Mogu li navodi o upotrebi hemijskog oružja uticati na Asada

Istraga Organizacije za zabranu hemijskog oružja (OPCW) pri UN prvi je put okrivila sirijsku vladu za hemijske napade na civile koji su se desili u martu 2017. i predstavlja značajan korak na putu ka ostvarivanju pravde, ocenjuje Forin polisi.

Zaključak izveštaja objavljenog 8. aprila je da su sirijske vazdušne snage bacilesarin i hlor na grad Ltamenah u centralnoj Siriji. U to vreme, ukazuje Forin polisi, grad je predstavljao logistički centar za opozicione grupe koje se bore protiv Asada.

OPCW je ranije potvrdila upotrebu hemijskog oružja u Siriji, ali nikada nije imenovala odgovorne, ističe magazin i dodaje da je posle niza analiza zaključeno da su napadi mogli biti izvedeni samo po naredbama najviših nivoa sirijskih oružanih snaga.

Izveštaj OPCW-a je takođe, ukazuje Forin polisi, probudio nade da će Asad biti pozvan na odgovornost.

Iako je uvažio izveštaje o desetinama hemijskih napada tokom devetogodišnjeg građanskog rata u Siriji, istražni tim OPCW-a fokusirao se na tri napada na Ltamenah u posljednjoj nedelji marta 2017, ukazao je Njujork tajms.

Tim je utvrdio da je 24. marta, sirijski borbeni avion na grad bacio bombu koja je sadržavala sarin. Sutradan je sirijski vojni helikopter bacio bure bombu s hlorom na gradsku bolnicu, dok je 30. marta sirijski borbeni avion na grad bacio još jednu bombu sa sarinom. Od posledica napada razbolelo se 116 ljudi.

Napadi na Ltamenah tada su dobili malo pažnje jer niko nije ubijen, ali su usledili nekoliko dana pre hemijskog napada sirijske vlade na gradić u blizini – Kan Šejkun, u kojem je 4. aprila 2017. ubijeno više od 80 ljudi.

Kao odgovor na taj napad američki predsednik Donald Tramp je naredio lansiranje najmanje 59 navodećih raketa na vojne ciljeve u Siriji. Kasnije je Bela kuća objavila izveštaj koji je optužio Siriju da je izvela napad, kao i da je posle radila s ruskom vladom na kampanji širenja dezinformacija, kako bi odbacila krivicu.

Uprkos značajnim dokazima o ponovljenoj upotrebi hemijskog oružja Asadovih snaga, međunarodna zajednica je učinila malo na da ih, odnosno njihove vođe, učini odgovornim, ocenjuje Njujork tajms dodajući da je izveštaj OPCW-a ipak pružio određenu utehu preživelima.

Zapadne države i grupe za zaštitu ljudskih prava osudile su Siriju koja nastavlja koristiti hemijske napade na vlastito stanovništvo, dok će o narednim koracima odlučiti UN, navela je agencija Frans pres.

Istovremeno, ukazuje AFP, Damask i dalje negira upotrebu hemijskog oružja i insistirada je predao svoje zalihe oružja na osnovu sporazuma iz 2013. godine, posle sumnjom o upotrebi sarina u napadu na Gutu, predgrađe Damaska, u kojem je ubijeno 1.400 ljudi.

Osim provincije Idlib, poslednjeg uporišta opozicionih pobunjeničkih snaga u Siriji u kojoj su smeštene stotine hiljada raseljenih civila – simbola i otpora i ekstremne brutalnosti rata u Siriji – prošlonedeljni izveštaj OPCW-a je još jedan snažni podsetnik zašto svet ne sme priznati pobedu za kojom Asad žudi, ocenjuje urednički tim Obzervera, sestrinskog nedeljnika lista Gardijan.

Iako su slične istrage u toku, ovaj izveštaj, kakav je sada, dovoljan je da naloži hitne akcije UN i 193 država potpisnica Konvencije o hemijskom oružju iz 1997. kako bi se Asad optuženi suočio s pravdom. Međutim, kako navodi Obzerver, s obzirom na dešavanja iz prošlosti, šanse da će se to dogoditi uskoro ili uopšte su ipak male.

SAD su predvidivo pozdravile izveštaj i iskoristile priliku da kritikuju Rusiju i Iran. EU je navela da bi mogla razmotriti dodatne sankcije, a Damask je odlučno odbacio nalaze, nazivajući ih „falsifikovanim i izmišljenim“. Sve to, ističu urednici Obzervera, ukazuje da nema velikih promena.

Ipak, bilo bi lepo biti u krivu i da međunarodna zajednica, koja je predugo izbegavala svoje odgovornosti, konačno pokaže volju i „mesarev režim“, prema navodima Obzervera, osudi – ako treba u odsustvu – za Ltamenah i mnoge druge ratne zločine u Siriji, zaključuje se u tekstu uz isticanje da se Asadu ne sme dozvoliti da pobedi.