„Mnogo toga u Ukrajini zavisi od kvaliteta obaveštajne službe SAD“: Njuzvik o aktivnostima CIA

I dok se ruski lider suočava sa svojim najvećim izazovom nakon neuspele pobune Jevgenija Prigožina, šefa paravojne grupe Vagner, Agencija se napreže da shvati šta će dve strane učiniti jer je predsednik Džo Bajden odlučio da SAD (i Kijev) neće preduzeti nikakve radnje koje bi mogle ugroziti samu Rusiju ili opstanak ruske države kako Putin ne bi eskalirao sukob.

Zauzvrat, očekuje se da Kremlj neće eskalirati rat izvan Ukrajine ili pribeći upotrebi nuklearnog oružja.

Visoki obaveštajni zvaničnik za Njuzvik (Newsweek) je upozorio da, iako CIA u potpunosti shvata koliko je Rusija zaglavljena u Ukrajini, veoma je slepa u pogledu toga šta bi Putin mogao dalje da uradi.

„Ono što se dešava van bojnog polja sada je najvažnije“, tvrdi on dodajući da mnogo toga zavisi od „kvaliteta obaveštajne službe SAD“.

„Postoji tajni rat, sa tajnim pravilima, u osnovi svega onoga što se dešava u Ukrajini“, kaže visoki obaveštajni zvaničnik Bajdenove administracije u razgovoru za Newsweek. Zvaničnik koji je direktno uključen u planiranju politike prema Ukrajini, zatražio je anonimnost kako bi govorio o ovim poverljivim temama.

Još neki zvaničnici za nacionalnu bezbednost koji su govorili za Newsweek kažu da Vašington i Moskva imaju višedecenijsko iskustvo u kreiranju ovih tajnih pravila zbog čega je neophodno da CIA igra veliku ulogu: kao primarni špijun, pregovarač, dobavljač obaveštajnih podataka, logističar, spona sa NATO…

Newsweek je detaljno ipitivao razmere i obim aktivnosti CIA u Ukrajini, posebno u svetlu rastućih pitanja u Kongresu o obimu američke pomoći.

Svi kredibilni eksperti i zvaničnici sa kojima je razgovarano složili su se da je CIA bila uspešna u diskretnom igranju svoje uloge, u prikupljanju brda informacija i materijala i u suočavanju sa raznolikim skupom drugih zemalja, od kojih neke tiho pomažu dok istovremeno pokušavaju da se drže podalje od ruske ograde.

Dakle, mnogo od onoga što Vašington čini da pomogne Ukrajini drži se u tajnosti – a mnogo od onoga što je inače u domenu američke vojske sprovodi CIA. Sve što se radi, uključujući rad u samoj Ukrajini, mora biti u skladu sa ograničenjima koje je Bajden postavio.

„To je lukav balans – CIA je veoma aktivna u ratu, ali nije u suprotnosti sa centralnim obećanjem Bajdenove administracije, a to je da nema američkih čizama na terenu“, kaže drugi visoki obaveštajni zvaničnik koji je dobio anonimnost da razgovara sa Newsweek.

„Korporativna CIA brine da bi previše drskosti oko njene uloge moglo da isprovocira Putina“, kaže obaveštajni zvaničnik.

Delimično zbog toga CIA takođe želi da se distancira od svega što sugeriše direktan napad na Rusiju i bilo kakvu ulogu u stvarnim borbama.

„Ako želimo da nas Kijev sasluša, treba da se podsetimo da Ukrajinci pobeđuju u ratu, a ne mi“.

CIA je bila ključna u ratu i pre nego što je počeo. Na početku svoje administracije Bajden je imenovao Vilijama Bernsa za šefa CIA, sposobnog da komunicira sa stranim liderima van normalnih kanala, smatrajući da može da zauzme važan geopolitički prostor između otvorenog i tajnog.

Kao bivši ambasador u Rusiji Berns je posebno uticajan u pogledu Ukrajine. CIA je pratila rusko gomilanje oružja i vojnika tri meseca pre invazije kada je Bajden poslao Bernsa u Rusiju da upozori Kremlj o posledicama svakog napada. Iako je ruski predsednik odbio Bajdenovog izaslanika tako što je ostao u svoj letnjikovac u Sočiju na Crnom moru razgovarao je sa Bernsom preko bezbednog telefona Kremlja.

