Mnogima promakla ozbiljna nuklearna pretnja u Putinovom govoru

Dok je većina medijskog fokusa bila na prekidu učešća Rusije u Novom START-u, sporazumu o nuklearnom oružju, ova najava je bila podjednako značajna, sa potencijalno razornim posledicama, komentariše Merion Mesmer sa CNN-a. To bi značilo dalji korak ka eskalaciji u Ukrajini, demonstrirajući nameru Rusije da koristi nuklearno oružje i moglo bi započeti još razorniju trku u nuklearnom naoružanju.

Ni Rusija ni SAD nisu sprovodile testove nuklearnog oružja od ranih 1990-ih, ubrzo nakon što su u Ženevi pregovarale o Sporazumu o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih proba (CTBT). Iako su i Indija i Pakistan izveli nuklearne testove 1998. godine, samo je Severna Koreja nastavila da testira nuklearne bojeve glave do danas.

Ako bi Rusija nastavila sa testiranjem, druge nuklearno naoružane države bi mogle da slede njihov primer. Severna Koreja bi to svakako shvatila kao kartu za nove testove, a u SAD bi postojala zabrinutost zbog potencijalnog zaostajanja za Rusijom u razvoju novih nuklearnih sposobnosti. Sve ovo potencijalno vodi ka novoj dinamici u trici u nuklearnom naoružanju.

SAD nemaju razloga niti nameru da nastave sa takvim testovima. Međutim, umetanjem ovih rečenica u svoje obraćanje o stanju nacije, čini se da Putin stvara lažni narativ da SAD testiraju nuklearno oružje kako bi opravdale rusko kršenje CTBT-a i njegovo ponovno testiranje.

Zaista, ruska novinska agencija TASS javila je početkom februara, nekoliko dana pre Putinovog govora, da je poligon za nuklearno testiranje Novaja zemlja spreman da nastavi sa radom ako bude potrebno.

Zašto bi Rusija htela da ponovo počne sa testiranjem?

Prvo, kao znak svoje namere da grubo prekrši sve nuklearne sporazume, pokazujući svoju sposobnost i odlučnost – na domaćem i međunarodnom planu – da upotrebi nuklearno oružje.

I drugo, zato što Rusija razvija nove nuklearne sposobnosti i nema dovoljno podataka bez testiranja novih bojevih glava. Nijedan razlog nije utešan. Proba ruskog nuklearnog oružja razbila bi decenije međunarodnih sporazuma i svaki osećaj sigurnosti u naporima da se zaustavi nuklearno širenje.

CTBT jača Ugovor o neširenju nuklearnog oružja (NPT) stvaranjem kredibilne premise da će države vremenom smanjiti svoje nuklearne arsenale, a ne nastaviti da ih šire.

Šta bi ruske probe nuklearnog oružja značile za druge nuklearno naoružane države?

To bi izazvalo zabrinutost u drugim nuklearnim silama da bi Rusija mogla da stekne dragocene uvide iz podataka o testovima koji trenutno nedostaju drugim zemljama.

Ovo bi moglo dovesti do toga da još više zemalja pokrene testove u pokušaju da modernizuju svoje arsenale. U SAD bi neke političke ličnosti verovatno pozvale na testiranje nuklearnog oružja, ne želeći da ih nadmaši Rusija. Pokrenula bi se nova trka u nuklearnom naoružanju sa nekoliko nuklearnih sila koje bi se međusobno takmičile.

Napuštanjem CTBT-a i proširenjem svog nuklearnog arsenala, Rusija i sve druge države koje bi se pridružile novoj seriji testova bi ozbiljno oštetile NPT. Teško je zamisliti kako bi se NPT mogao oporaviti od tako drastičnog odstupanja od svoje osnovne namere – da pet nuklearnih sila smanje oslanjanje na nuklearno oružje – što bi dovelo do potpunog i nepovratnog razoružanja.

