Mladima u EU teško, a biće im još teže

Stopa nezaposlenosti mladih dvostruko je veća od opšte stope a mlade je i ekonomska kriza pogodila više nego starije. Istovremeno evropski zvaničnici brane program garancija za mlade iako nije doneo očekivane rezultate u zapošljavanju tog dela populacije.

„Ostavljanje naših mladih po strani predstavlja opasnost po našu budućnost, naš rast, naše blagostanje i naš socijalni model. Dugujemo mladim generacijama da im pružimo sve što možemo“, istakla je evropska komesarka za zapošljavanje Marijan Tisen (Marianne Thyssen).

Evropska stopa zaposlenosti viša je nego pre ekonomske krize, 71,1 odsto u starosnoj grupi 20-64 godine. Ukupna stopa nezaposlenosti, prema zvaničnim statistikama, u maju je bila 7,8 odsto prema 8,2 odsto na kraju 2016. Međutim, istakla je Tisen, uprkos generalno pozitivnom trendu, mladi su i dalje „gubitnici“.

Ljudi koji su danas mladi suočiće se sa „dvostrukim bremenom“ – većim penzijskim doprinosima i manjim penzijama kada budu stari, upozorava se u izveštaju Evropske komisije o razvoju zaposlenosti za 2017. koji je Tisen predstavila 17. jula.

Evropska komesarka zadužena za zapošljavanje, socijalna pitanja, veštine i mobilnost radne snage osvrnula se na rastuću „demografsku zavisnost“, odnosno pritsak na produktivni deo populacije, i upozorila na nedostatak radne snage koji sledi – do 2060. koeficijent radnika prema penzionerima biće prepolovljen i u EU će na svakog penzionera biti dvoje koji rade. „Biće to veliko opterećenje za mlade“, istakla je Tisen. Kako se navodi, nedavne penzijske reforme u nekim članicama EU neće biti dovoljne da preokrenu taj trend.

„Potrebni su dalji napori da bi se unapredila međugeneracijska pravičnost i obezbedile pozitivne perspektive za mlađe generacije“, navodi se u izveštaju Komisije.

Loši izgledi kada je reč o penzijama biće dodatno opterećenje posle godina ekonomske krize koja je mlade pogodila u većoj meri nego ostale radnike.

Stopa nezaposlenosti mladih u EU još je 16,9 odsto, mnogo viša od ukupne stope od 7,8 odsto. Istovremeno je novo istraživanje EK pokazalo da je verovatnoća da rade privremeni posao dva puta veća kod onih od 25 do 39 godina nego kod starijih. „Treba nam više ljudi koji rade. Ako imamo 90 miliona ljudi koji su neaktivni i samo 70 odsto aktivnih, to nije dovoljno. Moramo da tražimo od ljudi da rade više ako mogu“, dodala je Tisen.

Prema izveštaju EK, „rast produktivnosti verovatno će za EU biti jedini izvor ekonomske ekspanzije na dugi rok“.

Takođe se u dokumentu kritikuje trenutno preterana potrošnja na penzije i to što se u programe koji mogu da smanje nezaposlenost mladih ne usmerava dovoljno novca.

U devet članica – Grčkoj, Letoniji, Kipru, Mađarskoj, Italiji, Malti, Poljskoj, Portugaliji i Rumuniji, više od 50 odsto socijalne potrošnje ide za penzije. „Takve nedovoljne investicije u sadašnju i buduću radnu snagu mogu da onemoguće buduće radnike da  doprinose za socijalno osiguranje i postanu produktivni radnici“, ukazuje se u studiji.

Tisen je istovremeno branila program garancija za mlade EU pokrenut 2013. kako bi se pomoglo mlađima od 25 godina da nađu posao u roku od četiri meseca od kako završe školovanje ili postanu nezaposleni.

Evropski revizorski sud rezultate garancija za mlade ocenio je kao razočaravajuće jer u prve dve godine taj program nije ispunio očekivanja. Samo nešto više od polovine svih koji su se prijavili za progam u sedam članica našlo je posao u 2014. U 2015. se stopa uspešnosti malo povećala.

Međutim, progam ne može da radi ako ga nacionalne vlade ne podrže reformama tržišta rada, rekla je Tisen. Kako je istakla, članice EU u stanju su da donesu više propisa o zapošljavanju na nacionalnom nivou nego što se to može na nivou EU. „Moramo da priznamo da je početak bio pomalo spor. U nekim zemljama se primenjuju strukturne reforme i počinju da se ubiraju plodovi i smatram da je to dobar razlog da verujemo (u program garancija)“, dodala je evropska komesarka.

Komisija je ukazala na promene u sistemu šegrtovanja u Španiji i rast broja lokalnih agencija za zapošlajvanje mladih u Nemačkoj kao na primere strukturnih reformi koje mogu da pomognu da program EU bolje funkcioniše.

Tisen je kazala i da Komisija prati rezultate programa u Finskoj u okviru koga je 2.000 ljudi dobilo univerzalni osnovni prihod od 560 evra mesečno. Međutim, na članicama je da uvedu takav sistem ako žele a Komisija je, prema njenim rečima, daleko od toga da preporuči univerzalni osnovni prihod na nivou EU.