„Međutim, na neki ironičan način sastanak je bio veoma uspešan“, kaže drugi visoki zvaničnik. Iako je Rusija izvršila invaziju ispoštovana su neka pravila puta – SAD se neće direktno boriti niti tražiti promenu režima, obećala je tada Bajdenova administracija. Rusija bi ograničila svoj napad na Ukrajinu i delovala u skladu sa neizrečenim, ali dobro shvaćenim smernicama za tajne operacije.

„Postoje tajna pravila puta“, kaže obaveštajni zvaničnik za Newsweek, „čak iako nisu kodifikovana na papiru“. Kako se rat odužio, fokus Vašingtona se promenio sa veoma javnog i simboličnog raspoređivanja trupa u Evropu da bi „odvratio“ dalje ruske poteze, na obezbeđivanje oružja za održavanje borbene sposobnosti Ukrajine.

Suočene sa maestralnim javnim lobiranjem Zelenskog, Sjedinjene Države su polako i nevoljno pristale da isporuče bolje i oružje većeg dometa, oružje koje bi u teoriji moglo da ugrozi rusku teritoriju i tako koketiraju sa eskalacijom koje se plaše.

„Zelenski je svakako nadmašio sve ostale u dobijanju onoga što želi, ali Kijev je morao da pristane da se povinuje i određenim nevidljivim linijama“, kaže visoki obaveštajni zvaničnik odbrane. U tajnoj diplomatiji koju je uglavnom vodila CIA, Kijev se obavezao da neće koristiti oružje za napad na samu Rusiju. Zelenski je otvoreno rekao da Ukrajina neće napasti Rusiju.

Na CIA je palo da upravlja ovim „podzemnim operacijama“, radeći preko svojih stranih obaveštajnih kolega i tajne policije, a ne javnih političara i diplomata. Agencija je uspostavila sopstvene operativne baze i scenske prostore.

CIA je tražila pomoć od suseda Ukrajine kako bi bolje razumela Putina, kao i Zelenskog i njegove administraciju. Osoblje Agencije ulazilo je i izlazilo iz Ukrajine na tajne misije. Ali operacije CIA-e su se uvek vodile sa namerom da se izbegne direktna konfrontacija sa ruskim trupama.

„CIA je delovala unutar Ukrajine, pod striktnim pravilima, i sa ograničenjem koliko osoblja može da bude u zemlji u bilo kom trenutku“, kaže drugi visoki zvaničnik vojne obaveštajne službe. Vojsci je, s druge strane, zabranjen ulazak u Ukrajinu, osim pod strogim smernicama koje mora da odobri Bela kuća. Ovo ograničava Pentagon na mali broj osoblja ambasade u Kijevu.

Sada, više od godinu dana nakon invazije, Sjedinjene Države održavaju dve ogromne mreže, jednu javnu, a drugu tajnu. Brodovi isporučuju robu u luke u Belgiji, Holandiji, Nemačkoj i Poljskoj, a te zalihe se kamionima, vozom i avionom premeštaju u Ukrajinu.

Tajno, međutim, flota komercijalnih aviona („siva flota“) ukršta Centralnu i Istočnu Evropu, pomerajući oružje i podržavajući operacije CIA.

Vašington veruje da bi Rusija, kada bi se znala ruta snabdevanja, napala čvorišta i rute, rekao je zvaničnik.

Ruski obaveštajci su, takođe, veoma aktivni u Ukrajini, kažu obaveštajni stručnjaci, i pretpostavlja se da će skoro sve što SAD dele sa Ukrajinom takođe stići do ruske obaveštajne službe.

„Bili smo uspešni u identifikaciji ruskih špijuna unutar ukrajinske vlade i vojske, kao i na raznim drugim tačkama u lancu snabdevanja. Ali ruski prodor u zemlje istočne Evrope, čak i one koje su članice NATO-a, je dubok“.

Pošto je oružje vredno milijarde dolara počelo da teče kroz istočnu Evropu, još jedno pitanje na kojem radi CIA je zadatak borbe protiv korupcije, što se pokazalo kao veliki problem.

Ovo uključuje ne samo vođenje računa o tome gde oružje ide, već i poništavanje krađe i podmetanja uključenih u kretanje toliko materijala u Ukrajinu, piše Njuzvika.