Foto: EPA-EFE/ALI HAIDERKlimatske promene utiču na svaki aspekt naših života, od hrane koju proizvodimo, preko našeg zdravlja, do globalnog mira i bezbednosti.
Ali, klimatska kriza transformiše ne samo naše prirodne ekosisteme već i naše društvene i kulturne pejzaže, nagrizajući naše materijalno i nematerijalno nasleđe i prakse, lišavajući nas dragocenih izvora otpornosti, smisla, identiteta i znanja.
Ukratko, klimatska kriza ubrzano postaje kulturološko vanredno stanje.
Klimatske promene već nanose štetu značajnim lokacijama širom sveta, a UNESCO je izvestio da se gotovo jedna trećina gradova koji su proglašeni svetskom baštinom nalazi u ranjivim priobalnim područjima.
Ove istorijske lokacije, koje su dugo bile poveznica zemalja i zajednica sa njihovim kulturnim identitetima, sada se suočavaju sa postepenom erozijom i preti opasnost da budu zauvek izgubljene.
Povrh toga, klimatske promene predstavljaju jasnu i neposrednu pretnju jedinstvenom načinu života u zajednicama.
Usmene tradicije, scenska umetnost, festivalske svečanosti i tradicionalno znanje, koji su se postepeno razvijali kroz mnoge generacije, su ranjivi na razaranja klimatske krize.
Dok klimatske promene predstavljaju veliku opasnost po naše kulturno nasleđe, kultura takođe igra važnu ulogu u ublažavanju njihovih efekata i prilagođavanju njima.
Možemo i moramo da učimo iz kulturom vođenih projekata, kako na globalnom severu tako i na jugu, koji su već pomogli otključavanju inovacija, promovisanju klimatskih rešenja, promeni ponašanja i podsticanju inkluzivnosti.
Na primer, bujične poplave koje su ozbiljno oštetile indijski grad tvrđavu Golkonda 2020. godine navele su lokalne studente da razviju društvenu igru čiji je cilj da podstakne i osnaži decu da se uključe u klimatsku akciju.
Ovaj mladima predvođeni odgovor na klimatske promene ukazuje na fundamentalnu ulogu koju kultura, od umetonsti do nasleđa, može da igra u pomaganju pojedincima da pronađu svoj glas i preduzmu proaktivne korake da usvajaju, dele i promovišu održivo ponašanje.
Ali, na kluturi zasnovana klimatska akcija je više od puke promene ponašanja. Iskorišćavanjem moći različitih kulturnih vrednosti, znanja, pripovedanja, dizajna, kreativnosti i nasleđa (kako materijalnog tako i nematerijalnog), možemo da razvijemo i unapredimo akcije neophodne za suočavanje sa klimatskom i krizom biodiverziteta.
Još jedan primer ekološke inicijative zasnovane na kulturi je ženama predvođen program održivog razvoja koji se fokusira na oživljavanje ručne izrade pločica od terakote u pakistanskoj nekropoli Makli, mestu svetske baštine.
Do sada je u okviru ovog programa postavljeno 150.000 pločica od terakote, čija poroznost pomaže u ublažavanju poplava.
Pored negovanja i uvažavanja nasleđenih zanata i stvaranja radnih mesta razvojem industrije terakote i glaziranih pločica sa niskim sadržajem ugljenika, ovaj projekat pokazuje kako materijalno i nematerijalno kulturno nasleđe može da doprinese smanjenju emisije gasova staklene bašte i pomogne u klimatskom prilagođavanju.
Postoje brojne druge praktične, lokalne i kulturološki vođene klimatske intervencije iz kojih se može učiti.
Metode zelene arhitekture koje je usvojio narod Otamari iz Boukoumbea u Beninu stavljaju naglasak na odgovornu upotrebu lokalnih materijala i primenu tehnika koje su očuvane kroz prenošenje domorodačkog znanja i praksi.
Ovaj pristup bi mogao da igra centralnu ulogu u rešavanju ekoloških i klimatskih izazova sa kojima se čovečanstvo suočava.
Oslanjanje na obnovljive izvore, u kombinaciji sa tehničkih znanjem koje inkorporira tradicionalne tehnike i kreativne inovacije, eliminiše emisije gasova staklene bašte i troši veoma malo energije.
Ono takođe podstiče zdrav i pravedan odnos između zajednica i njihovog prirodnog okruženja, kao i povezanost sa njihovim jedinstvenim kulturnim nasleđem.
Na globalnom nivou, postoje brojni primeri zajednica koje ujedinjuju zajednički interes i strast ka klimatskoj akciji.
Klimatska akcija zasnovana na kulturi je, iznad svega, inkluzivna.
Ona nastoji da uključi što više ljudi, ohrabrujući zajedničko stvaranje, saradnju i uzajamno učenje.
Kako se ističe u nedavnom izveštaju „globalni pregled“ Ujedinjenih nacija, svako može da učini više u borbi protiv klimatskih promena, i niko ne može da tvrdi drugačije.
Kao kopredsedavajući Grupe prijatelja klimatskih akcija zasnovanih na kulturi (GFCBCA) – neformalne koalicije zemalja duboko posvećenih i kulturi i klimatskoj akciji – Ujedinjeni Arapski Emirati i Brazil prepoznaju da je kultura jedinstvena i moćna sila koja mora preuzeti značajniju ulogu u unapređenju klimatskih rešenja.
GFCBCA se zalaže za jaču zaštitu za rizične lokacije nasleđa i za autohtono znanje i ideje.
Takođe pozivamo vlade širom sveta da uključe očuvanje i zaštitu lokacija kulturnog nasleđa u svoje planove za prilagođavanje klimatskim promenama i ublažavanje njihovih posledica.
Konferencija UN o klimatskim promenama (COP28) u Dubaiju je jedinstvena prilika da sarađujemo sa zemljama istomišljenicima i radimo zajedno kako bismo podstakli naše globalne partnere da prepoznaju da je sudbina kulture neraskidivo povezana sa klimatskom krizom.
Želimo da istaknemo neophodnost korišćenja klimatskih akcija zasnovanih na kulturi u cilju sprečavanja ekološke katastrofe.
Moramo da izazovemo, ohrabrimo i osnažimo široku mrežu kreativaca, stručnjaka za kulturu i nasleđe, javnih subjekata, zagovornika i institucija, te da udružimo naše kolektivne napore kako bismo se izborili sa klimatskim promenama i zaštitili svetsko kulturno nasleđe.
Mi u kreativnom sektoru često primećujemo transformativnu moć kulture i njenu neuporedivu sposobnost da utiče na pozitivne promene.
Na COP28, sve zemlje moraju da udruže snage i obećaju da će čuvati i naše kulturno nasleđe i planetu.
Salem bin Kalid Al Kasimi je ministar kulture Ujedinjenih Arapskih Emirata. Margaret Menezes je ministarka kulture Brazila.
Copyright: Project Syndicate, 2023.
www.project-syndicate.org
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
