Rusko mešanje i dijaspora koja je odiglala ključnu ulogu: Analiza predsedničkih izbora u Moldaviji

Aktuelna predsednica Maja Sandu osvojila je 54,9 odsto glasova, u poređenju sa 45 odsto glasova za Aleksandra Stojanogla, 57-godišnjeg bivšeg tužioca kojeg podržavaju proruski socijalisti.

Drugi krug izbora smatran je ključnim pokazateljem – da li će dugoročno geopolitičko usmerenje zemlje biti prema Rusiji ili Evropi, piše Gardijan.

Predsednička funkcija nosi značajna ovlašćenja u oblastima kao što su spoljna politika i nacionalna bezbednost i mandat traje četiri godine.

Rani rezultati su pokazali da je velika moldavska dijaspora, koja čini oko 20 odsto odsto biračkog tela, u velikoj meri glasala za Sandu. Ovaj rezultat će značajno ojačati predsednicu i njenu dugoročnu agendu za EU.

U svom pobedničkom govoru, nakon što su skoro svi glasovi prebrojani, Sandu je rekla da je slušala glasove svojih pristalica i protivnika. Izjavila je da će njen primarni cilj u narednim godinama biti da služi kao predsednica za sve građane.

„Danas ste, dragi Moldavci, dali lekciju iz demokratije, vrednu da bude zapisana u udžbenicima istorije… Sloboda, istina i pravda su pobedili“, naglasila je ona.

Pozicija Sandu je, čini se, bila oslabljena nakon referenduma – da li građani Moldavije podržavaju integraciju u EU, a koji prošao sa minimalnom razlikom za članstvo u Uniju.

Tada je održan i prvi krug predsedničkih izbora, a Sandu je tada osvojila 42 odsto glasova.

Ishod izbora biće dočekan u Briselu nedelju dana nakon što je Gruzija, još jedna bivša sovjetska država koja se nada pridruživanju EU, ponovo izabrala partiju koju većina država Unije vidi kao sve više proruskog i autoritarnog usmerenja.

U nedelju uveče, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen čestitala je Sandu na pobedi i „evropskoj budućnosti zemlje“.

„Potrebna je retka vrsta snage da se prevaziđu izazovi sa kojima ste se suočili na ovim izborima. Drago mi je što ćemo nastaviti da radimo zajedno ka evropskoj budućnosti Moldavije i njenih građana“,napisala je fon der Lajen na društvenoj mreži X

EU je Moldaviji obećala višegodišnji paket od 1,8 milijardi evra kako bi joj pomogla na putu pristupanja koji je zvanično započet u junu. Sandu se obavezala da će „raditi dan i noć“ kako bi Moldavija postala članica EU do 2030. godine.

Od raspada Sovjetskog Saveza, Moldavija se kretala između proruskih i prozapadnih pravaca. Međutim, pod vođstvom Sandu, bivše savetnice Svetske banke, ova zemlja ubrzala je napore da se oslobodi uticaja Moskve, dok rat u susednoj Ukrajini traje.

Oba kruga predsedničkih izbora, kao i glasanje na referendumu za EU, bila su obeležena optužbama za rusko mešanje.

Mesecima su Sandu i njeni saveznici optuživali Rusiju i njene posrednike za vođenje velike kampanje kupovine glasova i dezinformacija kako bi uticali na izbore.

Optužbe za kupovinu glasova i rusko mešanje

Moldavska dijaspora igrala je ključnu ulogu na predsedničkim izborima i na nacionalnom referendumu održanom 20. oktobra, kada je tesna većina od 50,35 odsto glasala za osiguranje puta Moldavije ka članstvu u EU.

Međutim, rezultati glasanja, uključujući nedeljne izbore, bili su zasenjeni tvrdnjama o velikoj šemi za kupovinu glasova i zastrašivanju birača.

Umesto da osvoji ubedljivu podršku kakvu je Sandu priželjkivala, rezultati u obe trke pokazali su da pravosudni sistem Moldavije nije sposoban da adekvatno zaštiti demokratski proces.

