„Mogli biste da ubijete EU“, kaže Francuska, „Ne, ne bismo mogli“, odgovara Nemačka: Oko čega su se sukobili Makron i Šolc?

Ali kada je reč o zaštiti Evrope od globalnih pretnji, ovi susedi mogli bi biti i na različitim planetama, piše Politico.

Na događaju u Berlinu ove nedelje, francuski predsednik je upozorio da bi EU „mogla da umre“ i da će, ako nastavi sa „klasičnom“ agendom slobodne trgovine, biti „van tržišta“ za dve ili tri godine.

On je naveo da bi Evropa trebalo da prihvati više protekcionistički program ako želi da preživi.

Šolc je, u međuvremenu, tvrdio da nastojanje da se evropska industrija zaštiti od nepoštene trgovinske prakse „ne sme da dovede do toga da sami sebi naudimo“.

Nemačka će u petak glasati protiv novih dažbina EU na kineska električna vozila, nakon što je Šolc intervenisao kako bi pojačao protivljenje svoje zemlje tom potezu.

Sukob dramatizuje dilemu sa kojom se suočavaju 27 vlada bloka u veoma osetljivom trenutku za globalnu trgovinu.

Predsednički izbori u SAD su na ivici noža i Donald Tramp bi mogao da bude reizabran za mesec dana. On je prošao formu igrajući tvrdoglavo sa EU po pitanju trgovine i predložio je uvođenje novih tarifa ako ponovo osvoji Belu kuću.

Ali čak je i predsedništvo demokrate Džoa Bajdena vodilo američku politiku u protekcionističkom pravcu, dajući prednost domaćim firmama za stotine milijardi dolara vredne industrijske investicije i izazivajući evropske kompanije da se presele u SAD.

S obzirom na to da je Kina sve agresivnija, posebno u kritičnim novim tehnologijama EU, mora neke izbore da napravi ako želi da se takmiči.

Te odluke će zahtevati veliki stepen konsenzusa nacionalnih lidera. A dve najveće sile bloka ne mogu da se slože.

Na Berlinskom globalnom dijalogu u sredu, Šolc i Makron su se rukovali, srdačno nasmešili, a zatim proveli dan nudeći potpuno različite poglede na ono što Evropa mora da uradi sledeće.

Razišli su se oko ključnih tema, uključujući predloge za zajedničko zaduživanje EU, carine na uvoz kineskih vozila i trgovinske razgovore sa južnoameričkim zemljama.

Tokom pitanja i odgovora na događaju, Makron je nagovestio svoje poteškoće sa Šolcom kada su ga pitali da li će uspeti da ubedi Berlin da emituje zajednički kredit za finansiranje potreba industrije i odbrane, kao što je predloženo u zvaničnom izveštaju bivšeg italijanskog premijera Marija Dragija.

Francuski lider se nasmejao i rekao da je poslednji put to bilo kao odgovor na pandemiju.

Makron i Šolc razgovarali su o Dragijevom izveštaju o konkurentnosti Evrope, koji će biti na dnevnom redu sledećeg samita Evropskog saveta.

Zvanično, i Pariz i Berlin kažu da se slažu sa Dragijem. Ali, u stvarnosti, oni se ne slažu oko predloženog novog talasa zajedničkog zaduživanja EU za investiranje u strateške sektore i rivala Kine i SAD, dok Francuska, za razliku od Nemačke, često poziva na novi dug EU i ponavljanje iskustva iz plana oporavka nakon pandemije.

Ovo nije prvi put da su dvojica lidera u zavadi oko evropske politike, sa tenzijama koje često bujaju i jednom su kulminirale otkazivanjem zajedničkog sastanka kabineta 2022.

Ne pomaže to što Šolc i Makron imaju veoma različite stilove rukovođenja i lično se ne slažu posebno dobro.

Tokom proteklih meseci, Francuska i Nemačka su uložile velike napore u javnosti da pokažu svoju zajedničku viziju za ekonomsku agendu EU, potpisujući zajedničke nacrte evropske industrijske politike i zajedno sastavljajući amandmane na zaključke samita Evropskog saveta.

