Prvi put u Evropi posle 1945. je jedna zemlja, koja predsedava Evropskom unijom, organizovala događaj koji „činjenički znači naklonost dobu nacizma“, piše danas francuski list Mond.
List navodi da je „Zagreb, koji predsedava EU, organizovao održavanje počasti vojnicima pronacističkog hrvatskog ustaškog režima“ u glavnom gradu Hrvatske i u Sarajevu.
Mond javlja i da je zbog toga više hiljada „duboko potresenih“ građana, protivnika nacizma, održalo demonstracije ispred katedrale u Sarajevu, gde je održana pomen-misa vojnicima ustaškog režima.
Pariski dnevnik podvlači da je „Hrvatska, koja tokom šest meseci predsedava Evropskom unijom, odala počast 16. maja u Zagrebu i Sarajevu, sećanju na vojnike hrvatske pronacističke ustaške države, koje su likvidirali pripadnici jugoslovenskog pokreta otpora 1945“.
„To ‘obeležavanje Blajburga’ se obično održava u istoimenom selu u Koruškoj, u Austriji, gde su poražene ustaše zarobljene i likvidirane od strane komunističkih partizana na kraju Drugog svetskog rata“, dodaje Mond.
I napominje da je, u početku „ta prikrivena manifestacija, otkako je Hrvatska postala nezavisna 1991, postala mesto okupljanja hrvatskih i evropskih neonacista“.
A budući da su austrijske vlasti ove godine zabranile to okupljanje, piše Mond, „hrvatski parlament je odlučio da obeležavanje organizuje na jednom groblju u Zagrebu i, uz podršku Katoličke crkve i (nacionalističke) Hrvatske demokratske zajednice u Bosni, takođe, u katedrali u Sarajevu“.
„Mada je takav pomen uobičajen u Hrvatskoj u poslednjih trideset godina, saopštenje da će misu održati i nadbiskup Sarajeva, kardinal Vinko Puljić, duboko je potreslo građane glavnog grada Bosne i Hercegovine“, piše pariski dnevnik.
I, kako ističe, „zbog toga su već više nedelja antifašističke organizacije i predstavnici jevrejske, srpske i romske zajednice, čiji su pripadnici bili najveće žrtve nacističkog terora između 1941. i 1945, izražavali osudu tog događaja, čemu su se pridružile i muslimanske bošnjačke stranke“.
Mond javlja da je više hiljada demonstranata protestovalo u času kad je dvadesetak katoličkih sveštenika održavalo pomen u sarajevskoj katedrali, „a protestna povorka je krenula iz četvrti Marijin Dvor, mesta poslednjeg ustaškog zločina, javnog vešanja 55 antifašista u martu 1945, a okončana je pred Večnim plamenom, spomenikom oslobođenja Sarajeva 6. aprila 1945“.
„Sarajlije su uzvikivale ‘Smrt fašizmu, sloboda narodu’, što je geslo Jugoslavije“, navodi francuski dnevnik.
I zaključuje da je „organizator protesta, predsednik udruženja antifašista Nijaz Skenderagić izjavio da je to ‘odgovor građanskog, slobodnog i antifašističkog Sarajeva onima koji pokušavaju da slave ratne zločince'“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.