„Moguć otvoreni sukob Rusija-NATO, ali Putin računa na našu slabost“: Šef diplomatije Litvanije tvrdi da je Zapad izabrao da bude „zatečen“

Vilnjus se takođe obavezao da će izdvojiti najmanje 0,25 odsto svog godišnjeg BDP-a za jačanje odbrambenih sposobnosti Kijeva.

Ova odlučna podrška nije bez razloga. Deleći istoriju potčinjavanja Ukrajine od strane Rusije i stisnute između teško naoružane eksklave Kalinjingrada i moskovskog saveznika Belorusije, litvanski lideri shvataju da se sloboda i suverenitet mogu izgubiti.

Ministar inostranih poslova Gabrijelijus Landsbergis bio je jedan od najglasnijih među zapadnim najvišim zvaničnicima, pozivajući na odlučniju podršku Ukrajini i upozoravajući na ruski ekspanzionizam.

U intervjuu za Kijev Independent na marginama forumu Globsec u Pragu govorio je o tome kako konačno dobiti rat.

Na pitanje šta treba promeniti u načinu razmišljanja i strategiji zapadnih partnera ako žele da pomognu Ukrajini da pobedi, Landsbergis ističe da se treba osloboditi straha.

„A strah ima nekoliko elemenata. Najveći element je da će vojna sposobnost Rusije biti testirana (protiv nas) ako određene elemente naše podrške smatra eskalacijom.

Drugi strah je šta će se desiti ako Rusija bude poražena. A ta dva straha u kombinaciji, stvorili su takvu dilemu za zapadne saveznike da nisu bili u stanju da maksimalno pomognu Ukrajini“.

Bez strategije, bez cilja, teško je reći da li smo dovoljno pomogli, ukazuje.

Na pitanje kako definisao pobedu Ukrajine, litvanski ministar naglašava da je Ukrajina bezbedna unutar svojih međunarodno priznatih granica i deo je EU i NATO.

Kada je reč o eventualnim teritorijalnim ustupcima Rusiji čemu su skloni pojedini zapadni partneri, Landsbergis smatra da je trebalo da naučimo o teritorijalnim ustupcima 1938.

„Kuda nas je to dovelo i koliko je koštalo? To nije promenilo diktatora. To nas je samo oslabilo u njegovim očima.

Jedina strategija pregovora mora da dođe iz Kijeva, a mi moramo da učinimo sve da Kijev bude što jači, da kad god se nešto odluči, Ukrajina bude u najjačoj poziciji“.

Gotovo svaki sukob na kraju ima diplomatsko rešenje. „Ali ako imate u vidu ustupke koji Rusiji omogućavaju da zadrži zemlju i nastavi pritisak na Ukrajinu, onda to nisu pregovori, to je predaja“.

Šalio sam se, ukazuje, tokom tribine u Pragu da Putinu nisu ni potrebni špijuni, može samo da otvori novine i pročita šta se (dešava), gde smo.

„Veliki deo ove transparentnosti je zato što smo na taj način odlučili da upravljamo eskalacijom. Ako (Putin) zna, onda je manje mesta za grešku. Ali ne možete voditi rat u ovoj vrsti transparentnosti.

Dakle, kada je francuski predsednik Emanuel Makron počeo da govori o postavljanju francuskih trupa ili francuskih trenera u Ukrajinu, mi smo to svesrdno podržali“.

Litvanija je, napominje, bila jedna od prvih zemalja koja je to podržala jer shodno tome, Putin ne zna šta će se dalje desiti.

To je bolji način da se dobije rat, nego transparentnost.

Ističe da na Baltiku nije bilo nijedne iznenađene osobe što je Rusija pokrenula invaziju punog obima na Ukrajinu.

„Bili smo šokirani njegovom žestinom, ali nismo iznenađeni. Ne bih ni rekao (čudili smo se) 2014. jer je posle 2008. godine, kada je (Putin) prešao granicu sa Gruzijom, pokazao da može i da je spreman da to uradi.

I za to nije plaćena cena. Bili smo uhvaćeni nespremni jer smo izabrali da budemo uhvaćeni nespremni“.

Na pitanje da li je moguća otvorena konfrontacija između NATO-a i Rusije Landsbergis odgovara:“Moguće je. (Ali) moramo imati na umu da je NATO odbrambeni savez i da bi to bio izbor Rusije da to pokuša.

Kada saberemo broj trupa, projektila, tenkova i novca, Rusija nije ni blizu one moći koju je imala za vreme Sovjetskog Saveza kada je mogla da parira NATO-u. U stvarnim vojnim scenarijima, to je neuporedivo. NATO bi mogao da nadvlada Rusiju“.

Ali Rusi, kaže, na to ne računaju. Računaju na – kako to sami sebi objašnjavaju – demokratsku slabost, nesposobnost donošenja odluka, različitost u mišljenjima.