Moskovski Karnegi: Protesti doveli do promena u rusko-srpskim odnosima

Samorukov u tekstu „Više od Kosova: Kako su protesti transformisali srpske odnose sa Rusijom“ objavljenom na sajtovima Balkan insajt (Insight) i Carnegie.ru navodi da je poslednjih nedelja Srbija bila globalna tema kao jedna od prvih zemalja koja se zbog pandemije Kovida-19 našla u političkim previranjima.

On podseća da su hiljade ljudi izašle na ulice protestujući protiv ponovnog uvođenja restrikcija zbog epidemije. Protesti su trajali nekoliko dana, bilo je nasilja, povređeno je više desetina ljudi.

Do protesta je došlo samo nekoliko dana pre dugo očekivanog nastavka pregovora Kosova i Srbije, što je unelo sumnju da su u proteste mogli da se ubace provokatori.

Brojni posmatrači optužili su Rusiju da raspiruje probleme na Balkanu – na Moskvu se gleda kao na protivnika rešenja  pitanja Kosova koje bi verovatno olakšalo evro-atlantsku integraciju dugogišnjeg saveznika Rusije.

Iako nema dokaza za direktnu umešanost Rusije u proteste u Srbiji, protesti već su doveli do promena u rusko-srpskim odnosima.

Autor teksta, koji je i zamenik urednika Carnegie.ru, navodi da su Srbi imali dosta razloga da se uznemire zbog načina na koji se njihova vlada nosi s pandemijom. On podseća da je posle dva meseca strogih mera zatvaranja većina ograničenja ukinuta pred parlamentarne izbore.

Samo nekoliko dana pošto je proglašena pobeda na izborima Srpske napredne stranke predvođene predsednikom Aleksandrom Vučićem, vlasti su izvestile o rastu broja inficiranih korona virusom i pokušale da ponovo uvedi većinu restrikcija.

Kao odgovor na to, mnogi su optuživali Vučića i njegovu stranku da svesno ugrožavaju živote zbog izbora i obezbeđenja lojalnog parlamenta.

„Veliki broj nasilnih incidenata i provokacija na inicijalno mirnim protestima ukazuje da se nezadovoljstvom javnosti manipulisano“, piše Samorukov.

Među glavnim izazivačima problema srpske vlasti su imenovale proruske radikale, što je optužba bez presedana u tradicionalno prijateljskim odnosima Rusije i Srbije.

Vučić je ranije, piše Samorukov, nastojao da svoj narativ o protestima prilagodi publici. Tako je u Kremlju opisivao proteste protiv njegove sve autoritarnije vladavine kao pokušaj „obojene revolucije“ dok je na Zapadu govorio o demonstranima kao o šovinistima i ultranacionalistima koji žele da potkopaju njegove napore da približi Srbiju Zapadu.

Ovaj put je međutim drugačije i, mada Vučić nije direktno optužio Rusiju da sponzoriše proteste, srpski zvaničnici i proruski mediji nisu štedeli reči prikazujući učesnike protesta kao proruske nacionaliste koji pokušavaju da spreče predstojeće pregovore o Kosovu.

Tako je tabu srušen – decenijama je ruska popularnost u Srbiji bila u velikoj meri zasnovana na pisanju lokalnih medija i bezuslovnoj podršci srpskih birokrata.

„Sada se ispostavilo da su spremni da predstave Rusiju kao neprijateljsku silu, barem u nekim slučajevima“, naveo je Samorukov dodajući da je nekada nedodirljiv imidž Rusije u srpskoj javnosti srušen.

Autor navodi još jednu oblast sa jakim ruskim uticajem i mogućim posledicama – energetiku.

Samorukov piše da je nakon pobede na izborima Vučić očigledno odlučio da mu njegov politički savez sa dugogodišnjim partnerom – Socijalističkom partijom Srbije, više nije od koristi.

Socijalisti su lojalni članovi vladajuće koalicije od 2012. i uzdržavali su se od kritike Vučića a u zamenu za to uživali u  lukartivnim funkcijama u javnim preduzećima.

Ovaj put u koalicionim pregovorima ima nekih turbulencija i Vučić pritiska socijaliste da „pročiste“ partijsko rukovodstvo ili će ostati van vlade.

Veze socijalista sa Moskvom, podseća Samorukov, datiraju iz Miloševićevog vremena. On piše da se lider SPS Ivica Dačić vidi kao proruska protivteža prozapadnom Vučiću dok je, manje u javnosti ali ne manje važan, na čelu Srbijagasa godinama socijalista Dušan Bajatović.

Uprava socijalista u industriji gasa obezebdila je da Srbija ostane jedan od najlojalnijih i najmanje zahtevnih klijenata ruskog energetskog džina Gasproma.

Srbija uvozi gas isključivo iz Rusije, plaća jednu od najviših cena u regionu i do nedavno nije bilo mnogo govora o diverzifikaciji snabdevanja, navodi Samorukov i dodaje da je uvoz netransparentan i regulisan nefleskibilnim, decenijama starim sporazumima.

On piše i da je Gaspromov stari partner Petar Škundrić, ministar energetike od 2008. do 2011. godine, već izgubio poziciju Dačićevog savetnika za energetiku jer je njegov sin učestvovao u protestima.

U međuvremenu se u srpskim tabloidima kritikuje Bajatović, dok potpredsednik SPS Novica Tončev preti blokadom auto-puta ako budu sklonjeni direktori iz redova socijalista.

„Razlozi za nezadovoljstvo Moskve Vučićem se multiplikuju gotovo svakodnevno i pregovori o Kosovu, sa svojim geopolitičkim implikacijama, jedan su deo priče“, naveo je Samorukov.

On piše da je u samo nekoliko nedelja od izbora Vučić promenio decenijski status kvo u vodećim sferama rusko-srpskih odnosa.

„S obzirom na sklonost obe strane prema nekonvencionalnim merama, rano je da se proglasi pobednik. Ipak, odnosi dve zemlje nikada neće biti isti“, zaključio je Samorukov.