Mladi Italijani biće nezavisni tek nadomak pedestih

Do 2020. prosečan dvadesetogodišnji Italijan moraće da čeka 18 godina a do 2030. čak 28 godina da počne da živi samostalno, da ima dom, stabilan prihod, mogućnost da izdržava porodicu. Zvanični podaci pokazuju da u EU mladi Šveđani odlaze iz roditeljskog doma sa nepunih 20 godina u proseku a mladi Hrvati tek nakon što proslave 31. rođendan.

Procene trajanja puta do finansijske nezavisnosti objavljene su u izveštaju Fondacije Bruno Vizentini (Visentini) „Generacijski jaz, od konflikta do solidarnosti“ koji je krajem marta predstavljen na Univerzitetu LUISS u Rimu.

Istraživači kažu da su Italijani koji su napunili 20 godina 2004. mogli da očekuju da žive nezavisno za deset godina. Međutim, ta cifra je znatno uvećana i do 2030. će dostići 28 godina. Drugim rečima, današnja deca, kako se očekuje, moći će „stvarno da odrastu“ tek kada se približe pedesetima.

Autori izveštaja predlažu neka od mogućih rešenja za krizu, uključujući reformu poreskog sistema i dodatna sredstva za politike za mlade.

Oni se zalažu za „pakt između generacija“ kojim bi se od oko milion starijih Italijana, koji sada primaju najizdašnije penzije, tražio „solidarni doprinos“. Taj novac išao bi odraslim mladim Italijanima koji niti su zaposleni, niti se obrazuju (grupa NEET).

Uz veće poreske podsticaje za mlade i „stvaranje finansijskih instrumenata koji mogu da multiplikuju efekte pakta solidarnosti“, te mere pomogle bi milenijumskoj generaciji da brže stigne do finansijske nezavisnosti.

Prema istraživačima, takva promena je neophodna „ne samo iz etičkih razloga, već i iz socio-ekonomskih razloga“.

Istraživači procenjuju da mladi starosti između 15 i 29 godina koji niti studiraju, niti rade, koštaju italijansku ekonomiju 32 milijarde evra godišnje prema 23,8 milijardi pre deset godina, preneo je portal thelocal.it.

Italijansku mlađu generaciju ekonomska kriza i kriza zapošljavanja kao njena posedica pogodila je neuporedivo više nego starije.

Podaci pokazuju da je 2016. milenijumska generacija prvi put postala najsiromašniji deo populacije. Rast siromaštva povezuje se sa mnoštvom drugih trendova, poput usporavanja stope nataliteta i rasta prosečne dobi u kojoj mladi odlaze iz roditeljskog doma.

Eurostatovi podaci iz oktobra 2016. pokazali su da je manje od trećine onih do 35 godina starosti u Italiji napustilo roditeljski dom, što je za 20 procentnih poena više od evropskog proseka. Jedini koji su po tom kriterijumu gori od Italijana su Slovaci.

Mlade Italijane bivši italijanski miistar finansija Tomazo Padoa-Skjopa (Tomasso Padoa-Schiopa) još 2007. nazvao je velikim bebama (bamboccioni) i tu se ništa nije promenilo.

Ipak, ekonomisti kažu da su, uz ekonomske nedaće, i nametljivi roditelji krivi što je broj odraslih mladih ljudi koji i dalje žive u porodičnom gnezdu veliki.

Kada je vreme da napuste gnezdo?

Mladi ljudi u Evropskoj uniji napuštaju roditeljski dom sa 26 godina u proseku ali su razlike od članice do članice velike, objavila je 3. maja Evropska statistička služba.

Podaci koji se odnose na 2015. godinu pokazuju da „iz gnezda najpre odlete“ mladi iz tri nordijske članice – Šveđani sa nepunih 20 godina u proseku, Danci kada napune 21, Finci kada se približe 22. Slede mladi ljudi u Luksemburgu, Estoniji, Holandiji, Nemačkoj i Francuskoj koji kreću u samostalan život između 23. i 24. godine.

S druge strane, sa roditeljima najduže žive mladi Hrvati, koji u proseku odlaze tek kada napune 31 godinu. Mladi na Malti, u Slovačkoj i Italiji odvajaju se od roditelja sa nešto više od 30 godina a mladi Grci, Španci, Portugalci i Bugari oko 29. godine života.

Eurostatovo istraživanje pokazalo je i da u svim članicama EU roditeljsku kuću pre napuštaju žene nego muškarci. Najveće razlike beleže se u Rumuniji (26 godina žene a 30 muškarci), Bugarskoj (27 prema 30,5) i Hrvatskoj (30 prema 33).