Mladi se u Evropi sve više protive imigracijama: Ne žele veći broj migranata u EU

Analiza u celoj EU otkriva da u nekim zemljama, obično onima u istočnoj Evropi, negativan stav prema imigraciji češće imaju generacija Z ili milenijalci nego generacija X ili baby boomeri.

Nalazi dolaze pre očekivanog porasta potpore krajnje desničarskim strankama na izborima za Evropski parlament u junu te nakon nedavnih nacionalnih izbora u Holandiji, Finskoj, Švedskoj i Francuskoj, na kojima su mladi u neviđenom broju glasali za nacionaliste i evroskeptike stranke.

Generacija Z nesklonija imigracijama

U celoj Evropi, baby boomeri su još uvek generacija koja će najverovatnije imati antiimigracijska stajališta, ali u nekim državama članicama milenijalci, oni rođeni između 1980. i 1997, i generacija Z – nakon 1997. – imaju jednako negativan ili još negativniji stav prema migrantima koji dolaze izvan EU.

Gardijanova analiza temelji se na generacijskim anketnim podacima koje je objavio Eurobarometar.

U anketi se ispitanici širom Evrope pitaju imaju li negativne osećaje o imigraciji izvan EU, raščlanjujući rezultate prema generaciji Z, milenijalcima, generaciji X – onima rođenima između 1965. i 1980. – i baby boomerima – između 1946. i 1964. godine.

Rezultati Eurobarometra pokazuju da su stavovi prema imigraciji očvrsnuli među mlađim ispitanicima u četiri godine od poslednjih izbora za EU, odražavajući sveukupni porast antiimigracijskih raspoloženja u svim dobnim skupinama širom bloka.

U 2019. trećina (32 odsto) Evropljana u dobi između 15 i 24 godine izjavila je da ima negativan stav prema imigraciji, no krajem 2023. ta je brojka porasla na 35 odsto. Za one u dobi od 25 do 34 godine udio ispitanika s negativnim osećajima porastao je s 38 odsto na 42 odsto.

Razlike između država

To znači da su se u određenim zemljama, posebno u istočnoj Evropi, pojavili novi generacijski jazovi u stavovima o imigraciji. U Sloveniji su milenijalci sada najnegativniji od svih generacija, uključujući i baby boomere.

Više slovenskih milenijalaca izričito kaže da imaju „vrlo“ negativne osećaje o imigraciji nego baby boomeri, 35 odsto naspram 31 odsto, što ukazuje na porast ekstremnih stavova među mladima u Sloveniji. Milenijalci u Francuskoj takođe su posebno protiv imigracije, pri čemu je polovina (50 odsto) te generacije rekla anketarima da se osećaju negativno, što je veći udeo od generacije X i generacije Z.

Ali u Poljskoj i Mađarskoj je verovatnije da će generacija Z imati antiimigracijska stajališta. Više od polovice (52 odsto) onih rođenih od 1997. u Poljskoj ima negativna stajališta o imigraciji, u usporedbi s 42 dosto milenijalaca i 39 odsto generacije X.

U Mađarskoj većina u svakoj generaciji ima negativne osećaje o imigraciji, ali generacija Z postala je relativno negativnija od milenijalaca.

Generacija Z također je znatno negativnija prema imigraciji od milenijalaca u Finskoj, na Kipru i Malti, pokazuju podaci Eurobarometra.

Ovaj obrazac rastućeg antiimigracijskog raspoloženja među mladima izrazit je kontrast s drugim državama članicama EU, u kojima se kroz generacije beleži dosledan pad negativnih stavova.

Orban: Vreme je da rodoljubi okupiraju Brisel

U Nemačkoj, Italiji i Španiji udeo ispitanika koji kažu da se negativno osećaju prema imigraciji stalno pada među generacijama.

Podaci dolaze u trenutku kada se države članice EU pripremaju za izbore za Evropski parlament u junu, na kojima se očekuje da će oživljavajuće krajnje desničarske stranke postići uspeh. Čelnici evropske krajnje desnice, uključujući Marine Le Pen iz Francuske, Viktora Orbana iz Mađarske i Đorđu Meloni iz Italije, sastali su se 19. maja u Madridu na konvenciji koju je organizovala španska stranka Vox i pozvali svoje stranke na saradnju pre glasanja.

U videoporuci Orban je rekao da je vreme „da rodoljubi okupiraju Brisel“, dodajući da oni u glavnom gradu Belgije „oslobađaju masovnu ilegalnu migraciju“. Meloni, koja se takođe javila putem videa, rekla je: „Uoči smo odlučujućih izbora. Vreme je da se mobilišemo, da izađemo na ulice. Vreme je za podizanje uloga; naša je dužnost boriti se do poslednjeg dana.“

Posebno pitanje kampanje za krajnju desnicu uoči izbora bio je sporni pakt EU o azilu i migracijama, koji je nedavno odobrio Evropski parlament nakon godina neuspeha i zastoja oko sporazuma.

Sporan pakt o migracijama

Pakt koji uspostavlja granične centre za zadržavanje ljudi dok se proveravaju zahtevi za azilom i ubrzava deportacije – naširoko se smatra pokušajem da se odvrati krajnja desnica koja kapitalizuje rastuće antiimigracijsko raspoloženje širom Evrope. Kritikovalo ga je više od 160 organizacija za ljudska prava, uključujući Amnesty International, Human Rights Watch i Međunarodni odbor za spašavanje.

Ipak, neki na krajnjoj desnici već su kritikovali pakt da nije dovoljno čvrst, kao i odbacili nova pravila solidarnosti koja pakt uvodi u relokaciji izbeglica. Mađarska i Poljska su brzo rekle da neće prihvatiti preseljenja nakon donošenja pakta.

Podaci Frontexa, granične agencije EU, pokazuju da je neregularna migracija u EU porasla u poslednjih nekoliko godina, iako je još uvek daleko ispod nivoa zabeleženih tokom izbegličke krize u Uniji 2015.-2016.

U 2023. registrirano je 385.445 neregularnih graničnih prelazaka u EU rutama poput Mediterana i istočnih granica bloka, što je povećanje u odnosu na 326.217 registriranih 2022. i 199.898 u 2021.

No, 2015. godine, na vrhuncu izbegličke krize, zabeležena su 1.882.102 ilegalna prelaska, prenosi Indeks.