Foto: EPA-EFE/DUMITRU DORUOvonedeljni izbori u Moldaviji i Gruziji pretvaraju se u otrežnjujuću proveru stvarnosti za Evropsku uniju koja se sve više nalazi na začelju u borbi za uticaj sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, piše Politico.
Godinama je EU bila uverena da će njena liberalna, demokratska agenda na kraju otrgnuti Gruziju i Moldaviju od orbite Kremlja ka Zapadu – poverenje koje su pojačale ankete koje sugerišu da obe zemlje imaju veliku većinu za članstvo u EU.
Ovonedeljni izbori sada sugerišu da je optimistična vizija EU sve neizvesnija. Moldavija je u nedelju glasala za članstvo u EU samo tesnom razlikom – 50,4 odsto glasača „za“ a populistička vladajuća partija Gruzije „Gruzijski san“ za koju se očekuje da će pobediti u subotu na izborima u Gruziji sledi neliberalnu agendu koja će onemogućiti članstvo u EU.
Za EU je odlučnost njenog protivnika u Moskvi zastrašujuća.
Očigledno je da je Kremlj – uprkos ratu u Ukrajini – i dalje spreman da uloži veliki novac u kampanje kupovine glasova i dezinformacija kako bi ponovo potvrdio svoju šapu nad bivšim sovjetskim teritorijama.
I u Moldaviji i u Gruziji, Moskva napreduje sa propagandnim narativom da se zemlje koje sprovode pro-EU ili pro-NATO agenda igraju vatrom, preporučujući neutralnost kao protivotrov.
Zaprepašćena rezultatom, moldavska pro-EU predsednica Maja Sandu požalila se na „napad Rusije bez presedana na slobodu i demokratiju naše zemlje“.
Iako su nedavne ankete pokazale da je većina od oko 60 odsto glasova za ulazak u blok, činilo se veći deo noći da će pobediti tabor protiv EU.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen brzo je naglasila da je tesan rezultat rezultat ruskih prljavih trikova, i insistirala je da će Brisel nastaviti sa uvođenjem Moldavije u blok.
„Suočavajući se sa ruskom hibridnom taktikom, Moldavija pokazuje da je nezavisna, jaka i da želi evropsku budućnost“, rekla je ona.
Ipak, rezultat u Moldaviji otkriva granice uticaja EU baš u trenutku kada se Putin stilizuje kao deo šireg antizapadnog saveza.
Putin će danas ugostiti kineskog predsednika Si Đinpinga, indijskog premijera Narendru Modija, iranskog predsednika Masuda Pezeškijana i turskog Redžepa Tajipa Erdogana i više od 15 drugih šefova država na razgovorima u ruskom gradu Kazanju.
Moskva se zalagala za prijem nekoliko novih zemalja u format BRIKS-a, koji je osmišljen da ujedini ekonomije u razvoju kako bi se suprotstavile evro-američkim interesima, i želi da to iskoristi za osporavanje američkog dolara.
Mito i dezinformacije
Malo je sumnje u razmere ruske intervencije u Moldaviji.
U izjavi nakon prebrojavanja, vođa posmatračke misije Nacionalnog demokratskog instituta, bivši ministar inostranih poslova Finske Peka Haavisto, izvestio je o široko rasprostranjenim naporima da se podrije proces.
„Najveća pretnja integritetu ovih izbora bila je široka i usklađena kampanja zlonamernog stranog uticaja iz Rusije koja sarađuje sa moldavskim akterima kroz manipulaciju informacijama, kupovinu glasova i drugo nezakonito finansiranje političkih aktivnosti“, rekao je on.
Moldavci su pokazali otpornost pred neviđenim stranim mešanjem, rekao je američki kongresmen Piter Roskam, koji je predvodio posmatračku misiju Međunarodnog republikanskog instituta.
Moldavski zvaničnici su u više navrata alarmirali zbog ogromnih suma ruskog novca koji su se prelivali na račune običnih birača u nedeljama koje su prethodile glasanju.
Vlasti optužuju Moskvu i njene lokalne zastupnike da pokušavaju da iskoriste gotovinu da gurnu ljude da se protive članstvu u EU i da se ujedine iza proruskog izazivača koji stoji protiv Sandua.
„Govorimo od oko 20 odsto korumpiranih glasova i procenjenoj operaciji mešanja Rusije od 150 miliona evra“, rekao je Valeriu Paša, programski menadžer u Moldaviji, istraživačkom centru WatchDog.MD Community.
„Bez ovog masovnog podmićivanja glasanjem rezultat bi izgledao potpuno drugačije. Dakle, u ovim veoma teškim uslovima, činjenica da još uvek imamo većinu glasova za, već je veoma dobar rezultat“.
„Preliminarni rezultati izbora ističu izazove sa kojima se Brisel suočava u proširenju članstva u EU na postsovjetske zemlje“, rekla je Marta Mučnik, analitičarka Krizne grupe.
„S obzirom da se Moldavija priprema za parlamentarne izbore 2025. godine, ove podele će verovatno oblikovati politički diskurs u narednim mesecima“.
To je loše za Gruziju, gde partija Gruzijski san traži većinu na parlamentarnim izborima u subotu, obećavajući da će zabraniti čitavu opoziciju ako dobije dovoljno glasova.
Dramatična kampanja dolazi usred upozorenja o zarobljavanju države od strane Rusije, pošto je zemlja inspirisana Moskvom usvojila brojne nedemokratske zakone medju njima i zakon o stranim agentima.
„Vreme je da se zapadni kreatori politike probude sa činjenicom da ruski rat nije ograničen samo na Ukrajinu – radi se o preuzimanju demokratskog sveta bilo gde gde Moskva misli da može da izvrši uticaj“, rekla je Ivana Stradner iz Vašingtonske Fondacije za odbranu demokratije.
„I dok evropski i američki zvaničnici koji nisu skloni riziku razmišljaju o individualnim taktikama, Putin ima strategiju koju koristi da pokuša da pobedi“.
Za Sandua, nisu samo zemlje kandidati za EU te koje bi trebalo da budu zabrinute. Svi su u opasnosti.
„Tačno je da možete lakše oštetiti demokratski proces u maloj zemlji“, rekla je. „Ali kada se ove prakse testiraju u manjim zemljama, mogu se isprobati i u drugim zemljama.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
