Moldavija: Glasanje u strahu od „ruskih ljudi“

Izbori će ipak biti težak test za proevropske vlasti, piše Dojče vele.

Samo dva dana pred lokalne izbore u Moldaviji zabranjeno je učešće Stranke šansi koja se povezuje sa odbeglim oligarhom Ilanom Sorom.

Obaveštajna služba optužuje Sora da je pomogao pri ubacivanju pedeset miliona evra u zemlju, novca navodno namenjenog za organizovanje protesta protiv proevropskih vlasti i „kupovinu“ glasača pred izbore u nedelju.

Šef moldavske obaveštajno-bezbednosne službe (SIS) Aleksandru Musteata u ponedeljak (30. oktobara) rekao je da SIS poseduje informacije i dokaze da će Rusija uticati na izbore koji se u Moldaviji održavaju u nedelju.

„To se radi putem različitih metoda, uključujući i nelegalno finansiranje stranaka tokom izborne kampanje, kupovinu glasova i korumpiranje kandidata, ali i kroz kampanje dezinformisanja“, rekao je šef SIS.

U tom kontekstu, Musteata je pozvao Komisiju za vanredne situacije da odmah zatvori šest televizijskih stanica i 31 internet-portal koji su uključeni u „informativne napade na Moldaviju“.

Prethodno su suspendovane licence šest drugih televizijskih stanica i blokirano na desetine sajtova koji opravdavaju rat Rusije protiv Ukrajine.

Komplikovan geopolitički kontekst

Lokalni izbori u nedelju (5. novembar) testiraće proevropsku vlast nakon dve godine mandata – perioda tokom kojeg je Moldavija uspela da postane kandidat za članstvo u EU, dok se nalazila u senci ruske agresije protiv Ukrajine.

Međutim, rat u neposrednoj blizini značajno je uticao na privredu male države između Rumunije i Ukrajine. Prošle godine, kao rezultat ruske ucene, Moldavija je doživela najgoru energetsku krizu u istoriji, koja je rezultirala inflacijom od preko 30 odsto.

I dalje izuzetno jaka ruska propaganda iskoristila je taj rast cena da kompromituje proevropsku vladu. Iako je vlada, uz pomoć EU i drugih spoljnih partnera, uspela da nadoknadi 50 odsto računa građana prošle zime, finansijski teret za porodice ostao je veoma visok, što je, prema anketama, naštetilo ugledu vladajuće Stranke akcije i solidarnosti (PAS).

Ipak, građani i dalje imaju najviše poverenja u tu stranku reformske predsednice Maje Sandu.

Već više od godinu dana Kišinjev nije kupio nijedan kubni metar gasa od ruske korporacije Gazprom, a u naredne dve godine biće puštena u rad dva visokonaponska voda koja će povezati energetski sistem zemlje sa Rumunijom.

Već je u funkciji i moldavski gasovod povezan sa Rumunijom. To znači da zemlja više neće zavisiti ni od ruskog gasa, ni od proizvodnje električne energije (koja se bazira na ruskom gasu) u elektrani Kučiurgan, koju kontroliše proruski separatistički režim u Pridnjestrovlju.

Glavna tema: Predsednički izbori 2024.

Lokalni izbori važni su i s obzirom na predsedničke izbore 2024. godine. Od početka ruske invazije na Ukrajinu, Kremlj je preduzeo mnoge napore kako bi destabilizovao Moldaviju i srušio ustavni poredak u toj zemlji, sa ciljem da blokira njen evropski kurs.

Rusiji su u tome pomagale i još uvek pomažu stranke korumpiranih oligarha koji su pobegli iz zemlje nakon neuspelog pokušaja državnog udara 2019.

Osobe koje su već osuđene ili su na međunarodnim poternicama, uz podršku iz Moskve, udružile su svoj finansijski kapital i ulažu velika sredstva u razne stranke i kandidate.

Iako su njihovi kandidati do sada služili samo proruskim strankama i bili odlučni protivnici procesa pridruživanja Moldavije Evropskoj uniji, neki od njih sada tvrde da su proevropski orijentisani. Jedni se okreću sredini društva, dok drugi hvale Rusiju i Putinove postupke u Ukrajini.

Prema anketama, 30 odsto Moldavaca opravdava rusku invaziju na Ukrajinu.

Procene vlasti su jasne: kriminalna grupa želi da povrati kontrolu nad zemljom kako bi je učinila dostupnom Putinu.

Nakon što je Ustavni sud zabranio stranku SOR odbeglog oligarha Ilana Sora, koja je klasifikovana kao kriminalna organizacija, on je u aktuelnoj kampanji aktivirao nekoliko drugih stranaka koje postoje samo formalno, a za koje su moldavski tužioci tvrdili da se finansiraju potpuno ilegalnim metodama. Sada je jedna od njih zabranjena.

Gotovo svake sedmice policija vrši racije tokom kojih pronalazi ogromne količine novca. Novac je u zemlju navodno donošen u gotovini, putem kurira, ponekad uz konsultacije sa graničnom policijom ili putem kreditnih kartica izdatih u Dubaiju.

Ilan Sor, koji je najverovatnije u Izraelu, nalazi se na listi međunarodnih sankcija EU, SAD i drugih država – kao i Vladimir Plahotnjuk, još jedan oligarh kojeg traži moldavsko pravosuđe zbog pljačke zemlje u periodu od 2014. do 2019. godine.

Plahotnjuk je kontrolisao državne institucije preko parlamentarne većine korumpiranih poslanika tokom zloglasnog „pljačkanja milijarde“. U to vreme iz moldavskog bankarskog sistema nestalo je oko milijardu dolara. Za sada nema pouzdanih informacija o tome gde se oligarh nalazi.

Borba za glavni grad

Najvažnija politička borba na izborima vodiće se oko glavnog grada Kišinjeva. Za mesto gradonačelnika prijavilo se 27 kandidata – što je rekordan broj.

Kandidati sa najvećim izgledima su aktuelni gradonačelnik Jon Čeban, koji vodi u anketama, i kandidat PAS-a Lilijan Karp.

Čeban, nekada vodeći član Komunističke partije, na mesto gradonačelnika je 2019. godine došao uz podršku socijalista predvođenih proruskim predsednikom Igorom Dodonom. Sada je lider nove stranke pod imenom „Alternativni nacionalni pokret“, koja zvanično podržava evropsku integraciju.

Nakon potpisivanja Sporazuma o pridruživanju između Republike Moldavije i EU 2014. godine, Čeban je rekao da će taj sporazum odvesti zemlju „do katastrofe“.

Njegov glavni protivkandidat, Lilijan Karp, poslanik je stranke PAS u moldavskom parlamentu, predsednik parlamentarne Komisije za nacionalnu bezbednost i zagovornik ujedinjenja Moldavije sa Rumunijom.

Prema najnovijim anketama, širom zemlje vladajuća stranka PAS može da očekuje oko 20 odsto glasova. Sledi blok komunista i socijalista s nešto manje od 12 procenata i Čebanov pokret sa oko šest odsto glasova.