domen podeljen je na dve tematske jedinice – saobraćaj i energetiku. Kako su istakli učesnici foruma održanog pod geslom „Misli makroregionalno, deluj lokalno“, ideja vodilja jeste kreiranje strateškog okvira i izgradnja administrativnih kapaciteta, kako bi se uspostavila što čvršća saradnja, a zarad rešavanja zajedničkih problema na lokalnom, regionalnom i na nivou Evropske unije. U tom kontekstu je napomenuto da nužan preduslov za jačanje veza predstavlja jačanje poverenja u regionu koji ima „komplikovanu istoriju“, te između zemalja sa različitim stepenom ekonomskog razvoja.

Kao zadaci koje treba ispuniti udruženim snagama navedeni su, između ostalog, izgradnja saobraćajne infrastrukture, uključujući korišćenje vodenih ruta, zatim energetsko povezivanje, borba protiv klimatskih promena, prevazilaženje izbegličko-migrantske krize, očuvanje kulturne baštine, razvoj turizma…

Kada je o energetici reč, naglašena je neophodnost kreiranja delotvorne mreže transnacionalnih infrastruktura, kako bi se obezbedili snažni i međusobno povezani resursi, dostupni u regionu i pružena je podrška unapređenju energetske bezbednosti, u cilju dalje integracije Jadransko-jonskog makroregiona. U diskusijama o turizmu, ukazano je da je taj segment od posebnog značaja, s obzirom na to da zapošljava oko 20 odsto ljudi u regionu, kao i da je u najbližoj mogućoj vezi sa razvojem saobraćaja.

„Luke su od naročite važnosti za unapređenje putničkog i teretnog saobraćaja u Jadransko-jonskom regionu… Takav transport treba da bude uspostavljen na osnovu održivih planova, da vodi povezivanju regiona sa ostalim delovima EU i trećih zemalja, da omogući otvaranje novih radnih mesta i stvaranje novih ekonomskih perspektiva. Stoga, podržavamo projekte koji se odnose na povezivanje luka, jačanje lučkih kapaciteta i usluga, inovacije i održivo funkcionisanje vodenog saobraćaja“, navodi se u zaključcima skupa.

Osvrćući se na činjenicu da četiri države koje učestvuju u Strategiji nisu članice EU, predstavnici Evropske komisije ukazali su da je za zemlje poput Srbije važno da jačaju veze sa susedima, jer to je jedan od preduslova da bi bile primljene u „evropsku porodicu naroda“. Povodom uloge Srbije u EUSAIR-u, konstatovano je da naša država nema izlaz na more, ali da je njeno mesto „osigurano“, imajući u vidu podatak da je pravna naslednica Srbije i Crne Gore, kao i da je „suviše značajna država na Zapadnom Balkanu da bi bila izostavljena iz Strategije“.

Izvori finansiranja

EUSAIR predviđa da se zajednički projekti u regionu mogu finansirati iz različitih izvora. Osim izdvajanja sredstava iz zajedničkih fondova EU, moguće je korišćenje novca iz nacionalnih budžeta, a kao izvori finansiranja pominju se i bankarski krediti, kao i privatne donacije. Na forumu u Janjini doneta je odluka o finansiranju 35 projekata.