"Moramo se pripremiti za još više nasilja u SAD" 1Foto: EPA-EFE/DAVID MAXWELL

Nakon atentata na Trampa u SAD se širi strah od eskalacije političkog nasilja. Da li se polarizacija može zaustaviti?

„Atentat je bilo najgore što se moglo dogoditi u današnjoj polarizovanoj Americi. Moramo se pripremiti za još više nasilja.“ Komentar američkog političkog analitičara Iana Bremera, kojeg na platformi X prati skoro 800.000 ljudi, ukazuje na dramatične posledice napada na bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa.

Tramp je lakše povređen kada je na njega pucano tokom predizbornog skupa u Pensilvaniji, u subotu (13.7.) u 18:08 po lokalnom, odnosno u nedelju 14. jula u 00:08 po srednjeevropskom vremenu. Metak mu je okrznuo uvo.

Sve više napada na osobe

Bremerova zabrinutost je opravdana. Prema Rojtersovoj studiji objavljenoj u avgustu 2023. SAD trenutno beleži najveći kontinuirani porast političkog nasilja od 1970-ih godina. Za razliku od 1970-ih, stoji u studiji, većina napada sada nije usmerena protiv imovine nego protiv ljudi. Od napada Trampovih pristalica na Kapitol 6. 01. 2021. Rojters beleži 213 slučajeva političkog nasilja. Dve trećine tih slučajeva bili su fizičko nasilje i sukobi, u kojiam je život izgubilo 18 ljudi.

Atentat na Trampa dogodio se dva dana pre konvencije Republikanske stranke, koja je počela u ponedeljak 15.07. u Milvokiju, na kojoj će Tramp biti zvanično imenovan za predsedničkog kandidata. „Republican National Convention 2024“ traje do četvrtka 18. jula, kada će Tramp održati govor.

Ugroženi predsednici

„Napad na Trampa posljedica je značajne podrške političkom nasilju u našoj zemlji“, objašnjava politikolog Robert Pape sa univerziteta u Čikagu u intervjuu za britanski Guardian. „Moramo biti zabrinuti i zbog pretnje odmazdom predsedniku Bajdenu.“

Prema studiji (Sigurnost i pretnje) koju je objavio taj univerzitet, uzroci porasta nasilja leže u nepoverenju prema političkim vođama i verovanju u teorije zavere.

Istraživanje je takođe pokazalo da sada postoji veća podrška za nasilje protiv Trampa: deset posto odraslih Amerikanaca, odnosno oko 26 miliona ljudi, podržava takve postupke. A 6,9 posto, odnosno oko 18 miliona ljudi, spremno je da koristi nasilje u Trampovu korist.

„Političko nasilje je neameričko“

Dok su političari u SAD i svetu osudili napad na bivšeg predsednika Trampa, na društvenim mrežama se nastavljaju kontroverzne diskusije i iznose se optužbe i prozivanja.

„Ovaj incident nije izolovan slučaj“, objavio je republikanski senator iz Ohaja J.D. Vance. „Centralna poruka Bajdenove kampanje je da je Donald Tramp autoritarni fašista koga treba zaustaviti pod svaku cenu.“

Američka demokratska političarka Gabriele Di Gifords je na platformi X naglasila: „Političko nasilje je neameričko i nikada ga ne smemo prihvatiti, nikada.“ I dodala: „Nosim bivšeg predsednika Trampa u srcu, kao i sve ostale koji su pogođeni ovim činom političkog nasilja.“

Gifords je i sama bila žrtva političkog nasilja. Ova konzervativna demokratkinja i bivša članica Kongresa teško je ranjena u atentatu u januaru 2011. Metak ju je pogodio u glavu i nakon toga se iz zdravstvenih razloga povukla iz politike.

Više nasilja nakon 2016. godine

Napad na Gifords 2011. smatra se predznakom rastućeg političkog nasilja u SAD. Od 2016. otprilike u vreme kada se Tramp prvi put kandidovao za predsednika, beleži se znatan porast incidenata, kaže Gari LaFri, kriminolog sa univerziteta Merilend.

On je napravio bazu podataka o terorizmu u kojoj su zabeleženi slučajevi političkog nasilja od 1970. do 2020. To uključuje i planiranu otmicu demokratske guvernerke Grehen Vajtmer iz Mičigena, koju je FBI osujetio u oktobru 2020. I napad na supruga Nensi Pelosi okobra 2022.

Za razliku od istraživanja univerziteta u Čikagu, kriminolog LaFri u svojim istraživanjima pokazuje da „desničarski i islamistički ekstremisti imaju veću sklonost političkom nasilju od levičarskih ekstremista – u SAD i širom sveta“.

Atentat podseća na prošlost

Pokušaj atentata na Trumpa je, prema medijima, „najdramatičniji čin nasilja“ od atentata na američkog predsednika Ronalda Regana 1981. Atentat budi sećanja na ubistvo američkog predsednika Džona F. Kenedija 1963. kao i njegovog brata Roberta, koji je ubijen tokom predsedničke kampanje 1968. godine.

Politički analitičar Ian Bremer je „izrazito zabrinut da je napad na Trampa početak izbijanja političkog nasilja i društvenih nemira“. Zapravo, zemlji je sada potrebna jasna osuda političkog nasilja, piše Bremer na X-u i zaključuje: „Ali bojim se da se to neće dogoditi.“


Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari