Moguć nestanak celih ostrvskih zemalja na Pacifiku

Kako navodi Gardijan, kada je reč o klimatskoj krizi, Pacifik se već dugo smatra “kanarincem u rudniku uglja” (izraz kojim se aludira na ptice koje su rudari u kavezima nosili u tunele ispod zemlje tako da bi, ukoliko se pojave otrovni gasovi poput ugljen monoksida, najpre stradali kanarinci, što bi bilo upozorenje za rudare da odmah izađu na površinu).

Ovaj region je izložen posebno velikim, takozvanim kraljevskim plimama, katastrofalnim ciklonima, sve većem salinitetu podzemnih voda zbog čega je nemoguće uzgajanje useva, dugotrajnim sušama i nestajanju nisko-ležećih ostrva zbog porasta nivoa mora, a očekuje se da će sve ove pojave biti još učestalije i snažnije kako se planeta zagreva.

Do upozorenja stručnjaka na situaciju u Pacifiku došlo je pošto je Međunarodni panel za klimatske promene (IPCC) objavio svoj zabrinjavajući izveštaj o globalnom zagrevanju, u kojem se ističe da emisija gasova koji proizvode efekat staklene bašte mora da bude prepolovljena kako bi se zagrevanje ograničilo na predindustrijski nivo od 1,5 stepeni, što je cilj koji u Pariski klimatski sporazum uključen zahvaljujući dugotrajnom lobiranju lidera pacifičkih zemalja.

“Izveštaj IPCC je veoma zabrinjavajuć. U njemu su navedeni neki od najkatastrofalnijih scenarija koje smo mogli da zamislimo u vezi porasta nivoa mora u Pacifiku, nestanku nisko-ležećih ostrva i mogućem nestanku celih zemalja u roku od narednih sto godina”, rekao je Satiendra Prasad, ambasador Fidžija i stalni predstavnik u Ujedinjenim nacijama, upozorivši da bi taj vremenski rok mogao da bude i mnogo kraći od predviđenog.

U izveštaju IPCC predstavljeno je pet scenarija zasnovanih na različitim nivoima ugljen-dioksida i drugih gasova koji izazivaju efekat staklene bašte.

U slučaju visokih i veoma visokih emisija ovih gasova, predviđa se da će do kraja ovog veka globalno zagrevanje dostići 3,6 odnosno 4,4 stepena iznad predindustrijskog nivoa.

Čak i u slučaju umerenijeg scenarija, veoma je velika verovatnoća da će globalno zagrevanje biti veće od dva stepena.

U izveštaju se navodi da će svako dodatno otopljenje od pola stepena uzrokovati jasno uočljivo povećanje intenziteta i učestalosti toplotnih talasa, obilnih padavina, suša i ekstremnih vremenskih uslova.

Prasad kaže da se uticaj globalnog zagrevanja godinama unazad oseti širom Pacifika. “Katastrofalne poplave i oluje se javljaju znatno učestalije – ono što se događalo jednom u 50 ili 100 godina sada se dešava na svakih deset.

Zato je jasno da će katastrofalni cikloni, super-cikloni i dugotrajne suše postati sve frekventnije i intenzivnije na malim pacifičkim ostrvima”, kaže on.

U svom novom izveštaju, organizacija Grinpis Australija Pacifik ukazuje na veliku “klimatsku nepravdu” sa kojom se suočava pacifički region, koji ima jednu od najnižih stopa emisije ugljenika na svetu sa svega oko 0,23 odsto na globalnom nivou, a ipak je izložen nekim od najranijih i najtežih posledica globalnog porasta temperatura.

“Ako sagledamo posledice globalnog zagrevanja, zaključujemo da je Pacifik najteže pogođen. Salinitet će biti sve veći, a nivo mora sve viši, što znači da će veliki delovi mesta kao što su Kiribati, Vanuatu i Solomonska ostrva postati nenastanjivi”, upozorio je doktor Nikola Kasule, vođa istraživača u Grinpisu Australija Pacifik.

Džozef Sikulu, uparvni direktor za pacifičku oblast u grupi klimatskih aktivista 350.org kaže da je izveštaj IPCC “veoma otrežnjujuć i alarmantan, ali ne i neočekivan”.

“Već sama činjenica da na globalnom nivou vlada nedostatak liderstva i ambicije po pitanju klimatskih promena ukazuje nam da je to pravac u kojem se krećemo”, dodaje on.

Prema njegovim rečima, zabrinjavajuća realnost na koju je upozoreno u izveštaju IPCC i poražavajući primeri posledica klimatske krize koja uzima danak širom sveta su stvari na koje su stručnjaci iz pacifičke oblasti dugo upozoravali.

“To je ono o čemu pričamo već decenijama, zato što je klimatska kriza bila na našem pragu dugo pre nego što je stigla do ostalih delova sveta”, kaže Sikulu.