Bolivijski predsednik Evo Morales tražiće i četvrti mandat pošto su ga, kako tvrdi, u tome ohrabrile Sjedinjene Države iako se takva ideja baš ne dopada delu birača u zemlji.
Morales sada nema ni zakonskih ograničenja da realizuje svoje namere pošto je Ustavni sud doneo konačnu odluku o ukidanju ograničenja na reizbor predsednika na koju nema prava žalbe. Sud je, manje od dve godine od kada su birači na referendumu glasali protiv ukidanja ograničenja, ipak ukinuo sve prepreke za reizbor navodeći da narušavaju ljudska prava kandidata.
Na kritike zvaničnog Vašingtona koji je „duboko zabrinut“ zbog odluke suda Morales je otišao korak dalje i prkosno kazao da ga je reakcija SAD u stvari ohrabrila da „traži još jedan mandat“. „Nisam bio tako odlučan, ali sada jesam“, kazao je Morales na jednom skupu u regionu Kokabamba u centralnoj Boliviji. „Sestre i braćo, biću kandidat na izborima 2019.“ Ukoliko bude izabran, to znači da bi Morales (58), koji je na vlasti od 2006, mogao da vlada bar do 2025.
Protivnici ove Moralesove odluke i juče su protestovali u nekoliko gradova, a zabeleženi su i sukobi sa policijom u gradu Santa Kruz. Morales, bivši uzgajivač koke, prvobitno je prihvatio rezultate referenduma iz 2016, kada je 51 odsto birača odbacilo njegov predlog da se ukinu ograničenja na predsedničke mandate. Da bi kasnije „promenio ploču“ navodeći da iako je spreman da napusti predsedničko mesto, njegovi birači ga u stvari pritiskaju da zadrži funkciju.
S druge strane, američki Stejt department oštro se tome protivi. „Dva puta u protekloj deceniji bolivijski narod je izrazio otpor konceptu neograničenog reizbora predsednika“, kaže se u saopštenju misleći pre svega na glasanje u korist ustavne odredbe 2009. i referendum iz 2016, prenosi Rojters. Moralesova administracija ne haje za reakcije iz Vašingtona. „Izgleda da pokušavaju da nam kažu ko bi trebalo i da se kandiduje na izborima“, kazao je ministar Rene Martinez i dodao da stav Vašingtona godi desnom političkom krilu u Boliviji, koji kao i SAD i Organizacija američkih država nastoje da spreče Moralesa da se ponovo kandiduje. Konzervativni opozicioni lider Samjuel Doria Medina u video-poruci nazvao je odluku suda nekom vrstom puča, prenosi Bi-Bi-Si. „Ovom odlukom oni sada izlaze van pravnih okvira“, kazao je Doria.
Bivši predsednik Bolivije Horhe Kuiroga kaže da Morales ignoriše volju naroda izraženu na referendumu februara prošle godine. „Ustavni sud je doneo odluku koja je udarac za demokratiju“, kazao je Kuiroga, koji je član opozicione Hrišćansko-demokratske partije.
Istorijski nestabilna Bolivija uživala je u relativnom miru i prosperitetu pod komandom Moralesa, prvog domorodačkog predsednika zemlje, tvrde analitičari. Ipak, stopa podrške Moralesu, oštrom kritičaru kapitalizma i savezniku venecuelanskog socijalističkog lidera Nikolasa Madura, iznosi oko 50 odsto.
Sukobi u Hondurasu
Tegucigalpa – Policija u Hondurasu sukobila se sa pristalicama glavnog opozicionog kandidata na predsedničkim izborima Salvadora Nasrile, nakon što je on optužio izborni sud za zloupotrebe. Policija je bacala suzavac na demonstrante blizu centra gde će biti objavljeni konačni izborni rezultati. Iz štaba aktuelnog predsednika Huana Orlanda Hernandeza, koji se bori za drugi mandat, saopšteno je da njihov kandidat vodi u odnosu na drugoplasiranog za 40.000 glasova. I Hernandez i Nasrila su ranije proglasili izbornu pobedu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.