U nedelju je moldavska policija saopštila da ima „dokaze“ o organizovanom prevozu birača – što je ilegalno po izbornom zakonu zemlje – do biračkih mesta unutar zemlje i iz inostranstva, i da „istražuje i registruje dokaze u vezi sa avionskim prevozom iz Rusije ka Belorusiji, Azerbejdžanu i Turskoj“.

„Takve mere preduzimaju se kako bi se zaštitio integritet izbornog procesa i osiguralo da svaki glas građana bude slobodno dat bez neprimerenog pritiska ili uticaja“, saopštila je policija, prenosi CNN.

Moldavsko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je u nedelju popodne da su biračka mesta u Frankfurtu (Nemačka), kao i u Liverpulu i Northemptonu (Ujedinjeno Kraljevstvo), bila meta lažnih pretnji bombama, čiji je cilj bio da zaustave proces glasanja.

Predsednički savetnik za nacionalnu bezbednost Stanislav Sekrieru napisao je na platformi X: „Vidimo masovno mešanje Rusije u naš izborni proces,“ za koje je upozorio da ima „veliki potencijal da iskrivi rezultat“ glasanja.

Sekrieru je kasnije dodao da su nacionalni birački sistemi bili meta „kontinuiranih koordinisanih sajber napada“ kako bi se prekinule veze između domaćih biračkih mesta i onih u inostranstvu, te da timovi za sajber bezbednost „rade na suzbijanju ovih pretnji i osiguravanju kontinuiteta sistema.“

Premijer Moldavije Dorin Rečen izjavio je da su ljudi širom zemlje primali „anonimne pretnje smrću putem telefonskih poziva“ u, kako je rekao, „ekstremnom napadu“ radi zastrašivanja birača u bivšoj sovjetskoj republici, koja ima oko 2,5 miliona stanovnika.

Nakon što je glasala u Kišinjevu, Sandu je izjavila novinarima: „Lopovi žele da kupe naš glas, lopovi žele da kupe našu zemlju, ali moć naroda je beskrajno veća“.

Ispred biračkog mesta u glavnom gradu Rumunije, Bukureštu, 20-godišnja studentkinja medicine Silvijana Zestrea izjavila je da će drugi krug biti „konačan korak“ ka budućnosti Moldavije.

„Ljudi moraju da shvate da moramo da izaberemo pravog kandidata koji će ispuniti naša očekivanja. Jer mislim da, čak i ako smo sada dijaspora, niko od nas zapravo nije želeo da ode“.

Moldavska policija otkriva šemu za kupovinu glasov

Nakon dva oktobarska glasanja, moldavska policija je izjavila da je šemu za kupovinu glasova organizovao Ilan Šor, prognani oligarh koji živi u Rusiji i koji je prošle godine osuđen u odsustvu za prevaru i pranje novca. Šor poriče bilo kakvu krivicu.

Tužilaštvo tvrdi da je 39 miliona dolara isplaćeno više od 130.000 primaoca putem međunarodno sankcionisane ruske banke biračima između septembra i oktobra. Antikorupcijske vlasti izvršile su stotine pretresa i zaplenile više od 2,7 miliona dolara (2,5 miliona evra) u gotovini u pokušaju da suzbiju prevaru.

U jednom slučaju u Gagauziji, autonomnom delu Moldavije gde je samo pet odsto glasalo za EU, lekar je priveden nakon što je navodno prisilio 25 stanovnika doma za starije da glasaju za kandidata koga nisu odabrali. Policija je izjavila da ima dokaze, uključujući finansijske transfere iz iste ruske banke.

U subotu, u crkvi u Komratu, glavnom gradu Gagauzije, otac Vasilije izjavio je za Asošijeted pres (Associated Press) da je pozvao ljude da glasaju jer je to „građanska obaveza“ i da nisu imenovali nijednog kandidata.

„Koristimo dobra koja nam država pruža – svetlo, gas“. Sviđalo se nama šta vlada radi ili ne, moramo da glasamo. … Crkva se uvek moli za mir“, rekao je.

U četvrtak su tužioci izvršili raciju u sedištu jedne političke stranke i rekli da je 12 osoba osumnjičeno za isplatu biračima kako bi glasali za određenog kandidata na predsedničkim izborima.

Otvoren je i krivični slučaj u kojem je 40 zaposlenih u državnim agencijama osumnjičeno za primanje izbornih mita.