Ali kada su u pitanju najveća egzistencijalna pitanja sa kojima se Evropa suočava, Berlin i Pariz se sistematski ne slažu.

Francuska je bila vođa istrage EU o subvencionisanim kineskim električnim vozilima, što je dovelo do toga da su privremene tarife pogodile kineska električna vozila.

Otkako je istraga pokrenuta prošle godine, Nemačka je izrazila zabrinutost da bi ona mogla imati suprotne rezultate.

Očekuje se da će Berlin glasati protiv na ključnom glasanju EU za potvrdu uvoznih dažbina koje je predložila Evropska komisija u petak.

Ali istina je da uprkos svim retorikama lidera o tome da su najbolji interesi Evrope u srcu, i Šolc i Makron čvrsto gledaju na domaće probleme.

„Mi jednostavno nemamo iste interese“, rekao je francuski senator Ronan Le Gleut, predsednik francusko-nemačke grupe prijateljstva u Senatu.

„Nemamo iste prioritete, francuska automobilska industrija ne izvozi u Kinu, ili vrlo malo dok stvari poput krize u Folksvagenu zabrinjavaju sve u Nemačkoj“.

Makron je u sredu pozvao na više prekograničnih spajanja kompanija iz EU u ne tako implicitnoj kritici nemačke vlade, koja želi da torpeduje preuzimanje nemačke Commerzbank od strane italijanskog bankarskog giganta UniCredit.

Slabi lideri

Prema rečima senatora Le Gleuta, Francuska i Nemačka uvek prolaze kroz fazu neslaganja pre nego što stignu do kompromisa.

„Na kraju krajeva, nećemo dislocirati EU zbog nacionalnih razlika“, rekao je on. Le Gleut je ukazao na to da su Francuska i Nemačka prošle godine konačno postigle dogovor o reformama energetskog tržišta.

Ali ni ta prepirka nije završena. Nakon što su proveli godine boreći se oko toga da li da nuklearnu energiju uključe na jednu listu zelenih investicija EU, Pariz i Berlin su nastavili da se bore oko ovog pitanja u skoro svakom briselskom tekstu koji je usledio.

Francuska želi da prizna nuklearnu energiju kao stratešku tehnologiju i da olakša pravila o državnoj pomoći za ovaj sektor.

Ali visoki nemački zvaničnik je prošle nedelje upozorio da resursi EU ne bi trebalo da se troše na nuklearnu energiju.

I Berlinu i Parizu postaje sve teže da naprave ustupke koji će uznemiriti birače kod kuće, čak i ako njihove zemlje imaju koristi od kompromisa.

Francuski predsednik se suočava sa nejedinstvenom Narodnom skupštinom i naglim usponom ekstremne desnice.

U međuvremenu, Šolc, čija je stranka pretrpela niz izbornih poraza, očekuje savezne izbore koji bi trebalo da budu održani do septembra sledeće godine, ali bi mogli da uslede i ranije ako se njegova vlada raspadne.

Frustracije takođe rastu u obe prestonice zbog percipirane nesposobnosti onog drugog da se pomeri oko egzistencijalnih pitanja EU.

O slobodnoj trgovini, Nils Šmit, nemački poslanik Šolcovih socijaldemokrata, rekao je da bi mnoge zemlje radije „trgovale sa EU nego sa Kinom.“

Ali ako EU nastavi da odugovlači sa sporazumom između EU i južnoameričkog trgovinskog bloka Merkosur, „Kina je ta koja će redefinisati pravila trgovine“.

„Postoji geopolitička dimenzija — često Francuzi optužuju Nemce da ne razmišljaju o geopolitici, ali tamo osećamo da su zaglavili u svom francusko-francuskom razmišljanju“, rekao je Šmit, koji je i član francusko-nemačke parlamentarne skupštine.

„U Nemačkoj raste nestrpljenje“, rekao je on.