MMF Venecueli predviđa inflaciju od milion odsto

„Benzin mora da se prodaje po međunarodnim cenama da bi se sprečilo švercovanje u Kolumbiju i na Karibe“, izjavio je Maduro prilikom televizijskog obraćanja.

Poslednje povećanje cena 1989. izazvalo je nerede u Karakasu u kojima je bilo na stotine mrtvih. Ekonomija u Venecueli je u sve većoj krizi, a MMF predviđa da će stopa inflacije ove godine dostići milion procenata, ali cena goriva jedva da se promenila. Litar benzina u Venecueli sada košta jedan bolivar. Na crnom tržištu, za jedan američki dolar treba izdvojiti više od četiri miliona bolivara. To znači da za ekvivalent jednog dolara građani Venecuele mogu da napune rezervoar automobila srednje veličine oko 720 puta.

Švercovanje subvencionisanog benzina iz Venecuele u susedne države, gde su cene mnogo više, je veliki biznis. Venecuela zbog krijumčarenja goriva godišnje gubi oko 18 milijardi dolara, tvrdi vlada.

Prema Madurovim rečima, neće svi građani morati da kupuju benzin po visokim cenama, već će samo „oni koji ne odgovore na poziv da se registruju plaćati međunarodne cene“. On je rekao da će svi Venecuelanci koji imaju takozvanu „otadžbinsku identifikacionu karticu“, koju od prošle godine izdaje vlada, nastaviti da primaju „direktne subvencije“ u naredne dve godine. Međutim, mnogi građani koji su protiv Madurove vlade su odbili ove kartice jer smatraju da ih uz pomoć njih vlasti kontrolišu. Zato se očekuje da će porast cena benzina mnogo više pogoditi Madurove protivnike nego one koji ga podržavaju.

Kritičari kažu da je mala verovatnoća da će ove mere sprečiti dalje švercovanje benzina, zato što će oni koji imaju otadžbinsku karticu i dalje moći da kupuju gorivo po smešno niskim cenama i da ga uz ogromnu zaradu prodaju u Kolumbiji u drugim zemljama. Neki opozicioni političari strahuju da će ove mere biti iskorišćene da se uvede ograničen pristup benzinu tako što će biti određeno koju količinu jedna osoba može da kupi na svoju karticu, ali do sada nisu najavljivana nikakva ograničenja u tom pogledu.

Građani Venecuele veoma mnogo zavise od automobila. Nije neobično da porodice imaju po više automobila i da se njihovi članovi voze do veoma udaljenih mesta gde rade. Za one koji nemaju automobile kretanje je veoma otežano. Javni transport slabo funkcioniše, a poslednjih godina, zbog toga što nisu održavani, vlada sve izraženiji manjak autobusa.