Moharhije, sultanati, carstva: Koliko ih u svetu ima?

Svet danas poznaje oko 44 monarhije i samo jedno carstvo – Japan.

Monarhija je oblik vladavine u kojoj grupa, obično rodno povezanih osoba koja predstavlja dinastiju, oličava nacionalni indetitet zemlje, a njen vođa je monarh.

Najpoznatije monarhije u Evropi danas su Ujedinjeno Kraljevstvo, Belgija, Danska, Španija, Norveška, Švedska, Holandija… U svetu postoje mnoge nama manje poznate monarhije poput: Antigva i Barbuda, Bahami, Belize, Grenada, Jamajka, Papua Nova Gvineja, Sveti Kristofor i Nevis, Sveta Lucija, Sveti Vinsent i Grenandini, Solomonski Otoci, Tuvalu.

Tu su i poznatije države Australija, Novi Zeland, Kanada. Sve njih vezuje isti šef države, kralj Čarls III. Ove zemlje su članice Komonvelta, britanske zajednice naroda, koja okuplja nekadašnje kolonije, sada nezavisne države.

Postoje monarhije u kojima ne vlada gospodin Čarls III.

To su: Bahrein, Butan, Kambodža, Lesoto, Malezija, Svazi, donosno od 2018. godine Esvatini, Tajland, Tonga.

Kao što možemo da primetimo, to su države/kraljevine na istoku sveta, u koje UK nije izvršila, ili nije uspela, da izvrši svoj uticaj.

Na svetu, tačnije Evropi postoje i tri kneževine: Andora, Lihtenštajn, Monako.

Postoje i sultanati Oman i Brunej. Emirati: Katar, Kuvajt, Sedam državica udruženih u Ujedinjene Arapske Emirate, kao i suverena Papska država Vatikan.

Dalje, poznati su još i Sultanati: Oman, Brunej;

Emirati: Katar, Kuvajt, Sedam državica udruženih u Ujedinjene Arapske Emirate; kao i suverena Papska država Vatikan.

Kneževina Andora

Andora je šesta najmanja nacija u Evropi, koja ima površinu od 468 km² i sa populacijom od oko 85.000. Njen glavni grad Andora la Velja ima svega nešto više od 20.000 stanovnika. Službeni jezik je katalonski, vrlo često se koriste španski, francuski i portugalski jezik. Iako nije članica EU, evro je zvanična valuta.

Prema jednoj legendi, Karlo Veliki je poveljom dodelio zemlju Andorcima kako bi nagradio njihovu borbu protiv Mavara. Kontrola nad teritorijom prešla je u ruke grofa od Urhela, potom su se o njoj zajednički starali biskup od Urhela i porodica Kaboe koju su nasledili grofovi pokrajine Foa. Dva vladaoca (jedan svetovni i drugi crkveni) često su se sukobljavali oko prava prvenstva nad dolinom.

Andora je po organizaciji parlamentarna kneževina, čiji su su kneževi predsednik Francuske i španski biskup.

Antigva i Barbuda

Antigva je španski izraz za „drevni“, a barbuda je za „bradate“. Ostrvo Antigva su Aravaci prvobitno zvali Vadadli i danas je lokalno poznato pod tim imenom. Karibi su se verovatno zvali Barbuda Va’omoni. Kristofer Kolumbo, dok je plovio 1493. godine, možda ga je nazvao Santa Marija la Antigva, po ikoni u španskoj katedrali u Sevilji. Smatra se da se pojam „bradati“ odnosilo ili na muške stanovnike ostrva, ili na tamo prisutna bradata stabla smokve.

Antigva i Barbuda ne dozvoljava diskriminaciju u zapošljavanju, dečijem radu i postoje zakoni protiv nasilja u porodici i zlostavljanja dece. Zabranjena je trgovina ljudima. Iako već dugi niz godina nije izvršena zatvorska kazna, niti je slučaj pokrenut pred sudom, poput ostalih karipskih ostrva, istopolne seksualne aktivnosti su protivzakonite na Antigvi i Barbudi i kažnjavaju se zatvorom, iako se kazne ne sprovode. U toku je nekoliko pokreta za ukidanje zakona o kažnjavaju LGBT ljudi.

Australija

Zvanično Komonvelt Australija. Ime Australija nastalo je od latinske reči Australis, što znači „sa juga“. Priče o „nepoznatoj južnoj zemlji“ iz doba starog Rima bile su uobičajene u srednjovekovnoj geografiji, iako nisu imale uporište u stvarnom znanju o kontinentu.

Procenjuje se da su se prvi ljudi naselili u Australiju pre 42.000. Nakon Drugog svetskog rata, pa do 2000. godine, skoro 5,9 miliona ljudi imigriralo je u zemlju, što znači da je skoro dvoje od svakih sedam Australijanaca rođeno u inostranstvu.

I na čelu ove države je Čarls III.

