Zapisnik sa sastanka američkog Saveznog komiteta za otvoreno tržište (FOMC) ukazuje na izražene podele članova Federalnih rezervi (Vilijamova pomirljivost s jedne, i Dadlijeva agresivnost s druge strane) u vezi sa najboljim tajmingom za naredno povećanje kamatnih stopa.
S druge strane, rasprava o stanju privrede bila je veoma dosadna, pa je bloger Majk Šedlok prebrojao da se reč „neizvesnost“ pominje 17 puta – zapaža u svoj analizi DŽon Hardi, direktor Sektora strategije na deviznom tržištu u Sakso banci.
Jedan pasus, koji se odnosi na ekonomske procene naročito je, prema njegovoj oceni, pesimističan. U prilog tome govori konstatacija da je neizvesnost u pogledu projekcija realnog rasta BDP-a u julu, zatim stope nezaposlenosti, kao i inflacije blizu proseka iz prethodnih dvadeset godina. Kad je reč o procenama kretanja realnog BDP-a, koje naginju ka padu vrednosti, procene ukazuju na to da su monetarna i fiskalna politika spremnije da odgovore na velike pozitivne šokove, nego na negativne. „U skladu sa rizikom od pada agregatne tražnje, prognozira se rast stope nezaposlenosti. Sudeći prema projekcijama kretanja inflacije očekuje se pad, što ukazuje na to da su dugoročnija očekivanja nešto niža“, stoji, između ostalog, u zapisnika sa sastanka FOMC.
– Ovo nije retorika kojom se pokazuje da je „prst na okidaču“ za povećanje kamatnih stopa. Moja pretpostavka je da je Fed umoran i da nema prave alate za pokretanje ekonomije. Imam utisak da želi da bi radije da „pobegne sa bojišta“, nego da nastavi da podržava sve dublju spiralu snižavanja kamatnih stopa i novo kvantitativno popuštanje kako bi se spasilo finansijsko tržište. Činjenica je i to da predsednica Feda DŽenet Jelen nije do sada uspevala da se predstavi kao vizionar. S druge strane, savetnik Šinza Abea nagovestio je da će Banka Japana povući snažne poteze na sastanku u septembru. On je negirao spekulacije da je ova centralna banka iscrpela sve mogućnosti koje nudi njena monetarna politika – komentariše Hardi.
On procenjuje da će odnos dolar – jen biti korigovan na 61,8 odsto od vrednosti rasta od 94,65 odsto zabeležene u periodu od 2012. do 2015. Odnos evro – dolar je prethodne sedmice probio gornju granicu od 1,12 i dostigao najveću vrednost posle Bregzita od 1,14.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
