Moldavska vlada protiv ujedinjenja sa Rumunijom

Premijer Pavel Filip izjavio je da Moldavija treba da bude suverena država, nezavisna od Rumunije. „Previše toga je rečeno o ujedinjenju, identitetu i jeziku a ja želim da se posvetim konkretnom razvoju zemlje. Sve te stvari koje su vezane za sentimentalnost bi trebalo ostaviti za neka bolja vremena“, rekao je on za Gardijan.

Skupu u znak podrške ujedinjenu u moldavskom glavnom gradu Kišinjevu prošlog meseca je prisustvovalo oko 10.000 ljudi, među kojima je bio i bivši rumunski predsednik Trajan Basesku. Rumunski parlament je dva dana kasnije organizovao simbolično glasanje o ujedinjenju, a članovi parlamenta su saglasni da bi pozdravili takav potez Moldavije. Ovi događaji su organizovani tako da se poklope sa obeležavanjem stogodišnjice od kako se Moldavija pridružila tadašnjem kraljevstvu Velike Rumunije.

Težnja bivšeg direktora duvanske kompanije Pavela Filipa je da Moldavija uđe u Evropsku uniju. Ova bivša sovjetska teritorija, inače najsiromašnija zemlja u Evropi, daleko zaostaje iza svojih suseda – uključujući i Rumuniju, koja se pridružila EU 2007. „Sa Rumunijom ćemo zajedno biti u EU“, rekao je Filip. Poslednje ankete su pokazale da njegovo protivljenje ujedinjenju deli većina građana Moldavije, dok 32 odsto podržava pridruživanje Rumuniji.

Zemlja koja se danas zove Moldavija je vekovima bila pod uticajem moćnih suseda, bilo da su u pitanju otomanski sultani ili ruski carevi. Nekada poznata pod imenom Besarabija, teritorija je postala deo Velike Rumunije 1918, ali je pala pod sovjetsku kontrolu 1940. Postala je nezavisna država 1991. nakon raspada Sovjetskog Saveza. Od tada se bori sa siromaštvom, korupcijom i konfliktima u istočnoj enklavi ruskog govornog područja Pridnjestrovlje.

Premijer je rekao da su odnosi sa Rumunijom na „istorijskom vrhuncu“, ali je upozorio strane „igrače“ da se ne mešaju. „Neke zemlje napumpavaju to nacionalističko osećanje i podstiču podelu“, rekao je on, ciljajući na Rusiju i Rumuniju, i dodao: „ali mi ne želimo da budemo uvučeni u tu igru“.

Moldavija je još uvek rastrzana između onih koji su za bliskije veze sa Rusijom, kao što je predsednik Igor Dodon, i Filipa, koji veruje da će proevropske stranke preovladati na parlamentarnim izborima ove jeseni. Nedavna anketa je pokazala da je oko 60 odsto Moldavaca za pridruživanje EU. Međutim, dve najveće proevropske stranke u zemlji, jedna desnog centra i jedna socijaldemokratska, su pet poena u zaostatku u odnosu na Dodonovu Socijalističku stranku koja naginje ka Rusiji. Prethodne dve proevropske koalicije su propale zbog skandala u vezi sa korupcijom.

Premijer Filip je posetio pre nekoliko dana Brisel radi razgovora o sporazumu koji je Moldavija potpisala sa EU 2014. Zvaničnici EU su izrazili zabrinutost zbog toga što Moldavija sporo napreduje u privođenju pravdi kriminalaca koji su proneverili oko milijardu dolara iz državnih banaka, što je lokalno poznato pod nazivom „krađa veka“.

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini rekla je da je „teško razumeti“ odlaganja u istrazi tog zločina. „Radi se o kredibilnosti antikorupcionih reformi u Moldaviji“, naglasila je Mogerini. Zbog ovog skandala bez funkcije su ostala dva bivša premijera iz Filipove stranke, nakon čega je on preuzeo premijersko mesto u januaru 2016. Zvaničnici EU su izrazili žaljenje što Moldavija ignoriše upozorenja stručnjaka Evropskog saveta da zbog novog izbornog zakona postoji rizik da bogati biznismeni steknu neopravdan uticaj na izbore. Zbog odluke Moldavije da se ovaj zakon usvoji EU je zamrzla fondove u vrednosti od 100 miliona evra. Filip je rekao da je ta tema „zatvorena“ i da očekuje da bude upoznat sa uslovima za pristup kreditima i subvencijama EU.