Kraljevina Bahrein

Po veličini je najmanja arpaska država koja se nalazi u Persijskom zalivu. Ljudi su naselili današnji Bahrein još u periodu pre nove ere. Usled važnog strateškog položaja, ostrvom su vladali u raznim periodima Asirci, Vavilonci, Grci, Persijanci i Arapi, pod kojim je ostrvo postalo muslimanska država. U periodu pre nove ere, Bahrein se zvao Dilmun.

Strateška pozicija između Zapada i Istoka, plodno zemljište, sveža voda i biseri su načinili da je Bahrein još ranije postao urban region. Potraga za biserima u Persijskom zalivu je predstavljala glavni izvor prihoda i točak ekonomije, sve do ranog 20. veka, kada je 1930. godine pronađena nafta.

Belize

Civilizacija Maja proširila se na područje Beliza između 1500. godine p. n. e. i 300 godine, i cvetala je do oko 1200 godine. Kontakt sa Evropom počeo je 1502. godine kada je Kristofer Kolumbo plovio duž Honduraškog zaliva.

Evropsko istraživanje započeli su engleski doseljenici 1638. godine, dok su ovaj period obeležile i Španija i Velika Britanija. Obe su smatrale da imaju pravo na zemlju sve dok Britanija nije pobedila Španiju u bici kod Sent Džordž Kaja na samom kraju 18. veka. Ova oblast je britanska kolonija od 1840. godine, poznata kao Britanski Honduras.

Nezavisnost od Ujedinjenog Kraljevstva je ostvarena 21. septembra 1981, mada je monarh i dalje Čarls III.

Što se tiče stanovništva, Mestici su ljudi mešovitog porekla – španskog i porekla Maja. Prvobitno su došli u Belize 1847. godine, da bi izbegli rat kasti, koji se dogodio kada su se hiljade Maja digle protiv države u Jukatanu i masakrirali preko jedne trećine stanovništva. Preživeli su pobegli preko granica na britansku teritoriju.

S druge strane, postoji Menonitsko stanovništvo čiju vćinu čine takozvani ruski menoniti nemačkog porekla koji su se nastanili u Ruskom carstvu tokom 18. i 19. veka. Većina ruskih menonita živi u naseljima poput Španskog vidikovca, Malog Belizea i Blu Krika.

Belize ima relativno visoke stope nasilnog kriminala. Većina nasilja u Belizeu potiče od bandi koje trguju drogom i ljudima.

Butan

Ime verovatno potiče od sanskritske reči „Bhu-Utthan“ što znači „planinski region“. Postoji i druga teorija koja kaže da ime zemlje potiče od sanskritske reči „Bhoṭa-anta“, što u bukvalnom prevodu znači kraj „Tibeta“, što ima smisla, jer je Butan odmah na južnoj strani Tibeta.

Devedesetih godina 20. veka Butan je proterao skoro jednu petinu svog stanovništva pod izgovorom „očuvanja svoje tibetanske budističke Mahajana kulture i identiteta”, tvrdeći da su proterani bili ilegalni stanovnici. Odluka je bila motivisana zabrinutošću da će brzo rastuća Nepalska hindu manjina preuzeti zemlju, kao što su slični događaji doveli do kolapsa u obližnjem kraljevstvu Sikim 1975. godine. Nepalci su navodno bili izloženi maltretiranju i hapšenjima.

Bez interneta i televizije

U Butanu, TV i internet su zvanično bili zabranjeni sve do 1999. godine. Ali, bilo je nemoguće izolovati celu zemlju od savremenih tehnologija, pa je kralj odlučio da ukine ovu zabranu.

U tom pogledu, Butan je poslednja zemlja na svetu koje počela da koristi televiziju.

Ministarstvo sreće

Da bi se povelo računa o unutrašnjem miru ljudi, 2008. je oformljen Veliki nacionalni komitet za sreću. Čak i anketa za popis građana ima odeljak u kom možete da se izjasnite da li ste srećni ili ne.

Šta više, postoji i Ministarstvo sreće i ono prati bruto nacionalnu sreću.

Nema beskućnika

U Butanu nema nijedne osobe koja živi na ulici. Ukoliko neko izgubi svoj dom, mora samo da ode do kralja, koji potom dodeljuje komad zemlje na kome može da se izgradi kuća i zasadi povrće.

Sada je sasvim jasno zašto se Butanci smatraju srećnima.

Besplatno zdravstvo

Svaki žitelj Butana ima pravo na besplatnu zdravstvenu negu. Obe medicine, i tradicionalna i klasična su podjednako zastupljene u Butanu i osoba sama može da odluči kojom metodom želi da se leči.

Nacionalni kodeks oblačenja

Butanci nose tradicionalnu garderobu. Muškarci nose tešku odeždu dugu do kolena, a žene nose duge haljine. Socijalni status i položaj osobe se mogu identifikovati pomoću ešarpe koja se prebacuje preko levog ramena. Obični ljudi nose bele šalove, a plemstvo i monasi nose žute.