To bi takođe povećalo potencijal drugih država da ponovo pokušaju da razviju nuklearno oružje. Južna Koreja je već nekoliko puta ove godine nagovestila ulaganje u nuklearni program ako se pretnja od Severne Koreje ne smanji. Povratak u globalnu trku u nuklearnom naoružanju mogao bi da gurne dve Koreje preko ivice.

Nuklearne probe bi se takođe mogle protumačiti kao signal dalje eskalacije, pokazujući odlučnost Rusije da koristi nuklearno oružje u ratu, ili kao nagoveštaj produbljivanja sukoba između Rusije i NATO-a. To bi značilo prelazak sa Putinovih retoričkih pretnji na opasnu realnost koja bi lako mogla da izmakne kontroli.

Šta bi se moglo učiniti ako se Rusija zaista sprema za test?

Test ruskog nuklearnog oružja ne bi došao iz vedra neba. Obaveštajne službe bi mogle primetiti pripreme. SAD i Velika Britanija redovno razmenjuju obaveštajne podatke od pre invazije na Ukrajinu, kako bi signalizirali Rusiji da su njeni motivi transparentni i kako bi pomogli saveznicima da se koordiniraju. Mogli bi da koriste isti mehanizam da skrenu pažnju na predstojeći test i pokušaju da ga spreče.

U takvom slučaju, međunarodna zajednica treba da radi zajedno kako bi impresionirala Rusiju svojom ozbiljnošću i doslednošću protiv testiranja nuklearnog oružja.

Odgovor bi trebalo da bude trenutno povećanje sankcija dok Rusija ne zaustavi sve pripreme za test. Evropska unija bi trebalo da deluje brže na sankcije nego što je to činila do sada. Svesne rizika, druge države koje su do sada izbegavale da zauzmu stav mogle bi da se promene i pridruže transatlantskom pritisku na Rusiju.

Kina i Indija igraju ključnu ulogu. Oni su do sada zauzeli ambivalentan stav prema Ukrajini, uzdržavajući se od glasanja u UN i odbijajući da otvoreno osude Rusiju. Međutim, oni su kritikovali njene nuklearne pretnje.

Kina je pokazala da joj nije prijatno takvo zveckanje nuklearnog oružja i podjednako ne želi da vidi Rusiju ili SAD kako ulažu u proširenje i razvoj svojih arsenala. Videći pripreme za test, Kina bi mogla da zapreti da će povući svoju političku i ekonomsku podršku Rusiji, što bi bio težak udarac Putinovim vojnim ambicijama.

Šta bi se moglo učiniti ako Rusija sprovede test?

Izvođenjem testa nuklearnog oružja, Putin bi možda želeo da zaplaši zapadne zemlje da više ne podržavaju Ukrajinu. Ali mnogo je verovatnije da bi države članice NATO-a, zabrinute zbog eskalacije, jednostavno povećale svoju podršku.

U ovom scenariju nema dobrih opcija – konvencionalni odgovor NATO-a može biti i eskalacija. Promena nivoa nuklearne uzbune poslala bi snažan signal Rusiji, ali bi takođe mogla da izazove dalju eskalaciju.

Nova trka u nuklearnom naoružanju bi izgledala drugačije od one iz hladnog rata. To više ne bi bila uglavnom trka između Rusije i SAD. To bi svakako uključivalo Kinu i imalo druge implikacije na regionalnu nuklearnu dinamiku.

U slučaju ruske nuklearne probe, sve druge nuklearno naoružane države (sa izuzetkom Severne Koreje, kojoj je malo verovatno da će se pridružiti) trebalo bi zajedno da se suprotstave nuklearnoj probi i rade na tome da se Rusija vrati u sporazum.

Istorija beleži nekoliko slučajeva kada se svet približio razornom nuklearnom ratu i tada je na sreću spašen. Oslanjanje na sreću nije dobra strategija, posebno u ovako složenoj i napetoj situaciji.

Ponašanje sve izolovanije Rusije, sa predsednikom koji donosi odluke bez potencijalno smirujućeg doprinosa drugih visokih zvaničnika, recept je za katastrofu, prenosi Indeks.