EPA-EFE/DAVE MUSTAINEAmerički državni sekretar Entoni Blinken danaa je na samitu NATO u Rigi kazao da je izražena solidarnost među članicama Alijanse kada je reč o Ukrajini. Rusiji će, kazao je Blinken, „platiti visoku cenu u slučaju dalje eskalacije agresije na Ukrajinu“ a NATO je „spreman da oštro kazni eventualnu rusku agresiju“.
Blinken se, kako piše Gardijan, uzdržao da kaže da li će SAD ili Alijansa vojno intervenisati. „Ako Rusija krene putem konfrontacije, kada je u pitanju Ukrajina, jasno smo stavili do znanja da ćemo odgovoriti odlučno, uključujući niz ekonomskih mera visokog uticaja od kojih smo se uzdržavali u prošlosti“, rekao je Blinken.
Iako nije precizirao prirodu tih mera, pojedini izvori ukazuju da bi projekat gasovoda Severni tok 2, koji bi trebalo da dovede ruski gas u Evropu, mogao biti otkazan ako dođe do nove invazije. Nova nemačka koaliciona vlada već je skeptična po pitanju ove šeme, napominje britanski list.
Blinken je rekao da će SAD objasniti posledice ruskim liderima „u odgovarajućem trenutku“. Njegove izjave predstavljaju najsnažnije upozorenje Bajdenove administracije do sada, a izrečene su dan pre nego što bi Blinken trebalo da se sastane sa svojim ruskim kolegom Sergejem Lavrovom u Stokholmu pod sve napetijim okolnostima.
Blinken je ukazao na „dokaze da je Rusija napravila planove za značajne agresivne poteze protiv Ukrajine”, dodajući da ti potezi uključuju „napore da se Ukrajina destabilizuje iznutra, kao i vojne operacije velikih razmera”.
Procene ukrajinske vlade o broju vojnika u blizini njenih granica kreću se od 90.000 do 100.000. Ruske snage su izvele dve velike vojne vežbe u regionu, u aprilu i septembru, i svaki put ostavile značajan broj vojnika i značajne zalihe opreme. Komercijalni sateliti su pokazali koncentracije vojnih vozila.
Kremlj je saopštio da će Putin uskoro održati samit sa Džozefom Bajdenom. Bela kuća je signalizirala da je otvorena za tu ideju, ali datum još nije dogovoren.
Putin je danas predložio da se održe pregovori kako bi se osiguralo da NATO neće prihvatiti nove članice duž ruskih granica.
„U dijalogu sa Sjedinjenim Državama i njihovim saveznicima, insistiraćemo na razvoju konkretnih sporazuma koji isključuju bilo kakvo dalje napredovanje NATO-a na istok i raspoređivanje sistema naoružanja koji nam preti u neposrednoj blizini ruske teritorije“, rekao je Putin. „Predlažemo da započnemo suštinske pregovore o ovom pitanju“.
Postavljanju sistema naoružanja u Istočnoj Evropi izazivao je i ranije krize posebno postavljanje sistema protivvazdušne odbrane u Poljskoj i Rumuniji za koje je Rusija tvrdila da bi mogli da budu centar za raketne udare na Moskvu. Putin je u utorak upozorio da bi Moskva mogla biti prinuđena da gađa Evropu raketama ako bi sistemi protivvazdušne odbrane bili poslati Ukrajini.
Pristupanje bivših sovjetskih i komunističkih zemalja NATO-u dugo je glavobolja za Putina, koji je tvrdio da je Alijansa prekršila uveravanja data sovjetskom lideru Mihailu Gorbačovu da se neće širiti na Istok.
Putin je održao ključno obraćanje na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji 2007. gde je optužio države NATO-a za „ozbiljnu provokaciju koja smanjuje nivo međusobnog poverenja“.
Nuland preti sankcijama
Američka državna podsekretarka za politička pitanja Viktorija Nuland zapretila je Rusiji sankcijama bez presedana zbog situacije u Ukrajini, prenosi Ria Novosti.
Zamenica Entonija Blinkena je naglasila da su Amerika i sve članice NATO „uvek bliske” Ukrajini i podržavaju njenu težnju ka „nezavisnosti, miru, teritorijalnom integritetu i suverenitetu, kao i dostojanstvenoj, pravednoj evropskoj budućnosti”. Prema rečima Nulandove, pregovori o Donbasu su zašli u ćorsokak, a od sporazuma iz Minska „mnogo toga se ne sprovodi“. Pošto, kako je kazala, vidimo da nema alternative „vreme je da počnemo nešto da radimo, a ne samo da govorimo o sporazumima iz Minska“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
