Moldavija u nedelju glasa: Zašto ovo nisu obični izbori i koje je tajno oružje Rusije?

Podsetimo, u nedelju se u Moldaviji održavaju predsednički izbori i referendum o ulasku u EU.

Zlonamerni akteri, finansirani od stranih izvora, rade na tome da utiču na javnost u zemlji. A njihova meta je predsednica Maja Sandu – koja se bori ne samo za reizbor, već i za budućnost svoje zemlje kao evropske demokratije, piše u tekstu za Politico Kristina ViIfor, suosnivačica #ShePersisted, globalne platforme za adresiranje digitalnih pretnji ženama liderima.

Kao prva žena predsednica Moldavije, Sanduina kandidatura je postala nulta osnova za nalet napada rodno zasnovanih dezinformacija, koji su svi osmišljeni da potkopaju njeno liderstvo i poremete nacionalni referendum o članstvu u EU.

Ovo nisu obični izbori. To je sveobuhvatni napad na suverenitet Moldavije, a u srcu bitke leži jedna jednostavna istina: ko god kontroliše naraciju, određuje budućnost Moldavije.

U prepunom polju od 10 kandidata, očekuje se da Sandu pobedi u prvom krugu, uprkos svim naporima da je solabe i diskredituje nju i žene koje rade u njenoj administraciji.

Ovi napadi su rodno orijentisani, podmukli i nemilosrdni, sa ciljem da se iskoriste tradicionalne rodne norme u zemlji u kojoj 97 odsto stanovništva veruje da žene treba da budu „negovane i zaštićene od strane muškaraca“.

Ali ovde se ne radi o tradicionalnim vrednostima – radi se o manipulisanju njima kako bi se održala ruska vlast nad Moldavijom.

Dezinformacije koje ciljaju na žene liderke nisu samo žensko pitanje. To je pitanje demokratije; to je pitanje ljudskih prava; a u digitalnom dobu to je i pitanje nacionalne bezbednosti. Ove naoružane laži imaju za cilj da polome temelje participativnog upravljanja i naruše poverenje u demokratiju.

Naša organizacija, #ShePersisted, prati ove toksične trendove od 2022. godine, identifikujući uobičajene rodne narative namenjene ženama u politici na velikim digitalnim platformama u zemljama poput Italije, Mađarske i Ukrajine. Sada je Moldavija postala poslednje bojno polje u ruskoj knjizi destabilizacije.

Paralele sa SAD su ovde upadljive. Slično kao potpredsednica Kamala Haris, koja je na sličan način bila meta kampanja dezinformacija, Sanduova kandidatura je bila gromobran za mizoginiju prekrivenu političkom retorikom. I baš kao što smo videli lažne tvrdnje o Harisovom identitetu i kvalifikacijama, platforme društvenih medija u Moldaviji su prepune lažnih video snimaka i teorija zavere usmerenih na aktuelnog predsednika.

Obe žene su se suočile sa najezdom digitalnih napada osmišljenih da oslabe poverenje javnosti u njihovo vođstvo – napadi koji su rodno, rasistički i ksenofobični – i nije slučajno da se ovi narativi tako lako šire. Algoritmi društvenih medija nagrađuju sadržaje koji najviše podele. Za Kremlj, manipulisanje onlajn diskursom pomoću algoritama za igre je lako kao pucanje ribe u buretu, a sve zahvaljujući oligarsima tehnologije koji neguju ovo okruženje, gde digitalna izobličenja cvetaju u ime držanja korisnika privučenima, a oglašivača koji plaćaju.

Naročito u Moldaviji, maligni akteri su eksplicitno proruski orijentisani, koristeći neautentično i koordinisano ponašanje da započnu i pojačaju svoje napade. A kampanje su deo šire strategije za destabilizaciju zemlje, izbacivanje proevropskog Sandua i povlačenje Moldavije nazad u rusku orbitu.

Kremlj koristi duboke lažne priče i lažne narative – tvrdnje da će ukrajinski F-16 uskoro sleteti na tlo Moldavije i izmišljanje priča o obaveznom „seksualnom obrazovanju“ koje je propisala EU – odražava haos koji je pokušao da seje na izborima u SAD 2016. Njegove metode su, međutim, postale sofisticiranije. Prema zajedničkoj izjavi SAD, Kanade i Ujedinjenog Kraljevstva, Rusija sada aktivno koristi „dezinformacije, kriminalne i tajne aktivnosti i korupciju da podriva suverenitet i demokratske procese“ na predstojećim izborima u Moldaviji.

Ipak, uprkos crvenom upozorenju, i dalje su uglavnom kompanije digitalnih medija sa sedištem u SAD koje se ponašaju kao moderni profiteri u sukobima.

Naša organizacija, #ShePersisted, prati ove toksične trendove od 2022. identifikujući uobičajene rodne narative namenjene ženama u politici na velikim digitalnim platformama u zemljama poput Italije, Mađarske i Ukrajine. Sada je Moldavija postala poslednje bojno polje u ruskoj knjizi destabilizacije.

Od lažiranja njene ostavke dok nosi hidžab do nuđenja mita biračima da odbiju integraciju Moldavije u EU, manipulacija je koliko i opasna, toliko višestruka.

U jednom slučaju, prognani oligarh i opozicioni lider Ilan Šor – koji je nadaleko poznat kao „čovek Moskve u Moldaviji“ – koristio je Fejsbuk da postavi stotine oglasa koji su pregledani 155 miliona puta.

A činjenica da je to mogao da uradi dok, u stvari, nije u Moldaviji, svedoči o moćnoj onlajn infrastrukturi koju mu je pružala, pošto Meta više puta nije uspeo da prati i ukloni ove koordinisane kampanje.

Ali pretnje nisu ograničene na političku manipulaciju. Trgovci ljudima i prevaranti koriste ove iste platforme kako bi viktimizirali i Moldavce.

U zemlji u kojoj je 80 odsto stanovništva duboko zabrinuto zbog trgovine ljudima, platforme društvenih medija postale su primarno sredstvo za trgovce ljudima, ciljajući na ranjive žene i devojke.

I šta je Meta uradila? Skoro ništa. Bez obzira na jasnu zloupotrebu, giganti društvenih medija nastavljaju da daju prioritet profitu nad bezbednošću, omogućavajući da napreduju i rodno uslovljene dezinformacije i kriminalna eksploatacija.

Za Moldaviju je put koji je pred nnjom sada prepun opasnosti – to je put koji SAD dobro poznaju. I dok se Sandu priprema za tesne izbore, nemoguće je ignorisati paralele između izazova sa kojima se suočavaju žene lideri širom sveta.

Bilo da se radi o Haris ili Sandu, rodne dezinformacije su među najmoćnijim alatima koje loši akteri koriste da naruše demokratski napredak širom sveta danas.

A ako platforme društvenih medija ne pojačaju primenu svojih pravila – uklanjaju postove koji podstiču nasilje, onemogućavaju naloge koji šire rodno neistine i ograničavaju širenje dezinformacija – oni će nastaviti da budu saučesnici u koroziji demokratije.

Izbori u Moldaviji nisu samo borba za političku budućnost jedne žene, to je borba za budućnost same demokratije.

Kao i svaka dobra borba, ona zahteva akciju – u ovom slučaju, i onlajn i van njega. I ako sada ne uspemo da se pozabavimo oružjem rodnih dezinformacija, sledeće bojno polje bi moglo biti mnogo bliže kući.