Moguć napad Kine na Tajvan u narednih šest godina

„Plašim se da Kina ubrzava sa ostvarivanjem svojih ambicija kako bi istisnula i zamenila Sjedinjene Države i našu lidersku ulogu u, na pravilima zasnovanom, međunarodnom poretku do 2050“, izjavio je Dejvidson, prenosi Gardijan.

Širenje kineske vojne moći u regionu, prema njegovim rečima, povećava rizik stvaranja „nepovoljne“ situacije za SAD.

„Sve je veći rizik od toga da bi Kina mogla da bude ohrabrena da unilateralno promeni status kvo pre nego što naše snage budu u mogućnosti da pruže efikasan odgovor. Njihovo dodatno slanje snaga na teren ne mogu da shvatim drugačije nego kao agresivan stav“, rekao je Dejvidson.

Republika Kina, što je zvanični naziv Tajvana, formirana je pred kraj građanskog rata 1949. godine kada je nacionalistički Kuomintang pobegao sa kopnenog dela zemlje.

Vladajuća Komunistička partija Kine nije nikada upravljala Tajvanom, ali ga smatra delom države koji će preuzeti silom ako je neophodno.

Lideri i sve veća većina građana Tajvana ne smatraju ga delom Kine, a napetosti između ostrva i kopna vladaju od kada je Peking prekinuo formalne kontakte sa Tajvanom pošto je 2016. izabrana njegova sadašnja predsednica Caj Ing-ven.

Napetosti su dodatno porasle zbog prodaje oružja i diplomatskih poseta Tajvanu tokom mandata američkog predsednika Donalda Trampa, koji se sukobio sa Kinom oko pitanja kao što su trgovina i nacionalna bezbednost.

Odgovarajući na to, Kina je često pretila kontramerama i pojačala svoje vojne aktivnosti u Tajvanskom moreuzu i okolini.

Analitičari imaju različita predviđanja i naglašavaju da Peking koristi i trgovinski i diplomatski uticaj da izoluje Tajvan.

„Iako nisam uverena da je Peking iscrpeo sve svoje mogućnosti kojima raspolaže, osim invazije, zabrinjavajuće je to što, uz sve učestalije upade u vazdušni prostor Tajvana, postoji povećan rizik od nekog nesrećnog slučaja ili pogrešne procene, koji bi mogli da dovedu do dodatne vojne eskalacije ili da posluže kineskom liderstvu kao izgovor“, rekla je Džesika Dran, saradnica u američkom institutu „Projekat 2049“ čiji je fokus bezbednost u regionu Azije.

Kako piše Gardijan, iako Vašington od 1979. ne priznaje Tajvan, on ostaje najvažniji nezvanični saveznik ostrva koji mu pruža vojnu podršku.

SAD odbijaju zvanično da se izjasne da li bi pružile vojnu pomoć Tajvanu u slučaju napada.

Administracija novog predsednika Džozefa Bajdena je Tajvanu pružila razlog za optimizam zbog nastavka davanja podrške.

Stejt department je u januaru saopštio da je posvećenost SAD Tajvanu „čvrsta kao stena“, a de fakto ambasador Tajvana u SAD je formalno pozvan na Bajdenovu inauguraciju, što se dogodilo prvi put od 1979. godine.

Kina tvrdi da ima pravo na neka od resursima bogatih područja u Južnom kineskom moru i preti američkom ostrvu Guam, rekao je Dejvidson i naveo da je kineska vojska objavila video simulaciju napada na ostrvsku bazu koja jako liči na američke vojne objekte na na Guamu i ostrvu Dijego Garsija.

On je zatražio odobrenje da na Guam bude postavljen sistem za protivraketnu odbranu „Egis ašor“, kao i finansiranje za dodatno naoružanje dugog dometa „da bi se Kini stavilo do znanja da je cena onoga što žele da učine previše visoka“.