Zabrana pušenja

Kralj Butana je doneo zakon koji zabranjuje gajenje, preradu i prodaju duvana u zemlji. Nemoguće je kupiti duvan u Butanu. Turisti koji uspeju da pribave sve potrebne dokumente za prelazak granice moraju da plate i veliki namet ukoliko žele da unesu cigarete u zemlju sa sobom.

Izazovni turizam

Iako je kralj otvori zemlju za turističke posete, ne dozvoljava se pristup svim delovima zemlje. Butan možete posetiti samo sa grupom drugih turista.

Svi dokumenti i vize su izdati od strane jedne kompanije koju imenuje država. Da biste dobili dozvolu, morate da platite sve troškove unapred.

U zemlji, putovanja su moguća samo sa vodičem: nikada nećete imati priliku da sami prošetate.

Postoji samo jedna avio-kompanija koja upravlja svim letovima u i iz zemlje, a cene u hotelima određuje vlada.

Tradicija nasleđivanja

U Butanu žene su poštovane, a njihova tradicija nasleđivanja to i dokazuje. Sva nepokretna i pokretna imovina poput domova, stoke i zemlje odlazi najstarijoj ćerci, a ne sinu.

Tradicionalna venčanja

U Butanu je zabranjeno venčati se sa strancem. Kralj čini sve da bi sačuvao njihovu jedinstvenost i izolovao Butan od ostatka sveta.

Tokom ceremonije venčanja, monasi čitaju mantre. Smatra se da ovaj proces omogućuje upravo venčanom paru da uspostavi usku mentalnu vezu. Tu je takođe i Čangpoed ritual koji predstavlja prinošenje dara, lokalno pripremljenog napitka božanstvima. Posle darivanja, ostatak pića se poslužuje i dele ga i mlada i mladoženja.

Uzgred, po pravilu, muškarac dolazi u ženin dom, a kada on zaradi dovoljno novca, mogu se preseliti u drugu kuću.

U prestonici, Butanu, nema semafora u saobraćaju, ali to nije problem za stanovnike. Takođe, svi znaci su ručno nacrtani.

Jordan

Sunitski islam, koji praktikuje oko 95 odsto stanovništva, dominantna je religija i koegzistira sa autohtonom hrišćanskom manjinom. Jordan je više puta nazivan „oazom stabilnosti” u turbulentnom regionu. On je uglavnom nepogođen nasiljem koje je zahvatilo region nakon Arapskog proljeća 2010.

Već od 1948. godine Jordan je prihvatio izbeglice iz više susednih zemalja. Prema popisu iz 2015. godine, u Jordanu je procenjeno 2,1 milion palestinskih i 1,4 miliona sirijskih izbeglica. Kraljevstvo je takođe utočište hiljadama iračkih hrišćana koji su izbegli od progona Islamske države.

Sultanat Oman

Oman je vekovima bio važno trgovačko središte. Godine 1508. Portugalci su zauzeli glavnu luku, Maskat i držali je do dolaska Osmanlija 1659. Turci su isterani 1741. kad je Ahmed ibn Said osnovao sadašnju vladarsku dinastiju.

U početku 19. veka Oman je izrastao u značajnu regionalnu silu sa posedima u Beludžistanu i Zanzibaru. Od 1891. do 1971. bio je britanski protektorat. Godinu dana pre odlaska Britanaca današnji sultan je zbacio svog oca, Saida ibn Taimura, nakon čega je započeo modernizaciju zemlje, a 1996. i ograničenu demokratizaciju.

Nezavisna Država Papua Nova Gvineja

Većina stanovništva živi u tradicionalnim domorodačkim društvima gde se bavi primitivnim poljoprivrednim radnjama.

Ova društva i plemena su na poseban način priznata u okviru ustava. Preambula ustava izražava želju da tradicionalna sela i zajednice ostanu vidljivi deo društva Papue Nove Gvineje kao i želju za aktivnim koracima ka njihovom očuvanju.

Zaštićena područja obuhvataju 97 odsto državne teritorije. Vlasnici zemlje mogu biti samo državljani Papue Nove Gvineje.

Kraljevina Estvatini

Odnosno, ranije je bila Svazilend. Danas je utvrđeno da je sadašnja teritorija Esvatinija nastanjena još od vremena kamenog doba.

Arheološkim iskopavanjem pronađeni su ostaci ljudske naseobine od pre 110.000 godina.

Takođe su nađeni i ostaci drevnih nomadskih afričkih naroda, poput Soto i Ntungva-Nguni klanova.

Vekovima pre konstituisanja moderne države, dogodila se velika centralno-afrička migracija sa obala ka centru kontinenta, kada se jedan od klanova Nguni naroda (današnji Zulu i Hosa plemena) naselio oko današnjeg Maputa u Mozambiku.